Banjaluka pamti humanost Subotičana

Blic

SUBOTICA - Ni posle 40 godina od zemljotresa, u kome je banjalučka osnovna škola, tada „Karlo Rojc” a sada „Đuro Salaj”, skoro sravljena sa zemljom, Banjalučani nisu zaboravili Subotičane koji su im prvi pritekli u pomoć. Odmah nakon tragedije, 26. oktobra 1969. godine, 362 učenika i 20 nastavnika, došlo je vozom u Suboticu i smestilo se u hotele na Paliću, dok je razrednu nastavu pohađalo u subotičkoj osnovnoj školi „Ivan Goran Kovačić”.

Jelena Sivč Veljanović, direktorka subotičke škole, kaže da je bila iznenađena pozivom školske uprave „Đuro Salaj” na proslavu stogodišnjice ove školske ustanove u Banja Luci.

- Već 15 godina radim u ovoj školi i nisam znala da postoje ikakve veze između nas. Desetak nestavnika se odazvalo pozivu i Banjaluci smo dočekani više nego lepo. Banjalučke kolege su nam rekle da nikada neće zaboraviti kako su bili ugošćeni i primljeni u Subotici kada im je bilo najteže - kaže Jelena Sivč Veljanović.

Subotičani su u Banjaluku kao poklon poneli sliku vojvođanskog pejsaža i zavičajne knjige kako bi obogatili školsku biblioteku Banjalučana.

- Osim nas u gostima su bile i dve škole iz Kaća i Kragujevca, koje nose naziv „Đuro Salaj”. Naše prisustvo je, na neki način, bilo posebno. Direktor škole Rade Novaković mi je uručio veliku korpu cveća i monografiju „100 godina života i rada osnovne škole u Šargovcu” kako se zove predgrađe Banja Luke. Ceo odeljak knjige posvećen je njihovom boravku u Subotici - priča Sivč Veljanovićeva.

- Tek na proslavi u Banja Luci smo shvatili da predstavljamo grad koji im je pružio mnogo kada im je bilo najteže. Mnogi od naših i njihovih nastavnika koji su tada radili već su stari, a mnogi i nisu među živima. U holu škole u Banja Luci postoji tabla sa rečima zahvalnosti našem gradu i školi, koja im je pružila drugi dom. Dogovorili smo se da nastavimo susrete i prvom svečanom prilikom, Banjalučani će biti ponovo naši gosti posle gotovo 40 godina - kaže direktorka subotičke škole.

Humanost u monografiji

Mališani iz Banja Luke 1969. godine dočekani su u Subotici sa buketima cveća, a potom su smešteni u hotel „Sport” i „Bogojvar” na Paliću. U monografiji su do detalja opisani njihovi prvi dani u Vojvodini i humanost Subotičana koji su ih svakodnevno posećivali i donosili im hranu, odeću i obuću, dok su fabrike čarapa, hrane, cipela u nekoliko navrata organizovale posete dece njihovim pogonima i istovremeno ih darovali. Mediji su bili stalno u kontaktu sa decom i nastavnicima i obaveštavali javnost o radu škole. Vikendom su mališane posećivali roditelji, a svaki njihov susret završavao je suzama. Bogdan Kotur, tadašnji direktor škole „Karlo Rojc”, za novine „Banja Luka zove” izjavio je da su „otkako su došli u Suboticu obasuti pažnjom i predusretljivošću i da su svakodnevno uveravani da su među prijateljima i da im ništa nedostaje”.