Dinar opet oslabio

Današnji kurs iznosi 80,3710 dinara za evro, što znači da se za evro dobija u proseku 39 para više nego u petak i tokom vikenda, kada je srednji kurs bio 79,9850 dinara za evro i 2,7 dinara više nego prošlog ponedeljka, kada je kurs bio 77,65 dinara.

U Narodnoj banci Srbije kažu da je kurs formiran u petak bez intervencije NBS, koja je ocenila da se situacija stabilizovala i zato nije učestvovala u trgovanju.

Narodna banka je prošle sedmice na međubankarskom tržištu, na kom se formira kurs dinara, prodala 80 miliona evra da bi sprečila prevelike oscilacije kursa.

Saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić kazao je da će zaustavljanje slabljenja dinara zavisiti od razvoja svetske krize.

On je naveo da je ključni razlog slabljenja dinara smanjenje svetske likvidnosti, manjak kapitala i manje mogućnosti srpskih preduzeća da dobiju kredite iz inostranstva, zbog čega raste tražnja za devizama na međubankarskom tržištu.

"Kritična granica kursa koja bi ugrozila ostvarenje projektovane bazne inflacije je oko 84 dinara za evro", naveo je Nikolić, ali je ocenio da je realno očekivati da će klizanje kursa biti zaustavljeno pre nego što dođe do tog nivoa.

Rast indeksa akcija

Posle rekordnog pada i najteže dve nedelje u istoriji Beogradske berze, najlikvidnije akcije Beleks15 danas beleže blagi rast od nešto više od tri odsto.

Komisija za hartije od vrednosti procenjuje da se globalna finansijska kriza u Srbiju prelila samo psihološki, a du su naši problemi posledica nepostojanja odgovarajućeg zakonskog okvira.

Na osnovu analize stanja na srpskom tržištu kapitala, Komisija za hartije od vrednosti zaključila je da problemi na berzi nisu toliko ozbiljni kako se u prvi mah činilo.

Ono što se desilo tokom protekle nedelje, koju su obeležili nagli padovi vrednosti akcija, ne može se nazvati krizom, već teškoćama, smatra predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac.

“Mi smo imali globalnu ekonomsku krizu koja se prelila, ne svakako kao što se preliva po razvijenim tržištima, i na nas. Došao je jedan mali talas, koji je dovoljan da obori indeks Beogradke berze zato što u tom razvoju nismo postigli dovoljnu dubinu tržišta. Ovo o čemu smo danas pričali, mi pričamo da se svetska kriza na naše tržište prenela samo psihološki, i to je poenta”, smatra Štimac.

Predsednik Komisije za hartije od vrednosti potvrdio je da ne postoji državna strategija razvoja tržišta kapitala, kao ni odgovarajući zakonski okvir.

Štimac je objasnio i da ta institucija u slučaju ozbiljne krize na berzi može da reaguje ali ograničeno.

“Mi ne možemo da dokapitalizujemo, da otkupimo ničija loša potraživanja ili nečije dugove.t To može neko drugi da radi, kao što radi. Znate da je formiran tim premijara koji prati krizu i koji će sigurno dati neki odgovor na krizu”, očekuje predsednik Komisije za hartije od vrednosti.

Štimac je najavio i nove konkretne mere na Beogradskoj berzi. To uključuje mere limitiranja zone fluktuacije, koje će biti usvojene narednih dana i koje treba da doprinesu smirivanju stanja na trzistu kapitala.

"Kriza stiže na Balkan sredinom 2009."

Banke u jugoistočnoj Evropi još nisu pogođene finansijskom krizom u svetu. Ona će se osetiti ublaženo i sa vremenskim zakašnjenjem, negde sredinom iduće godine, izjavio je za Dojče vele Vladimir Preveden, iz konsultantske kuće Roland Berger iz Zagreba.

Osnovni razlog za takvu zakasnelu reakciju, smatra Preveden, leži u činjenici da su većini banaka u regionu, koje pripadaju velikim evropskim bankama, centrale postavile vrlo restriktivna pravila kreditiranja.

On procenjuje da su, zbog velikih rezervi i dobre kapitalizacije lokalnih banaka, ulozi privatnih štediša sigurni.

Preveden smatra da vlade zemalja jugoistočne Evrope, u slučaju eskalacije krize, ne bi ni mogle da intervenišu kao što je to slučaj na Zapadu jer su u velikim dugovima, pa nova zaduženja nisu moguća.

Pored toga, u okviru procesa približavanja EU tako nešto nije ni poželjno, kaže on.