Svetska ekonomija na ivici raspada?

VAŠINGTON – Najviši predstavnici razvijenih zemalja u Vašingtonu od petka raspravljaju o globalnoj finansijskoj krizi, pri čemu su se dosad jedino složili u tome da je tu krizu neophodno zajednički rešiti, ukazali su juče analitičari širom sveta. Zbog toga je šef Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominik Štros-Kan u subotu uveče u Vašingtonu, gde je u toku godišnja skupština MMF-a i Svetske banke, ozbiljno upozorio svetske lidere na to da s odgovarajućim merama ne treba odugovlačiti, jer "svetski finansijski sistem balansira na ivici sistemskog raspada".

– Sve snažnija uznemirenost u vezi sa solventnošću nekih najvećih američkih i evropskih finansijskih institucija dovela je svetski finansijski sistem na ivicu sistemskog raspada – citirao je britanski BBC Štros-Kana.

Panika izazvana padom banaka

Predsednik MMF-a razloge za sadašnju tešku situaciju vidi u "panici izazvanoj padom banaka", na koju, prema njegovom mišljenju, razvijene zemlje nisu u dovoljnoj meri reagovale, tako da nisu obnovile poverenje u finansijska tržišta. Štros-Kan se u subotu u Vašingtonu sastao s predstavnicima zemalja G-7, američkim predsednikom Džordžom Bušom i predstavnicima Svetske banke, nakon čega je izjavio kako MMF treba da "ispita razloge krize i koordinira svoje postupke s ostalim institucijama". Prema njegovom mišljenju, upravo je MMF pravi fond za taj posao, budući da već ima pripremljene izvore pa može pomoći svakoj zemlji koja se zbog posledica krize našla u finansijskim problemima.

Izjava Dominika Štros-Kana usledila je posle serije pregovora najviših finansijskih zvaničnika, započetih u petak sastankom ministara finansija sedam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta, koji su usvojili akcioni plan borbe protiv finansijske krize u pet tačaka. Taj plan – koji, po mišljenju mnogih analitičara, "nije doneo nikakve konkretne, već samo uopštene mere", naveo je Rojters – podržali su i finansijski predstavnici iz 158 zemalja članica MMF-a.

Kriza zahteva globalnu i koordiniranu odgovornost

I predsednik SAD je u subotu, posle susreta s finansijskim liderima G-7, izjavio da tekuća svetska finansijska kriza zahteva globalnu i koordinaranu odgovornost, a da vodeće industrijske zemlje treba da rade zajedno radi što hitnijeg rešavanja nastalih problema.

– Svako od nas priznaje da je ovo ozbiljna globalna kriza. Zato je potrebna i ozbiljna globalna odgovornost – precizirao je Buš. On je takođe rekao kako je uveren da vodeće svetske privrede mogu izaći na kraj s tekućim izazovima i napomenuo da će SAD iskoristiti sva raspoloživa sredstva da reše nastalu finansijsku krizu u zemlji. Buš je, takođe, upozorio na to da je vreme ograničeno i da treba brzo raditi da se reše sve teže posledice globalne kreditne krize, koja je počela u avgustu prošle godine, nakon sloma američkog hipotekarnog tržišta. On je ocenio da se "korist od primene ugovorenih mera neće osetiti odmah, ali da će navedene akcije pomoći da se stabilizuju tržišta i da se stekne poverenje u finansijske institucije". Takođe, Buš je naglasio da će G-7 u vezi s tim tesno sarađivati s drugim zemljama, označenim kao G-20, gde su i Kina, Indija i Rusija.

Deblokada kreditnih i finansijskih tržišta

U akcionom planu G-7, gde su SAD, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Japan, Italija i Kanada, istaknuto je i kako je neophodno iskoristiti sva raspoloživa sredstva da bi se podržale sistemski važne finansijske institucije i da bi se izbegao njihov krah. Neophodno je preduzeti mere radi deblokade kreditnih i finansijskih tržišta, te obezbediti širok pristup bankama i drugim institucijama.

Po akcionom planu, takođe je predviđeno da se bankama obezbedi mogućnost da dobiju kapital ne samo iz privatnih već i iz državnih izvora. Nužno je obezbediti i pouzdanost nacionalnih programa za osiguranje uloga, kao i, kada to bude potrebno, primeniti mere radi obnove sekundarnih hipotekarnih tržišta.