Sporazum prošao, ali cena za NIS nije

Glas javnosti

BEOGRAD - Skupština Srbije usvojila je juče Zakon o potvrđivanju Sporazuma između vlada Srbije i Rusije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, kojim se predviđa izgradnja gasovoda „Južni tok“ kroz Srbiju i prodaja 51 odsto Naftne industrije Srbije ruskom „Gasprom njeftu“. Usvajanjem Zakona stvoreni su uslovi da počnu pregovori o detaljima kupoprodajnog ugovora za NIS, kao i o dva ugovora o formiranju zajedničkog preduzeća za gasovod i skladište gasa „Banatski Dvor“. Sada se očekuje sastanak vladine Radne grupe, na kojem bi trebalo da bude određena strategija za razgovore sa ruskom stranom jer ima dosta detalja u kojima Sporazum može biti popravljen za našu stranu. Da li će među njima biti i cena za NIS, ostaje da se vidi jer je bilo oprečnih izjava o tome, pre svega, u vladajućoj koaliciji DS-G17-SPS. Ipak, u ovom trenutku niko sa sigurnošću ne može reći da li je sada konačno izvesno da Sporazum ne može propasti.

Od potpisivanja ovog dokumenta do ratifikacije prošlo je osam meseci i u javnosti je iznošeno mnogo kontradiktornih informacija, ali će se tek sada videti ko šta misli. Za potvrđivanje Sporazuma glasalo je 214 poslanika vladajućih stranaka, kao i opozicionih SRS, DSS i NS, dok su protiv bila 22 poslanika LDP, SVM i LSV. U Radnoj grupi su, osim Dinkića, ministar finansija Diana Dragutinović (DS), ministar energetike Petar Škundrić (SPS), ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić (DS) i savetnik predsednika Srbije Biserka Jeftimijević-Drinjaković.

Najveći zagovornik povećanja cene je Dinkić, SPS-u ona nije najbitnija, a još je nejasno kakav je stav DS-a. Rusi tvrde da neće dati ni centa više.

NEPOZNATI DETALJI

Petar Škundrić, ministar energetike, kaže da će se Radna grupa sastati u najskorije vreme i odrediti strategiju o pregovorima. On smatra da ovaj dogovor teško može da propadne i da se mogu očekivati samo pregovori o detaljima. Međutim, Škundrić nije mogao da kaže o kojim će se detaljima razgovarati.

ITAR-TASS: NIJE GOTOVO

MOSKVA - Ratifikacija gasnog sporazuma, velikom većinom glasova, ne znači da je sudbina tog projekta konačno rešena, ocenio je juče Itar-TASS. Agencija navodi da sporazum ima nekoliko „jakih protivnika u vladi, pre svega Mlađana Dinkića“, koji insistira na novim pregovorima i revidiranju cene za NIS. Situaciju komplikuje to što je upravo Dinkić šef radne grupe koja pregovara u ime vlade. „Ugovoreni rokovi za ratifikaciju su odavno prošli, i da bi nadoknadili propušteno, partnerima nisu potrebni novi pregovori“, ukazuje agencija.

KAO EGZOTIČNO OSTRVO

Dosta detalja Sporazuma je nepovoljno za Srbiju i moglo bi da pretrpi izmene kroz konkretne ugovore. Rusi imaju većinu u sve tri firme, a samim tim su glavni za određivanje taksi za tranzit i skladištenje, imaju poreske olakšice kao na egzotičnim ostrvima, a Srbija mora da obezbedi novac ili imovinu kako bi dobila 49 odsto u njima. Kod NIS-a bi trebalo insistirati da se ulaganja završe za određeno vreme kako bi se dozvolio slobodan uvoz i rešili ekološki problemi, takođe ova firma ima dosta sporedne imovine, koja bi mogla da pripadne Rusima, kao što je na primer pančevačka „Petrohemija“, domaća nalazišta nafte i gasa.

Jedno je sigurno, juče usvojen Zakon ne sadrži Protokol o prodaji NIS „Gasprom njeftu“, kojim je predviđeno da domaća firma bude prodata za 400 miliona evra i 500 miliona evra investicija, već samo tekst Sporazuma kojim se Srbija obavezala da proda 51 odsto Rusima. Inače, oba dokumenta potpisana su u Moskvi 25. januara, a u međuvremenu je „Dilojt“ procenio NIS na 2,2 milijarde evra.

Dinkić je juče izjavio da procena tržišne vrednosti NIS na 2,2 milijarde evra mora da se koristi kao osnova za pregovore. On je izrazio zadovoljstvo što je ratifikovan energetski sporazum i dodao da je vlada spremna da odmah počne pregovore. Dinkić je naveo da Protokol, u kome je cena, sa pravnog gledišta nije deo Sporazuma. Međutim, dodao je da postoji neka vrsta moralne obaveze jer je taj dokument potpisan. On je naglasio da se mora uvažiti činjenica da je velika razlika između 800 miliona evra i 2,2 milijarde evra.

U pregovorima će se pokušati da se izdejstvuje „fer cena“, rekao je Dinkić i dodao da je „potpuno nevažno gde će ta razlika, koju treba da nadoknade Rusi, završiti“, da li u rukama građana, u infrastrukturnim projektima ili državi. Prema njegovim rečima, procene su da u NIS-u 24.126 ljudi ima pravo na 200 evra po godini radnog staža, što je ukupno 491.000 godina radnog staža, pa će tako učešće zaposlenih u podeli akcija iznositi između 4,34 i 4,46 odsto akcija NIS-a. On je naveo da će država imati 29,6 odsto, građani 15 odsto, a „Gasprom njeft“ 51 odsto akcija.

- Imajući u vidu naš zakon, „Gasprom njeft“ će biti u obavezi da da ponudu za otkup akcija građana i radnika po nekoj minimalnoj ceni. Ta minimalna cena može biti bazirana na ovoj cifri od 2,2 milijarde evra, a ukoliko žele da ponude više, mogu na taj način kompenzovati ono što će manje dati državi. Spreman sam da prihvatim tu opciju - istakao je Dinkić.

On je naveo i da kapacitet od deset milijardi kubika godišnje nije dovoljno da bi gasovod imao status magistralnog gasovoda i da bi to trebalo povećati na 15 do 18 milijardi kubika.

Aleksandar Medvedev, zamenik predsednika UO „Gasproma“ i direktor „Gasprom eksporta“, izjavio je juče da je energetski sporazum „veliki korak ka sprovođenju jednog od njihovih najvećih infrastrukturnih projekata“. „Pojačana saradnja Srbije i Rusije poboljšaće sigurnost u snabdevanju Evrope gasom“, rekao je on i dodao da će „ovim ugovorom Srbija postati ne samo veoma značajan energetski čvor, već će i celokupna srpska privreda imati koristi“. „Ovo će dovesti do povećanja prihoda u srpskom budžetu, a kroz važne investicije dovešće i do otvaranja novih radnih mesta“, istakao je on.

Aleksandar Đukov, predsednik UO „Gasprom njefta“, rekao je da se „na osnovu ratifikovanog ugovora i u skladu sa Protokolom“ sada može raditi na zaključenju detaljnog kupoprodajnog ugovora i može započeti primena programa rekonstrukcije i modernizacije.

Saša Ilić, direktor „Srbijagasa“, koji bi sa „Gaspromom“ trebalo da formira dve firme za gasovod i skladište gasa, kaže da će biti veliki uspeh ako se poveća garantovani kapacitet gasovoda, ali potvrđuje da sve zavisi od Rusa, kao i da je reč o tranzitnom cevovodu jer pet puta premašuje naše potrebe.

- Sadašnji kapacitet celog gasovoda „Južni tok“ je 30 milijardi kubika godišnje. Ako se obezbedi veća prodaja u Italiji i Austriji, i naš kapacitet će biti veći. Takođe, pitanje je da li će više gasa ući u južni ili severni deo Italije - objašnjava on. Ilić ne može da odgovori na pitanje da li je moguće da Sporazum posle svega ipak propadne, ali kaže da bi to bilo pogubno za Srbiju. „Za pet godina imali bismo velike probleme u snabdevanju. Jednostavno ne smemo da budemo na repu cevovoda jer nije pitanje da li će tada za nas gas biti skuplji, već da li će ga uopšte biti“, naglašava Ilić i dodaje da je Srbija u poslednjem momentu ratifikovala Sporazum.   

Autor:

Vladimir Spasić