MMF: Ekonomija na ivici raspada

Najviši predstavnici razvijenih zemalja u Vašingtonu, gde je u toku godišnja skupština MMF-a i Svetske banke, raspravljaju o globalnoj finansijskoj krizi, pri čemu su se, međutim, do sada jedino složili u tome da je tu krizu neophodno zajednički rešiti, ukazuju juče analitičari širom sveta.“Sve snažnija uznemirenost u vezi sa solventnošću nekih najvećih američkih i evropskih finansijskih institucija dovela je svetski finansijski sistem na ivicu sistemskog raspada“, citirao je britanski „Bi-Bi-Si“ Štros-Kana.

Predsednik MMF-a razloge sadašnje teške situacije vidi u „panici izazvanoj padom banaka“, na koju, prema njegovom mišljenju, razvijene zemlje nisu u dovoljnoj meri reagovale, tako da nisu obnovile poverenje u finansijska tržišta.

Lideri 15 zemalja evrozone, Velike Britanije i Evropske centralne banke sastali su se juče na vanrednom samitu u Parizu kako bi dogovorili mere za prevazilaženje najteže finansijske krize sa kojom se evropske banke suočavaju od 30-ih godina prošlog veka.Francuski predsednik Nikola Sarkozi rekao je novinarima da će na samitu biti sačinjen „ambiciozan i koordinisan plan“ ublažavanja krize, koja je ovih dana ozbiljno uzdrmala evropske finansijske ustanove, prenele su agencije.Prema nacrtu deklaracije koja bi trebalo da bude usvojena, vlade zemalja evrozone privremeno će garantovati buduća zaduženja banaka,kako bi se ohrabrilo dalje kreditiranje i sanirala situacija na tržištu kredita.U deklaraciji se navodi da će vlade „u prelaznom periodu i pod odgovarajućim tržišnim uslovima“ garantovati za nova zaduženja uzrokovana bankarskim kreditima tokom narednih pet godina.Ta strategija, kako se navodi u deklaraciji, „biće kvantitativno ograničena, privremena i primenjivana pod strogim nadzorom finansijskih vlasti do 31. decembra 2009. godine“.Samit u Parizu užurbano je pripremio francuski predsednik Sarkozi, ubrzo posle vašingtonskog sastanka grupe industrijski najrazvijenih zemalja sveta G7, na kojem nije usvojen konkretan, kolektivni plan akcije, ali su obećane sve neophodne mere koje će pomoći u odmrzavanju kreditnog tržišta.

(Tanjug, Beta, Rojters)

Spasavanje banaka u Britaniji

LONDON: Velika Britanija bi danas trebalo da započne obimnu akciju spasavanja banaka u kojoj bi za četiri najveće banke u toj zemlji, HBOS, „Rojal benk of Skotland“ (RBS), „Lojds TSB“ i „Berkliz“ trebalo da obezbedi pomoć u iznosu od ukupno 35 milijardi funti (više od 44,5 milijardi evra), tvrdi list „Sandej tajms“.Kabinet Gordona Brauna će ovim „korakom bez presedana“ postati najveći akcionar u minimalno dve banke HBOS i RBS, preneo je juče Rojters, ukazujući da londonski nedeljnik, međutim, nije naveo izvor svojih informacija.Britanski kabinet je, naime, početkom prošle sedmice obećao finansijskim institucijama u zemlji „spasonosni paket“ u iznosu od 400 milijardi funti (509 milijardi evra).Prema nedeljniku „Sandej tajms“, za vreme procesa ubrizgavanja finansija bankama, biće prekinuto trgovanje na Londonskoj berzi, kako bi tržište moglo da „svari“ uticaje takvog koraka britanske vlade.Britanski mediji pišu da banka RBS, čija je tržišna vrednost pala ispod 12 milijardi funti, traži 15 milijardi funti pomoći, dok najveći davaoc hipoteka u Britaniji HBOS traži deset milijardi funti.“Lojdsu“ je, istovremeno, neophodno sedam milijardi, a banci „Berkliz“ tri milijarde funti.Britanska vlada bi, posle ove akcije spasavanja najvećih domaćih banaka, mogla da postane vlasnik 70 odsto akcija HBOS i da stekne 50 procenata udela u RBS.

Poslato 12.10.2008