Operacija stala u Novom Sadu

BOMBARDOVANjE je prošlo, ali bombe su ostale. Posle više od devet godina od intervencije NATO, širom Srbije ostalo je još oko 2.300 hektara na kojima su, kako se sumnja, rasute kasetne bombe, oko 150 hektara nerazminiranih minskih polja i 60 avionskih bombi koje mogu da eksplodiraju svakog trena.

Za “čišćenje” Srbije treba oko 35 miliona dolara, a ako donacije, bez kojih je ovaj osetljivi posao neizvodljiv, budu pristizale dosadašnjim tempom, do otklanjanja i poslednjeg projektila proći će još najmanje deset godina.

- Potpisali smo memorandum sa ruskom državnom agencijom “Emerkom”, koja ima vrhunsku opremu, odlične kadrove, i pokazala se ne samo u Rusiji, Čečeniji, nego i u Avganistanu, Hrvatskoj, Bosni - kaže u razgovoru za “Novosti” Petar Mihajlović, direktor Centra za razminiranje. - U brojnim kontaktima koje smo imali stekli smo utisak da je ruska strana spremna da nastavi razminiranje Srbije i da uradi srednjoročni program do 2012. godine.

Tim povodom Mihajlović odlazi u Moskvu i predložiće, kako kaže, Rusima čišćenje celog Niša, jer je taj grad najviše bombardovan, zatim radove na Sjenici, gde se procenjuje da je NATO bombardovao oko četiri miliona kvadratnih metara, i gde su pašnjaci zasuti kasetnim bombama.

- Vojska je tamo uklonila one koje su vidljive golim okom - priča Mihajlović. - Ponudićemo im i projekat za čišćenje prostora u blizini vojnog magacina u Paraćinu, gde je pre dve godine došlo do ekpslozije i požara, a predložićemo im i čišćenje milion i po kvadrata minskih polja na granici s Hrvatskom, lokacije u Kuršumliji i Merdarima.

Srbija u odnosu na druge zemlje u regionu ima dodatni problem - avionske bombe. Pretpostavlja se da ih ima na 43 lokacije širom Srbije. Neke od njih su teške i po 930 kilograma, a mogu da prodru i na dubinu od 20 metara. Naš sagovornik podseća na bombu koja je svojevremeno u kineskoj ambasadi u Beogradu probila četiri nivoa, temelje i završila na 15. metru pod zemljom.

- Jednu takvu bombu imamo na Zvezdari, ali taj projekat još niko od donatora ne želi da finansira, pa čak ni grad Beograd, jer je ishod neizvestan, a vađenje takve bombe košta od 100.000 do 250.000 evra - navodi Mihajlović.

Trenutno se na Dunavu i Savi pretražuju 12 lokacija koje, kako se sumnja, kriju neeksplodirane avionske bombe. Sve je deo projekta sigurne plovidbe, koristi se skupocena oprema, pretražuju se i kopno i voda i biće “pregledano” 6,6 miliona kvadratnih metara. Ali, problem

sa kojim su se stručnjaci suočili za njih je bio neočekivan.

- Operacija je privremeno prekinuta u Novom Sadu, jer se na jednom delu površine koju treba pregledati nalazi i ponton na koji su privezani gliseri, skuteri i jedna kućica, a vlasnik neće da ga izmesti, čak i kad smo pokušali da objasnimo da je to samo na dan ili dva - priča Mihajlović. Ako se ponton ne pomeri, kaže Mihajlović, pretraživanje reke biće obustavljeno, jer brod koji vuče sonde ne može da prođe. On kaže da, prema podacima NATO, jedna bomba kada je gađan most Sloboda nije eksplodirala i opravdano se pretpostavlja da je upravo ona ispod pontona u blizini Ribarskog ostrva koji pokušavaju da pomere.

- Gradska inspekcija u Novom Sadu nam je obećala da će dati nalog da se to ukloni, ali ako vlasnik to odbije, nastaje novi problem: grad će morati da to uradi o svom trošku, a da bi to učinio mora prvo da raspiše javni tender za izvođača radova.

Čišćenje jednog kvadratnog metra površine na kojoj se nalaze kasetne bombe košta oko 1,2 evra. Centar za razminiranje je preko Ministarstva spoljnih poslova tražio od NATO podatke o lokacijama koje su gađane avionskim bombama, ali još ih nije dobio.

RUSI I DOZVOLE

KAO primer apsurdnih situacija sa kojima se Centar za razminiranje susreće, njegov direktor Petar Mihajlović navodi i ovaj slučaj:

- Ruskim stučnjacima, a njih je oko 40 koji učestvuju u čišćenju niškog aerodroma, rečeno je da moraju da podnesu zahtev da im se odobri boravak u Srbiji po osnovu privremenog zaposlenja. I svaki od njih mora da plati taksu od 530 dinara. Dakle, nemate kome da objasnite da oni nisu došli ovde da se zapošljavaju, jer, mi poštujemo Zakon o strancima iz 1980. godine.

LOKACIJE

NA spisku 12 lokacija koje će ekipe stručnjaka pregledati su mostovi kod Bogojeva, Erduta, most Bačka Palanka - Ilok. Istraživaće se reka u luci Pančevo, na Dunavu između Ritopeka i Ivanova. Detektorima će se pregledati i rečni prostor kod mosta Smedereva i Kovina, kao i u luci Prahovo. Na Savi pretražiće se deo kod sela Jamena, u blizini kasarne u Šapcu. Pregledaće se i deo reke kod Obrenovca, i to na dva mesta, kod termoelektrane i kod fabrike u Bariču.

CENE

- Razminiranje kvadratnog metra minskog polja košta 1,2 evra.

- Uklanjanje jedne avionske bombe košta između 100.000 i 250.000 evra.

- ČiŠćenje kvadratnog metra površine na kojoj se nalaze kasetne bombe košta 1,2 evra.