Zrenjaninci 45 dana bez zatvorenog bazena

Građanski list

ZRENJANIN – Kada je počeo da se gradi davne 1972. godine, zrenjaninski bazen bio je avangarda vodenih sportova. Nažalost, da li nerealne ambicije ili jednostavno nedostatak novca, uslovili su "seckanje". Prema prvobitnom projektu trebalo je da se izgradi pokriveni bazen olimpijskih razmera sa svim pratećim elementima. Onda se krenulo s "kresanjem", da bi se došlo do plivališta dimenzija 33 x 25 m i skromnih pratećih sadržaja. Pod krovom se nalazi i mali dečji bazen.

– U minule tri i po decenije gotovo da se nije ulagalo u održavanje tog objekta – kaže za "Zrenjanin" Stevan Gregović, diplomirani građevinski inženjer iz Direkcije za izgradnju grada, zadužen za sportske objekte.

On navodi da je novac za treću fazu popravke lamperije na plafonu bazena na žiro-računu Direkcije i usmeren je samo za taj posao. Prva havarija desila se krajem 2006. godine, kada je građevinska inspekcija zatvorila bazen. Uzrok je bila mineralna vuna zasićena vodom, koja je otežala i pala sa spuštenim plafonom "Hanter Daglas". Od tada, kaže Gregović, plafon pokrivenog bazena padao je triput i uvek za vreme treninga plivača, ali, srećom, povređenih nikada nije bilo. Plafon se mora plastificirati kako bi se zaštitili elementi zatege, smanjio dolazak vlage, a samim tim i ogromni gubici u grejanju.

– Dupla "kopilit" stakla su posebna priča – nastavlja Gregović. – Ova stakla ne zadovoljavaju ni elementarne kriterijume za održavanje određene temperature u objektu. Mesečni troškovi za grejanje su između jednog i po i dva miliona dinara. Institut za konstrukcije Građevinskog fakulteta u Beogradu uradio je stručnu ekspertizu stanja na bazenu i zaključio da se sama konstrukcija tog objekta mora hitno sanirati, da se moraju rešiti termika i sistem ventilacije na bazenu, jer su svi ti delovi blisko povezani.

Kad je reč o malom otvorenom bazenu, kaže Gregović, on je bio napukao, tako da su se dnevno gubila i po 24 kubna metra vode, koja je oticala u nepovrat. Što se cevi za dotok i odvod vode tiče, njih ima po 24, a od cevi koje odvode vodu čak 18 ne funkcioniše. Nema "kolena" na cevima, a radnici na bazenu krpe sve što se da zakrpiti. Gregović kaže kako se pune četiri godine apeluje da se obezbedi novac za remont, ali je dobijen tek ove godine.

– Kompletna cena sanacije oba bazena iznosi oko 80 miliona dinara. Polovina te sume potrebna je za pokriveni, a druga polovina za otvoreni, uključujući i dečji bazen. Zasad je obezbeđeno deset miliona dinara, koji će se utrošiti na treću fazu popravke lamperije na plafonu pokrivenog bazena. Da su u minule tri i po decenije godišnje izdvajana po dva miliona dinara, što nisu enormna sredstva, ne bi se dogodilo sve ovo. Naš novoimenovani direktor Branislav Knežević pokazao je veliko razumevanje za problem remonta bazena – naglasio je Gregović. – Nekoliko prethodnih direktora nije imalo sluha za taj problem i ja verujem da bez Kneževićeve podrške taj posao ne bi ni bio započet.

Petrin: Stop havarijama

Branislavu Petrinu, rukovodiocu na objektu Sportsko-rekreativnog centra "Jug" istinski je žao što pokriveni bazen u narednom periodu neće raditi.

– Bazen neće raditi mesec i po dana – kaže za Petrin. – Samo ove godine dogodile su se četiri velike havarije na cevima. Ovaj bazen je, nažalost, tako građen da na pojedinim delovima gde voda otiče ili dotiče uopšte nema cevi. Jednostavno, teče kroz zemlju. Na sreću, takvih delova je zaista malo. Postoje šanse da bazen napunimo i pre isteka 45 dana, što bih ja iskreno jako želeo.