Sami sebe guramo na marginu

Srpska proevropska vlada ima još par meseci na raspolaganju da pokrene istinski proces reformi i završi saradnju s Haškim tribunalom, naravno ako želi da očuva postignutu konsenzusnu volju u EU da se evropske integracije Srbije ubrzaju. U suprotnom, taj će konsenzus početi da se kruni – upozoravaju diplomatski izvori u EU, uz objašnjenje da na Srbiju utiču loše tri struje. Te struje, istina, nisu povezane, ali mogu da hrane jedna drugu i otežaju drastično poziciju Srbije, ako Beograd ne bude preduzeo odlučne korake u narednim mesecima.

Prva struja je holandska, koja neće popustiti u vezi sa hapšenjem Ratka Mladića; druga je britanska, koja će hteti što pre da natovari Srbiji kosovski uslov na putu evropskih integracija; a treća je Nemačka koja želi da, po ulasku Hrvatske u EU, zaustavi ili barem dobrano uspori proces daljeg širenja EU. Tim strujama, svesno ili ne, pomažu «proevropski» političari u Srbiji koji su počeli da svaljuju na EU krivicu za njihove vlastite propuste, neuspehe i neodržana obećanja – i to ide dotle da su odsustvu izgovora Koštuničinog prisustva u vladi i opasnosti da bi radikali mogli da dođu na vlast, počeli da prete da bi Srbija mogla da se okrene Rusiji.

U svakom slučaju, vreme medenog meseca između Brisela i Beograda je prošlo, predstavnici srpske vlasti ne mogu više da dolaze sa novim obećanjima i novim planovima u sedište EU, jer su već previše planova predstavili i puno obećanja dali, koje još uvek nisu realizovali. Već sada je jasno da Srbija neće stići na belu šengensku listu u 2009. godini, a i status kandidata za članstvo EU «visi» za sledeću godinu ako Mladić ne bude uhapšen najkasnije do kraja novembra. Zato nije kriva EU, jer nije Brisel taj koji treba da usvoji zakone i obavi druge poslove, poput zamene pasoša, kao što nije Brisel taj koji treba da uhapsi Mladića.

Takođe, u EU postoje procedure koje ne mogu da se preskaču jer je Unija zasnovana na poštovanju pravila igre i procedudrama. Istina, one mogu da se ubrzaju, ali ne po onoj «– ja tebi serdaru, ti meni vojvodo» – sa sve teatralnim grljenjem i tapšanjem po ramenu. Uostalom, dovoljan je primer Hrvatske, koja ima ogromnu podršku Nemačke i drugih zemalja, ali joj to slabo vredi. Stoga će pregovori Zagreba trajati duplo duže od onih vođenih sa Slovačkom ili Letonijom, upravo zbog toga što i Hrvati idu putem samozaljubljenosti u vlastite kapacitete, koji su daleko od evropskog nivoa. Nažalost, tim putem je, izgleda, krenula i srpska «proevropska» politička elita.

– Imali smo neverovatnu sreću sa Srbijom ove godine, i zato bi bilo veoma pogrešno, i za Beograd i za nas, da nastavimo da se oslanjamo na fortunu i sticaj okolnosti – poverio se komesar za proširenje EU Oli Ren u jednom razgovoru sa svojim saradnicima u EU. Kada je to rekao, Ren je mislio na nekoliko stvari: Holandija, sve i da izveštaj Savetu bezbednosti UN Serža Bramerca bude pozitivan za Srbiju, neće popustiti; što Srbija bude više vremena gubila zbog Mladića, to postoji veća opasnost da Velika Britanija bude uspešna u ubacivanju Kosova kao uslova evropskih integracija Srbije. Nažalost, na to se lako može nadovezati i «kočenje» proširenja od strane Berlina, pogotovo ako na izborima sledeće godine pobede demohrišćani kancelarke Merkel. U takvom scenariju rizikujemo da u sledećih 10 godina ostanemo na margini EU.

Željko Pantelić

Srbija nije na dnevnom redu

Posle duže vremena Savet ministara spoljnih poslova EU neće se baviti Srbiji na redovnom mesečnom sastanku danas u Luksemburgu. Razlozi su dvojaki: nema novih elemenata u pogledu saradnje Srbije sa Haškim tribunalom, odnosno nije uhapšen Ratko Mladić, pa nema smisla ni otvarati ponovo raspravu, budući da Holanđani nisu, niti će promeniti poziciju; drugi je izrazita nezainteresovanost Francuske prema Zapadnom Balkanu – da nije uhapšen Radovan Karadžić, o Srbiji ne bi bilo reči ni na prethodnim Savetima, u julu i septembru.

– Pošto je dobar deo EU odahnuo posle formiranja proevropske vlade u Beogradu, što je bilo ravno dobitku premije na lutriji, imajući u vidu šta se sve događalo u 2008. godini, početna euforija oko Srbije je splasnula i sada će Beograd morati dobro da zasuče rukave ako želi da napreduje na putu evropskih integracija – kaže za „Dnevnik“ visokopozicionirani diplomata EU. U Luksemburgu će se tako danas debatovati najviše o Gruziji, Belorusiji, odnosima sa Rusijom i pripremom za samit šefova država i vlada EU, na programu 15. i 16. oktobra u Briselu, čija će glavna tema biti limitiranje štete od globalne finansijske krize.

Poslato 12.10.2008