Ubija siromaštvo

NATEZANJE u poslednjim mesecima oko ionako simboličnog povećanja penzija, još je više zabrinulo oko 100.000 najstarijih koji od države ne primaju ni dinara. Iako su već zagazili sedmu deceniju života, nemaju nikakvih prihoda, zdravstvenu knjižicu, a ni rodbinu da ih pazi. Uglavnom žive u opustelim selima i hrane se od onog što sami posade.

Ovih se dana polako privodi kraju istraživanje koje će pokazati koliko Srbija ima takvih zaboravljenih staraca. U Udruženju „Amiti“ sastavljaju tačan spisak imena i prezimena koji će potom dostaviti Ministarstvu rada i socijalne politike.

Ovom će podugačkom listom opravdati svoju, ali i inicijativu ostalih humanitarnih organizacija, da država najstarijoj populaciji obezbedi makar minimalan iznos koji bi im pokrio troškove za hleb i lekove.

- Svi korisnici socijalnih penzija dobijali bi mesečno po 6.000 dinara - zalaže se Nada Satarić iz „Amitija“. - Ako, međutim, imaju neka minimalna primanja, država bi im dotirala do ovog iznosa.

Na pitanja da li budžet može da istrpi tolike troškove, predlagači obrazlažu da primanja ne padaju na teret Fonda PIO već na teret poreskih obveznika.

- Uvek je moguće preraspodeliti sredstva - objašnjavaju u ovom udruženju. - Manje novca može da se daje državnoj samoupravi, a više da se izdvaja za penzije. Uostalom, zar nam smanjenje siromaštva Vlada nije postavila kao prioritet. Ako jeste, kao što svi tvrde, onda je vreme da nešto i učine po tom pitanju.

I mada je Vlada zaista imala samo otpor pri pomisli da se uvedu socijalne penzije, danas se o tome bar razgovara. Pređašnji krut stav da naša zemlja nipošto ne može da istrpi tolike

rashode, nešto je blaži, ali je i dalje daleko od ohrabrujućeg.

Potrebu za ovim, mada najnižim mogućim prihodima, za sve starije od 65 godina koji su ostali bez ikakvih primanja, srodnika i imovine, začetnici ideje ocenjuju kao jedini mehanizam za ublažavanje siromaštva stanovnika Srbije. U nevladinim organizacijama podvlače da im ciljna grupa nisu samo poljoprivrednici, koji bez obzira na najniža primanja u Republici, imaju mogućnost da žive od svoje zemlje.

Neophodno je, međutim, zbrinuti sve one koji ne zarađuju ni dinara ili su im porodične i invalidske penzije ispod 6.000 dinara. Među kandidate spadaju i svi oni koji su staž uplaćivali manje od 15 godina, koliko je danas donji limit za penzionisanje. U civilnom sektoru, koji u opusu svog rada ima penzionere i najstarije državljane, smatraju da je nepravedno izopštiti iz sistema one koji su uplaćivali doprinose pet, sedam, deset godina... Zato će se uz ovu inicijativu o minimumu primanja, Ministarstvu predočiti i potreba da se granica uplate staža sa 15 godina smanji na makar deset.

Ove ideje, podvlače u „Amitiju“, nisu nastale bez osnova. Predlog za uvođenjem socijalnih penzija u Srbiji je nastao po uzoru na mnoge evropske zemlje i po preporuci Svetske banke.

SKUPO

ZAKON o penzijskom i invalidskom osiguranju Srbije ne poznaje institut socijalne penzije i za sada je njeno uvođenje samo teorijska mogućnost u sistemu našeg osiguranja - smatraju u Ministarstvu rada i socijalne politike. - Uvođenje penzija za sve stanovnike u sadašnjoj situaciji nije moguće uključiti u sistem PIO, a pitanje je i da li bi državni budžet mogao da podnese ovakav teret.