Tanjir će pojesti pola kućnog bužeta

Finansijska kriza koja je pogodila Ameriku, a potom se prenela u Evropu, ne bi trebalo da utiče na rast cena hrane, je poljoprivreda i nije glavna meta finasijskog bankarstva koje sada tone. Ona, po oceni naših pojedinih agrarnih i ekonomskih stručnjaka, neće odmah i direktno da uzrokuje poskupljenje prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda, ali može da zaustavi procese revitalizacije našeg agrara i prerađivačke industrije.

Podsećamo i da od 15. oktobra gas za individualne potrošače poskupljuje gotovo 60 posto. To će drastično oboriti standard stanovništva, direktno uticati na kupovnu moć i mnogima smanjiti porciju hrane. Vratimo se agraru i svetsko9j finansijskoj krizi.Naši paori i nisu imali prilike da dobiju kredite niti da se zaduže, tako da ih potresi, osim što će zaustaviti neke investicije, neće uzdrmati. To zapravo znači da, kako je za naš list kazao sekretar Odbora za poljoprivredu i prehrambenu industriju u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran, hrana u Srbiji iz tih razloga ne bi trebalo da poskupi.

- Na poljoprivredu će ta kriza uticati tako što će zaustaviti investicioni ciklus za nabavku mehanizacije i kupovinu zemljišta, a na prehrambenu industriju tako što će možda biti stopirana ulaganja u nove tehnologije, opremu.. Na samu cenu finalnog proizvoda ne bi trebalo da utiče - kaže Prostran. - Na sreću, a i na nesreću, naši paori jako malo koriste kreditna sredtva. Kroz poslednjih dvadeset godina opekli su se prilično i ne zadužuju se kod banaka, tako da njih ta finansijska kriza trenutno ne može da pogodi u smislu da će im krediti biti skuplji. Oni jesu ušli u investicione kredite kroz kupovinu mehanizacije ali im je obećano da kamata neće biti povećana, što znači da će svetska kriza dovesti do zastoja u investiranju, jer će svi da se uzrde od rizika ili će biti uzdržano investiranje, što naravno nije dobro.

Naš sagovornik kaže da to važi i za prehrambenu industriju - ako nema kredita nema ni osnova za poskupljenje. Možda bi neki prerađivači mogli podići cene kako bi dobili nešto malo obrtnih para, ali to ne očekujemo, dodaje on napominjući da cene hrane imaju drugih razloga i da skaču i da padaju.

- Na njihov rast nije uticala ova finansijska kriza već štošta drugo - niske ili visoke cene imputa, odnosno stočne hrane, pokolji svinja i desetkovanje stočnog fonda. U živinarstvu, recimo, imamo skok cena piletine i jaja ali i činjenicu da je kompanija koja je zauzimala oko 30 odsto tog tržišta gotovo krahirala - kaže Prostran.

Naučni saradnik u PKS Vojislav Stanković pak smatra da ćemo iz kućnog budžeta ipak više izdvajati za hranu nego dosad.

- Kada je poljoprivrednoj proizvodnji reč, kamatne stope će biti veće, a i ovako, pod ovim tržišnim uslovima, poljoprivreda na može da podnese postojeće zaduživanje bez regresiranih kamatnih stopa. Situacija se još nepovoljno produbljuje na štetu naše poljoprivrde, i jednostavo, ne ide ka dobrom. Naš agrar će sve teže funkcionisati u uslovima raznih ograničenja, restrikcija - kaže Stanković uz ocenu da će produbljivanjem ove krize srpska poljoprivreda naići na još oštrija ograničenja za finansiranje svoga razvoja i doći će u situaciju da neće biti konkuretna i pored toga što ta kriza pogađa i visoko razvijene indiustrijske zemlje.

Po njegovoj oceni, prehrambena industrija deli tu sudbinu. Ona je, napominje naš sagovornik, pogrešnom privatizacijom prekinula proizvodni lanac, odnosno ciklus proizvodnje od primarne do prerađivačke.

- Finansijska kriza imaće uticaja na naše džepove. Prehrambeni proizvodi sada učestvuju u budžetu prosečnog domaćinstva sa 41 procentom, a potrošači će biti ovom krizom oštećeni jer će taj udeo mnogo brže da raste od postojećeg rasta u njihovom budžetu. Verovatno će prehrambena industrija dostići 50 odsto kućnog budžeta. Prema tome, našli smo se u delikatnoj situaciji - kaže Stanković.

S. Gluščević

Poslato 12.10.2008