Martiju Ahtisariju Nobelova nagrada za mir

Blic

Marti Ahtisari, bivši predsednik Finske i međunarodni pregovarač zadužen za utvrđivanje statusa Kosova, dobitnik je ovogodišnje Nobelove nagrade za mir. Ahtisari je već jednom (2005) bio nominovan za Nobelovu nagradu zbog angažovanja u Istočnom Timoru, ali je te godine nagrada pripala Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju.

Ole Danbolt Mjes, predsednik norveškog Nobelovog komiteta, kazao je da je „Ahtisari izuzetan međunarodni pregovarač“ i naglasio da je komitet ocenio da je finski diplomata imao „značajnu ulogu u uspostavljanju nezavisnosti Namibije“ i „centralnu ulogu u rešavanju problema indonežanske provincije Aceh 2005. godine“.

„Dva puta, 1999. i od 2005. do 2007. godine, on je pod posebno teškim okolnostima tražio rešenje za sukob na Kosovu“, kaže se u objavi nagrade koju je pročitao Mjes i dodaje da je „Ahtisarijeva fondacija ’Inicijativa za rukovođenje krizama’ u ovoj godini pomagala u traženju mirnog rešenja problema u Iraku“ i da je bivši finski predsednik dao „konstruktivan doprinos rešavanju sukoba u Severnoj Irskoj, centralnoj Aziji i na Rogu Afrike“.

Ahtisari je za norvešku televiziju izjavio da je “veoma zadovoljan i zahvalan” na nagradi koja se sastoji od zlatnog odlikovanja, diplome i sume od milion evra.

Ahtisari je juče na konferenciji za štampu u finskoj predsedničkoj palati pozdravio što su Crna Gora i Makedonija priznale Kosovo nazvavši to „veoma važnim“ i dodao da se nada da će priznavanje imati „pozitivan efekat na one koji još nisu priznali Kosovo“. Paradoks je što je upravo Ahtisarijev plan za Kosovo bio jedan od njegovih posredničkih neuspeha, pošto ga je srpska strana odbila, a albanska iskoristila za jednoglasno proglašenje nezavisnosti. Iako su mnogi, uključujući i Evropsku komisiju pozdravili izbor Ahtisarija, istog dana su se pojavila i osporavanja odluke petočlanog Nobelovog komiteta.

Transnacionalna fondacija za za istraživanje mira i budućnosti (TFF), jedan od vodećih švedskih mirovnih instituta, dodeljivanje Nobelove nagrade Martiju Ahtisariju ocenio je kao „skandal“ jer se radi o „arhitekti nasilne secesije Kosova i Metohije od Srbije“. Leh Valensa, bivši predsednik Poljske i dobtnik Nobelove nagrade za mir 1983, rekao je da je iznenađen što je ove godine ta nagrada pripala Martiju Ahtisariju, a ne kineskim ili beloruskim disidentima. U danima pre dodele nagrade kao favoriti su se isticali Gao Žišeng i Hu Jia, kineski aktivisti za ljudska prava.

„Znam Ahtisarija. Sjajan je pregovarač. Vodio je duge političke pregovore o statusu Kosova, a Nobelov komitet je valjda nastojao da pošalje signal svetu: ’Pregovarajte, ne tucite se’”, rekao je Valensa.

Za Ahtisarija su se tokom pregovora o Kosovu vezivale afere poput one o navodnom primanju mita iz albanskih kriminalnih izvora, na šta je ukazivao i Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije. U analizi američke službe „Globalni informacioni sistem“ (GIS), objavljenoj u publikaciji „Odbrambeni i spoljni poslovi” u julu prošle godine, tvrdi se da su tačni navodi nemačke obaveštajne službe BND, preneti u banjalučkom magazinu „Fokus”, da je Marti Ahtisari u svojstvu specijalnog izaslanika UN primio mito od albanske mafije za nezavisnost Kosova. Analizu je tada u Beogradu obelodanio Džim Džatras, predsednik Američkog saveta za Kosovo i Metohiju, agencije koju su unajmili Srpsko nacionalno veće i Eparhija raško-prizrenska da bi zastupala srpske interese u SAD. Prema Džatrasovim rečima, ispostava američke službe sprovela je istraživanje na Balkanu i iz više pouzdanih izvora utvrdila da izveštaj BND zaista postoji, iako je Kancelarija specijalnog izaslanika UN za Kosovo (UNOSEK) u Beču demantovala pisanje banjalučkog lista.

U Srbiji će mu se pak najduže pamtiti izjava da su „Srbi krivi kao narod“ i da politika koju je vodio Slobodan Milošević mora biti uzeta u obzir pri odlučivanju o statusu Kosova.

Ahtisarija zovu „hrt“ zbog osobine da bi „pre umro nego odustao od onoga što je naumio“. Ove godine su za Nobelovu nagradu za mir konkurisala 164 pojedinca i 33 organizacije. Nagrada će biti dodeljena 10. decembra u Oslu.

Biografija

Od učitelja do glavnog svetskog pregovarača

Rođen je 23. juna 1937. u mestu Vipuri (današnji Viborg u Rusiji). Njegov otac Oiva Ahtisari uzeo je 1929. finsko državljanstvo, a 1935. je svoje prezime iz Adolfsen promenio u Ahtisari. Marti Ahtisari je 1959. završio dvogodišnji dopisni kurs za nastavnika u osnovnoj školi. Osim maternjeg, govori još i švedski, francuski, engleski i nemački jezik. On je 1965. pristupio finskom Ministarstvu spoljnih poslova. Od 1987. do 1991. bio je zamenik za administraciju i rukovođenje Peresa de Kueljara, generalnog sekretara UN. U međuvremenu je 1989. uspeo da u ime UN sprovede slobodne izbore u Namibiji, zbog čega je postao počasni građanin te zemlje. Godine 1994. postao je prvi direktno izabrani finski predsednik. Zajedno sa Viktorom Černomirdinom, ruskim diplomatom, pregovarao je sa Slobodanom Miloševićem o prekidu NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine. Nakon odlaska sa predsedničke funkcije 2000. godine, osnovao je „Inicijativu za rešavanje kriza“ (CMI). Tokom 2005. uspešno je vodio pregovore između Pokreta slobodnog Aceha (GAM) i indonežanske vlade. U novembru 2005. Kofi Anan, generalni sekretar UN, imenovao je Ahtisarija za svog specijalnog izaslanika za proces utvrđivanja statusa Kosova. U julu 2007, kada se trojka sačinjena od EU, Rusije i SAD složila da potraži novi format za pregovore, Ahtisari je objavio da svoju misiju smatra završenom. Oženjen je, ima sina Marka.

CDC/DM

Nobelov komitet: „Nezavisnost Kosova nema alternativu“

Geir Lundestad, direktor norveškog Nobelovog komiteta, izjavio je juče da nezavisnost Kosova „nema alternativu”. „Nadamo se da će tamo (na Kosovu) rešenje biti trajno. Nema alternative nezavisnom Kosovu”, rekao je Lundestad i dodao da se „ne kaže da je sve što je učinio Ahtisari imalo uspeha, ali da jeste postigao velike uspehe i da je naporno radio, čak i na rešavanju najtežih problema“.

Podeljene reakcije

Vojislav Koštunica, bivši premijer Srbije: „Nagrada govori da će mentori pravljenja lažne države Kosovo vršiti pritisak na svim poljima.”

Havijer Solana, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost: „Ahtisari istinski zaslužuje nagradu pošto je pružio ogroman doprinos rešavanju međunarodnih sukoba tokom prethodne tri decenije”.

Bernar Kušner, ministar spoljnih poslova Francuske: „Već godinama gajim duboko poštovanje za hrabre i odlučne aktivnosti Martija Ahtisarija Namibiji, na Kosovu, u Ačeu i drugim delovima sveta“.

Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije: „Ahtisari je odigrao veliku ulogu u rešavanju pitanja statusa Kosova“.

Milan Ivanović, predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova i Metohije: „Ahtisari je poslednja osoba koja je trebalo da dobije Nobelovu nagradu“.