Arhiva » Vesti » Dnevnik 13.10.2008
Intervju: Ili hoćemo u EU, ili nećemo
Dnevnik pre 51 dan
Odluka Vlade Crne Gore da prizna Kosovo, i to samo dan nakon što je u Generalnoj skupštini UN prošla srpska rezolucija, u drugi plan je bacila usvajanje ovog plana, strateškog za evropsku budućnost Srbije, i proces tranzicione turbulencije koju već sledeće godine, po najavi Tanje Miščević, mogu očekivati naši građani. Na NPI-u je, inače, radilo oko 400 ljudi, a on precizira obaveze Vlade i parlamenta u narednom periodu. Pošto su NPI „poklopila“ bitna bilateralna dešavanja u vezi s Kosmetom, početak njegove prezentacije javnosti Srbije naša sagovornica najavljuje u toku ove sedmice.
l Dokument nosi evropske obaveze i za Vladu i za Skupštinu?
– Upravo tako. Na njemu su radila sva ministarstva i tela unutar Vlade. Napravljena je sveobuhvatna analiza o tome šta sve u naredne četiri godine mora biti predmet njihovog rada, koji se kapaciteti moraju izgraditi, koji zakoni usvojiti, koliko para za to treba. I ta zakonodavna aktivnost je poseban plan Vlade u naredne četiri godine. S druge strane, mi kao izvršna vlast ne možemo nametnuti obavezu Skupštini Srbije, ali NPI im može biti vodilja u procesu usklađivanja Srbije sa standardima EU kada razmatraju evropske zakone. S treće strane, to je veoma dobar pokazatelj o tome šta su Srbiji priporiteti i za šta su potrebna, kao pomoć, i tehnička i finansijska sredstva.
l I koji su prioriteti, pre svega u narednoj godini?
– Razlikuju se od godine do godine, a u 2009. godini u svakoj od oblasti započinje proces usklađivanja. Dakle, to više nije vezano samo za pitanja koja se odnose na oblast ekonomije, finansija i trgovine već se kreće i s do sada zanemarenim socijalnim i pitanjima obrazovanja, ili televizije bez granica, kada je reč o informativnom sektoru. Obaveze se obračunavaju za svaku godinu, i to je veliki posao, ali za tako nešto mora postojati jasna politička volja. A prvi test postojanja političke volje biće nam usvajanje zakona o budžetu za sledeću godinu, koji će pokazati da li su svi planovi iz NPI-a u njemu. U Ministarstvu finansija postoji apsolutno razumevanje, ali predstoji test i u Skupštini – da li se razumeju potrebe evropskih integracija. Predstoji sveukupni test političkog konsenzusa u Srbiji.
l U ovom trenutku ga sigurno nema, ako se pogledaju glasovi za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU. Imali smo samo prostu većinu?
– Tačno. Politički konsenzus mora se izgraditi u čitavoj zemlji, a nesumnjiv je u ovom trenutku jedino unutar Vlade. On bi morao da se odslika i na parlament, jer je ista vladajuća većina i u njemu.
l Tesna većina ipak nije konzenzus u državi i društvu po pitanju EU?
– Politička elita mora razumeti da u državi Srbiji postoji vrlo jasan nacionalni konsenzus, da poslednje ankete pokazuju da je 74 odsto građana za EU. To su glasači, oni koji se uvek na izborima opredeljuju za jednu ili drugu stranu. Potpuno ste u pravu da u parlamentu nemamo 74 posto izraza političke volje, za razliku od onoga što pokazuju građani. Ali, to je problem političke elite koja još uvek ne razume ulogu i mesto građanina u procesu demokratizacije, pa tako i procesu evropske integracije.
l Kada građani čuju NPI, mogu li da ga vežu za bezvizno putovanje u Evropu i dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU?
– Apsolutno sve te mere su u NPI-u. Mi u usvajanje ovog dokumenta nismo ušli pre nego što smo pitali civilno društvo. Nismo mogli o njemu pitati građanina na ulici, ali smo zato koristili NVO, privredne komore, univerzitete i s njima smo razgovarali o sadržini dokumenta. Građani će u njemu videti da je naš plan da do 2012. godine budemo spremni za članstvo u EU, za sve obaveze koje iz toga proističu. Jer, najvažniji je program unutrašnje tranzicije, reforme u Srbiji, koje već svojim ostvarivanjem treba da donesu koristi svakom građaninu ove zemlje. U tom smislu NPI je važniji od samog momenta ulaska u EU.
l Uz našu, bitna je i strategija EU, a čini se da smo, bez obzira na retoriku, skrenuti s tog brzog koloseka evropskog pridruživanja? Pa i sam Sporazum s EU je i dalje zamrznut?
– Početak primene Sporazuma nas ometa u preduzimanju narednog koraka, a to je kandidatura za članstvo i dobijanje statusa kandidata, ali ne zaustavlja procese unutar Srbije. Ako se dogovorimo, sve ono što radimo – činimo za sebe.
l Šta EU traži da bismo se vartili na „brzi kolosek“?
– Jedini uslov je taj politički, odnosno puna saradnja s Tribunalom u Hagu. Ponovom smo mogli čuti ministra spoljnih poslova Holandije Maksima Ferhojgena, koji će tumačiti da je taj uslov ispunjen ako su svi optuženici u Hagu.
l Da neće nakon toga biti uslov i da Srbija prizna Kosovo?
– Ne. Takva vrsta političkog uslova ne postoji. Podsećam, jedini uslov vezan za Kosovo je konstruktivan pristup u pregovorima o rešavanju njegovog budućeg statusa. Ostali elementi našeg puta ka Evropi i proces rešavanja pitanja Kosova su odvojeni, i to je ono na čemu i mi i Evropska komisija stalno insistiramo.
l Koliko će se prihvatanje naše rezolucije u NJujorku i angažman Međunarodnog suda pravde odraziti na evropski proces?
– Pokazale su to i države članice EU prilikom glasanja u Generalnoj skupštini UN. Najveći broj njih je bio uzdržan. Sve one koje nisu priznale Kosovo kao nezavisno glasale su za tu rezoluciju, što jasno pokazuje nedvosmisleno opredeljenje Evrope i njenih država da prihvataju rešenja na pravnoj osnovi. U ovom trenutku ne vidimo negativne efekte traženja savetodavnog mišljenja kao paralelnog pravnog procesa.
Dragan Milivojević
Slede otpuštanja i socijalni programi
l Hoće li primena NPI-a uticati na zapošljavanje, otpuštanje, ostanak bez posla?
– Apsolutno! Prosec evropskih integracija podrazumeva transformaciju čitavog društva, što znači i restrukturiranje privrede i gubitak radnih mesta. Posebno se to odnosi na državne firme koje su pod njenom velikom zaštitom. No, to ne znači da će ljudi ostati na ulici kada izgube posao jer ovaj proces podrazumeva i jasno stvaranje raznih socijalnih programa za sve koje su ugroženi, ne samo otpušteni. Prateći elemenat procesa evropskih integracija su doobuka, doobrazovanje, socijalni programi, a sve uz veliku bilateralnu podršku zemalja članica EU i same Unije.
Poslato 12.10.2008
l Dokument nosi evropske obaveze i za Vladu i za Skupštinu?
– Upravo tako. Na njemu su radila sva ministarstva i tela unutar Vlade. Napravljena je sveobuhvatna analiza o tome šta sve u naredne četiri godine mora biti predmet njihovog rada, koji se kapaciteti moraju izgraditi, koji zakoni usvojiti, koliko para za to treba. I ta zakonodavna aktivnost je poseban plan Vlade u naredne četiri godine. S druge strane, mi kao izvršna vlast ne možemo nametnuti obavezu Skupštini Srbije, ali NPI im može biti vodilja u procesu usklađivanja Srbije sa standardima EU kada razmatraju evropske zakone. S treće strane, to je veoma dobar pokazatelj o tome šta su Srbiji priporiteti i za šta su potrebna, kao pomoć, i tehnička i finansijska sredstva.
l I koji su prioriteti, pre svega u narednoj godini?
– Razlikuju se od godine do godine, a u 2009. godini u svakoj od oblasti započinje proces usklađivanja. Dakle, to više nije vezano samo za pitanja koja se odnose na oblast ekonomije, finansija i trgovine već se kreće i s do sada zanemarenim socijalnim i pitanjima obrazovanja, ili televizije bez granica, kada je reč o informativnom sektoru. Obaveze se obračunavaju za svaku godinu, i to je veliki posao, ali za tako nešto mora postojati jasna politička volja. A prvi test postojanja političke volje biće nam usvajanje zakona o budžetu za sledeću godinu, koji će pokazati da li su svi planovi iz NPI-a u njemu. U Ministarstvu finansija postoji apsolutno razumevanje, ali predstoji test i u Skupštini – da li se razumeju potrebe evropskih integracija. Predstoji sveukupni test političkog konsenzusa u Srbiji.
l U ovom trenutku ga sigurno nema, ako se pogledaju glasovi za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU. Imali smo samo prostu većinu?
– Tačno. Politički konsenzus mora se izgraditi u čitavoj zemlji, a nesumnjiv je u ovom trenutku jedino unutar Vlade. On bi morao da se odslika i na parlament, jer je ista vladajuća većina i u njemu.
l Tesna većina ipak nije konzenzus u državi i društvu po pitanju EU?
– Politička elita mora razumeti da u državi Srbiji postoji vrlo jasan nacionalni konsenzus, da poslednje ankete pokazuju da je 74 odsto građana za EU. To su glasači, oni koji se uvek na izborima opredeljuju za jednu ili drugu stranu. Potpuno ste u pravu da u parlamentu nemamo 74 posto izraza političke volje, za razliku od onoga što pokazuju građani. Ali, to je problem političke elite koja još uvek ne razume ulogu i mesto građanina u procesu demokratizacije, pa tako i procesu evropske integracije.
l Kada građani čuju NPI, mogu li da ga vežu za bezvizno putovanje u Evropu i dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU?
– Apsolutno sve te mere su u NPI-u. Mi u usvajanje ovog dokumenta nismo ušli pre nego što smo pitali civilno društvo. Nismo mogli o njemu pitati građanina na ulici, ali smo zato koristili NVO, privredne komore, univerzitete i s njima smo razgovarali o sadržini dokumenta. Građani će u njemu videti da je naš plan da do 2012. godine budemo spremni za članstvo u EU, za sve obaveze koje iz toga proističu. Jer, najvažniji je program unutrašnje tranzicije, reforme u Srbiji, koje već svojim ostvarivanjem treba da donesu koristi svakom građaninu ove zemlje. U tom smislu NPI je važniji od samog momenta ulaska u EU.
l Uz našu, bitna je i strategija EU, a čini se da smo, bez obzira na retoriku, skrenuti s tog brzog koloseka evropskog pridruživanja? Pa i sam Sporazum s EU je i dalje zamrznut?
– Početak primene Sporazuma nas ometa u preduzimanju narednog koraka, a to je kandidatura za članstvo i dobijanje statusa kandidata, ali ne zaustavlja procese unutar Srbije. Ako se dogovorimo, sve ono što radimo – činimo za sebe.
l Šta EU traži da bismo se vartili na „brzi kolosek“?
– Jedini uslov je taj politički, odnosno puna saradnja s Tribunalom u Hagu. Ponovom smo mogli čuti ministra spoljnih poslova Holandije Maksima Ferhojgena, koji će tumačiti da je taj uslov ispunjen ako su svi optuženici u Hagu.
l Da neće nakon toga biti uslov i da Srbija prizna Kosovo?
– Ne. Takva vrsta političkog uslova ne postoji. Podsećam, jedini uslov vezan za Kosovo je konstruktivan pristup u pregovorima o rešavanju njegovog budućeg statusa. Ostali elementi našeg puta ka Evropi i proces rešavanja pitanja Kosova su odvojeni, i to je ono na čemu i mi i Evropska komisija stalno insistiramo.
l Koliko će se prihvatanje naše rezolucije u NJujorku i angažman Međunarodnog suda pravde odraziti na evropski proces?
– Pokazale su to i države članice EU prilikom glasanja u Generalnoj skupštini UN. Najveći broj njih je bio uzdržan. Sve one koje nisu priznale Kosovo kao nezavisno glasale su za tu rezoluciju, što jasno pokazuje nedvosmisleno opredeljenje Evrope i njenih država da prihvataju rešenja na pravnoj osnovi. U ovom trenutku ne vidimo negativne efekte traženja savetodavnog mišljenja kao paralelnog pravnog procesa.
Dragan Milivojević
Slede otpuštanja i socijalni programi
l Hoće li primena NPI-a uticati na zapošljavanje, otpuštanje, ostanak bez posla?
– Apsolutno! Prosec evropskih integracija podrazumeva transformaciju čitavog društva, što znači i restrukturiranje privrede i gubitak radnih mesta. Posebno se to odnosi na državne firme koje su pod njenom velikom zaštitom. No, to ne znači da će ljudi ostati na ulici kada izgube posao jer ovaj proces podrazumeva i jasno stvaranje raznih socijalnih programa za sve koje su ugroženi, ne samo otpušteni. Prateći elemenat procesa evropskih integracija su doobuka, doobrazovanje, socijalni programi, a sve uz veliku bilateralnu podršku zemalja članica EU i same Unije.
Poslato 12.10.2008
Preuzeto sa sajta dnevnik.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari