ŠEĆERNA REPA NA NJIVAMA SAMO UZ POMOĆ DRŽAVE

Nacionalni građanski

NOVI SAD – Ove godine u Srbiji se očekuje da prosešan prinos šećerne repe bude od 45 do 47 tona po hektaru, što je na nivou višegodišnjeg proseka, izjavio je upravnik Odeljenja za šećernu repu pri novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Lazar Kovačev. Kovačev je agenciji Beta rekao da se sadržaj šećera u repi sad kreće oko 14,5 odsto, a na nekim površinama i do 18 procenata, što znači da ove godine, i pored otežanih vremenskih uslova, šećerna repa u Srbiji neće podbaciti.

– Imajući u vidu sve probleme sa šećernom repom – od momenta ugovaranja setve do nedostatka oko 100 milimetara padavina po kvadratnom metru – mogu reći da u ovoj godini ni proizvođači ni prerađivači neće biti nezadovoljni prinosom – ocenio je Kovačev.

U Srbiji je ove godine šećerna repa posejana na ukupno 45.000 hektara, što je za 40 odsto manje nego lane, a stručnjaci Odeljenja za šećernu repu procenjuju da bi u domaćim

šećeranama trebalo da se proizvede oko 300.000 tona šećera. Prema mišljenju Lazara Kovačeva, proizvodnja šećerne repe nalazi se na prekretnici, ne samo u Srbiji nego i u Evropskoj uniji, gde su mnoge šećerane zatvorene, tako da će na tržištu opstati samo najbolji.

– Šećerna repa uvek je bila jedna od najprofitabilnijih kultura, pa se nadam se da će država i prerađivači posvetiti više pažnje toj proizvodnji. Bez pomoći države i s cenom od minimum 300 evra po hektaru, šećerna repa mogla bi za vrlo kratko vreme nestati s naših njiva – ocenio je Kovačev.

Šećerna repa će se u Srbiji i ove godine prerađivati u osam šećerana, koje će proizvoditi šećer za domaću upotrebu, ali i do 180.000 tona šećera za izvoz u EU.

Za optimalnu proizvodnju u domaćim fabrikama dovoljno je godišnje zasejati šećernom repom oko 80.000 hektara, ali su ove godine te površine umanjene jer su se poljoprivrednici okrenuli proizvodnji isplativijih kultura.