Nobel za otkriće virusa HPV i HIV

STOKHOLM – Nemački naučnik Harald cur Hauzen i francuski virusolozi Fransoaz Bare-Sinusi i Lik Montanjije dobitnici su Nobelove nagrade za medicinu ili fiziologiju za otkriće virusa odgovornih za neka od najtežih oboljenja kod ljudi, saopšteno je juče u Stokholmu.

Nagrada vredna 1,4 miliona dolara (deset miliona švedskih kruna) dodeljena je Hauzeru kao priznanje za istraživanje uzročnika raka grlića materice, a Bare-Sinusijevoj i Montanjijeu za otkriće virusa HIV, koji je uzročnik side, saopštio je švedski Karolinska institut, a prenose agencije.

U obrazloženju dodele nagrade, navodi se da je Cur Hauzen počevši od 70-ih godina prošlog veka, suprotno tadašnjim medicinskim dogmama, shvatio i istražio ulogu humanog papilomavirusa (HPV) u nastanku raka grlića materice.

"Njegovo otkriće dovelo je do opisa prirodnog istorijata infekcije HPV-om, spoznaje mehanizama HPV-om izazvane karcinogeneze i razvoja profilaktičke vakcine protiv infekcije HPV-om", piše u obrazloženju.

Montanjije i Bare-Sinusijeva izolovali su početkom 80-ih godina prošlog veka na pariskom Pasterovom institutu virus humane imunodeficijencije (HIV), uzročnika side, što je otvorilo put za primenu ključnih testova neophodnih za dijagnostikovanje bolesti.

U obrazloženju nagrade piše da je njihovo otkriće bilo jedan od preduslova za sadašnje razumevanje biologije side i za antiretroviralni tretman te bolesti.

Nobelova nagrada, nazvana po njenom osnivaču, švedskom naučniku i izumitelju dinamita Alfredu Nobelu, međunarodna je nagrada koja se od 1901. godine svake godine dodeljuje istaknutim ličnostima iz oblasti fizike, hemije, medicine, književnosti i za doprinos miru u svetu.

Nagrada se sastoji od diplome i novčane nagrade, a dobitnicima se zvanično dodeljuje 10. decembra na svečanim ceremonijama u Stokholmu i Oslu.

Lik Montenjije

Francuski virusolog (1932) penzionisani je profesor i direktor Svetske fondacije za istraživanje side. Nagradu je podelio s koleginicom Fransoaz Bare-Sinusi.

Fransoaz Bare-Sinusi

Francuski virusolog (1947) ima doktorat iz virusologije. Na čelu je Odeljenja za regulaciju retrovirusnih infekcija u Pasterovom institutu u Parizu.

Harald cur Hauzen

Nemački naučnik (1936) radio je kao profesor, a bio je predsednik i naučni direktor Centra za istraživanje raka u Hajdelbergu do odlaska u penziju.

Hitler zabranio primanje nagrada

Povodom početka dodeljivanja ovogodišnjih Nobelovih nagrada, svetske agencije objavljuju neke zanimljivosti vezane za to prestižno priznanje.

Prva zanimljivost koja se navodi jeste činjenica da su žene retko dobitnice Nobelove nagrade. One čine manje od pet odsto laureata u svim kategorijama.

Nobela za fiziku dobile su samo dve žene: Francuskinja Marija Kiri 1903. godine i Amerikanka Marija Gepert-Majer 60 godina kasnije.

Na listi Nobelovih nagrada za mir nalazi se 12 žena, a na listi za književnost 11, od kojih je poslednja britanska autorka Doris Lesing.

Za dobitnike Nobelove nagrade nema starosne granice.

Američki ekonomista Leonid Harvic postao je prošle godine najstariji dobitnik, primivši nagradu u 90. godini. Suprotno njemu, Britanac Lorens Brad imao je samo 25 godina kada je 1925. dobio Nobela za fiziku koju je delio sa svojim ocem.

Dešava se da je neki dobitnici odbiju. Francuski filozof i pisac Žan-Pol Sartr odbio je da primi nagradu 1964. godine navodeći kao razlog princip odbijanja svih zvaničnih počasti.

Vijetnamski političar Le Duk To odbio je Nobelovu nagradu za mir koju je 1973. godine delio s američkim državnim sekretarom Henrijem Kisindžerom za postiznja dogovora o miru u Vijetnamu. Objasnio je da u njegovoj zemlji mira i dalje nije bilo.

Adolf Hitler bio je toliko besan što je Nobelova nagrada za mir 1936. godine bila dodeljena nemačkom pacifisti i disidentu Karlu fon Osickom, da je zabranio narednim nemačkim dobitnicima da prime nagradu.

Dobitnici Nobelove nagrade za hemiju Rihard Kun i Adolf Butenant kao i dobitnik Nobelove nagrade za medicinu Gerhard Domag nisu mogli da putuju u Stokholm i prime nagrade. Njima su priznanja uručena tek po okončanju Drugog svetskog rata.

Nobelova nagrada za ekonomiju ustanovljena je tek 1968. godine. Puritanci je tehnički ne smatraju Nobelovom nagradom pošto o njoj nema reči u testamentu utemeljivača nagrade, pronalazača dinamita Alfreda Nobela.