Sreća na kraju lavirinta

Građanski list

Na kalendaru humanih društvenih akcija oktobar je ucrtan kao mesec dana borbe protiv raka dojke. Tim povodom početkom tekućeg meseca na beogradskom Trgu republike formirana je roze vrpca i time poslata simbolična poruka ženama u Srbiji da je rak dojke izlečiv. Ovoj akciji se priključila i novosadska izdavačka kuća "Prometej", koja je objavila knjigu Novosađanke Ljubice Svilar pod nazivom "Lavirint". To je poučna priča o dugom putu ka izlečenju, od očaja do optimizma i povratku radosti življenja.

Iako knjiga nije pisana u prvom licu, motivaciju i inspiraciju za pisanje autorka je pronašla u situaciji kada je i sama bila suočena s bolešću. Roman "Lavirint" nije autobiografija, ali čitaoca suočava s duboko ličnim autorkinim osećanjima.

– Mislim da najbolje možemo opisati nešto proživljeno. U toj meri je moja knjiga lična – objašnjava Svilareva i nastavlja: – Pisala sam o ženi suočenoj s teškom bolešću raka dojke, o njenim strahovima, osećanjima i razmišljanjima. To je za nju bio jedan svojevrsni gubitak ravnoteže, kada iz jednog sigurnog životnog hoda iznenada ulazi u lavirint i traži izlaz. Centralno pitanje za nju bilo je pitanje izlečenja. Na tom putu ka izlečenju njoj se predstavlja jedan paralelni svet, koji je, možda, želja da pobegne od stvarnosti, ili želja da stvarnost postane drugačija. U tom traganju ona ponovo pronalazi sebe i vraća se u sopstvenu postojanost.

"Lavirint" je prva knjiga Ljubice Svilar, inače projektantkinje po profesiji.

Verujem da u mladosti svi ponešto pišu. I ja sam tada pisala neke pesme i priče koje su bile lično za sebe, nisam ih nikada objavljivala. Knjigu sam počela pisati u toku lečenja, ali su to tada bila samo zapisivanja mojih misli i osećanja i to je bila jedna lična priča koju nisam imala nameru da objavim. Međutim, kasnije dok sam to iščitavala, ja sam te svoje spise dopunjavala, i na kraju eto knjige!

Saznanje da je obolela od raka dojke Ljubicu Svilar je pogodilo pre dvanaest godina. Kada čujemo za neku bolest, nesreću ili smrt, većina nas pomisli: "To se dešava nekom drugom". Ali ono što se danas dešava nekom drugom može sutra da se desi i nama!

– Svi mi se osećamo sigurni i samouvereni do trenutka kada nas nešto zaustavi. Podatak da svaka dvanaesta žena u Srbiji, i to sve mlađa i mlađa, oboli od raka dojke jeste alarmantan! Ipak, činjenica da se ta bolest u početnom stanju u 90 odsto slučajeva leči uspešno ukazuje na potrebu za preventivom. Sad ima sve više asocijacija i to je dobro da bi se podigla svest žena o važnosti pregleda. Mislim da priča o bolesti ne treba biti tabu. To je nešto što može svakoga da zadesi. Na jednom mestu u mojoj knjizi stoji: "Nesreća, kao i sreća čoveka zadesi i s nesrećom, isto kao i sa srećom treba se nositi.

A da li su lekari mogli da utvrde uzrok njene bolesti?

– Ne, ja nisam imala nijedan od faktora rizika koji lekari navode kao moguć za nastajanje raka dojke. Oni upozoravaju na način života, način ishrane, nasledni faktor po ženskoj liniji, stres. Jedino sam, možda, bila pod stresom, ali, opet, ko danas ne doživljava neku vrstu stresa?! Mislim da je jedino bitno kako proživljavljavamo situacije koje nam se dešavaju na životnom putu.

Najbitnija podrška

Pored lečenja potrebno je da se snagom sopstvene volje izborimo s bolešću i potisnemo svaku beznadežnu misao. Promena načina života i promena poimanja može da doprinese izlečenju. U svemu tome jako je bitna podrška porodice. Ja sam jako srećna što sam imala podršku supruga i dvojice sinova, koji su bili uz mene kako tokom lečenja, tako i kasnije dok sam pisala knjigu. Potrebno je izboriti se s bolešću, ali i sa samim sobom.

U Srbiji svaka 12. žena oboli od raka dojke, a svake godine 1.500 žena umre od te bolesti.

Ako je otkriven na vreme, rak dojke je izlečiv u preko 90 odsto slučajeva.