Arhiva » Vesti » Večernje novosti 13.10.2008
I knjigom do imidža
Večernje novosti pre 51 dan
Slobodan Gavrilović
Poslednjih nekoliko godina „Službeni glasnik“ uspešno profiliše svoju novu izdavačku koncepciju: od „Pravne biblioteke“, koja je bila početna, a kojom se ponose, preko edicija „Društvena misao“, „Raskršća“, „Književne nauke“, „Leksis“, „1001 knjiga“, „Glasnik“, „Mozgalice“, pa do novouspostavljenih: „Evropskih integracija“. Nedavno je sa velikim ambicijama osnovno i „Leksikografsko odeljenje“, što je i bio povod za razgovor sa prvim čovekom ove kuće Slobodanom Gavrilovićem.
Ističući da je „Glasnik“ sa više od 250 naslova u ovoj godini zasigurno jedan od vodećih izdvača u Srbiji, Gavrilović kaže:
- Široka lepeza vrednih, ali i lepo uređenih knjiga delo su mnogobrojnih autora, urednika, priređivača, prevodilaca, redaktora, ali i vrednih „Glasnikovih“ uposlenika. Na ovogodišnjem sajmu knjiga u Beogradu predstavićemo svoju do sada najbolju i najveću produkciju. Teško je posebno izdvojiti neku od knjiga, ali za ovu priliku ističem Sabrana dela Dragoljuba Jovanovića u 16 knjiga (sa više saizdavača), Sabrana dela Ljubomira Tadića (saizdavaštvo sa Zavodom za udžbenike), četiri knjige Sime Trojanovića, Srpsko-nemački pravni rečnik, Bibliografiju Milovana Đilasa, „Rečnik zaljubljenika vina“, Stvaranje Republike Srpske - Dnevničke beleške Nikole Koljevića, „Vreme zmija - Piščevi zapisi Dobrice Ćosića“, „O jeziku i jezikoslovlju“ - Sretena Marića, „Teoriju književnosti“ Zdenka Lešića...
* Pokretanje Leksikografskog odeljenja predstavlja poseban kulturološki i poslovni potez...
- Oformili smo ga s namerom da i na tom polju narednih godina pokažemo svoje umeće. I do sada smo se više puta oprobali u pojedinačnim projektima leksikografskih izdanja, što pokazuje i naša ovogodišnja i prošlogodišnja produkcija, ali od 2009. bićemo značajno prisutniji i u ovoj, za našu državu, nauku i kulturu, deficitarnoj oblasti. Nije nepoznato da kapitalna dela iz oblasti leksikografije i enciklopedistike još nisu dovršena, neka nisu ni započeta. Razlozi takvom stanju su mnogobrojni. Uređene države, pa i one koje su, poput naše, u tranziciji, ta pitanja su dugoročno i strateški rešile. Poput Estonije, Bugarske, koja ide u tom pravcu, Makedonije, koja je započela takav proces, a mi smo i tu, gotovo na začelju. Da ne pominjem Hrvatsku, koja je imala sreću da nasledi Jugoslovenski leksikografski zavod u kojem je i Srbija participirala četrdeset godina.
* Kada je reč o osnivanju Leksikografskog zavoda, postoje očigledne surevljivosti između pojedinih institucija?
- Kod nas se više vodi rovovska borba koja će institucija to prigrabiti za sebe. Umesto integracije sredstava, projekata i ljudi, mi se i dalje atomiziramo. Vreme je da počnemo sabirati, udruživati, spajati. „Glasnik“, za razliku od nekih drugih, ne želi da to prigrabi sebi. To nije njegova pozicija, ni namera, već da sa drugima, a pre svih sa državnim institucijama, traga za dugoročnim, održivim rešenjem. To je, po nama, osnivanje leksikografskog zavoda, kao naučne i kulturne javne ustanove koja će biti strateški nosilac svih projekata koji su od nacionalnog i državnog interesa, kao na primer: rečnika, enciklopedija, atlasa, leksikona...
Takav zavod bi imao smisla, ali da se nipošto ne prekine nijedan projekat koji se sada finansira iz budžeta Republike Srbije, već da se ti projekti nastave i ubrza njihova realizacija. U takvoj orijentaciji ne može se mimoići nijedan značajan pojedinac, a pogotovo ne institucije poput SANU, Matice Srpske, Instituta za srpski jezik... Oni sa svojim projektima, znanjima, iskustvima, odeljenjima i pojedincima moraju biti okosnica novog zavoda i posebno njegove buduće delatnosti. Ali se to mora uraditi na savremen način: od organizacije do menadžmenta, od načina finansiranja do pune racionalizacije. Takvom projektu će „Glasnik“, u zajednici sa drugim subjektima, dati punu logističku, organizacionu, prostornu, obrazovnu i svaku drugu podršku.
* Očigledno je da nam nedostaju neka zakonska rešenja o knjizi?
- Neophodno je imati jasna institucionalna i zakonska rešenja, koja će proizaći iz naših domaćih iskustava i komparativnih iskustava drugih, a biti saobrazna standardima modernih evropskih država kojima težimo da se upodobimo u procesu evropskih integracija.
- Mi smo jedina zemlja u svetu koja ima dva zakona o dve knjige, a da ni jedna ni druga nisu završene. Svaka od njih je imala nekoliko početaka, nekoliko redakcija, nekoliko budžeta, a mnogobrojni vrsni, sposobni ljudi su davali, i danas daju, ogroman doprinos tim poslovima. U tim se projektima nužno zaostaje u novim informacionim tehnologijama, novim leksikografskim znanjima. Oskudevamo u obučenim i osposobljenim stručnjacima, recimo, od akademika profesora dr Moma Zečevića, koji je sedamnaest godina bio sekretar Srpske redakcije u pomenutoj Jugoslovenskoj enciklopediji, pa do danas velika je praznina.
* Značaj i smisao leksikografije očigledno su veoma veliki?
- Nemojmo izgubiti iz vida da je preka potreba za novim imidžom Srbije. Tom novom imidžu svoj doprinos će dati kvalitetna, relativno efikasna i uređena leksikografija. Naša istorija, kultura i tradicija, naši ljudi imaju šta da kažu Evropi. Imamo svoj kulturni i nacionalni identitet i samo s njim mi ćemo biti ravnopravni član Unije. A to je do nas, ne do drugih. Kako se mi predstavimo sebi i drugima, i pored svih stereotipa, pa i nepravdi koje su nam učinjene, takva će i biti slika o nama. Neka, zasad, bude bar uravnotežena. Jedan tas je na našoj strani.
NOVI ČASOPISI
- Prošle nedelje promovisali smo prvi broj novog časopisa „Izazovi evropskih integracija“, čiji je urednik mr Nikola Jovanović. U novembru će se pojaviti ZIP (zakoni i propisi), magazin koji će biti okrenut konkretnim problemima, ljudima, malim i srednjim preduzećima, penzionerima, a čiji je urednik Dragan Kabadajić. A potom, do kraja godine pojaviće se i TFT, novi časopis za pozorište, film i televiziju, čiji je urednik Slobodan Šuljagić. Početkom sledeće godine, a najkasnije do maja, izaći će „Srpski književni glasnik“, čiji urednik će biti prof. dr Gojko Tešić.
UREDNIČKI BREND
- Osnivni ton, boju i miris izdanjima „Glasnika“ daje urednički tim: prof. dr Gojko Tešić, Jovica Aćin, prof. dr Jovica Trkulja, prof. dr Ilija Vujačić, Branko Kukić, dr Boško Mijatović, Milojko Knežević, prof. dr Radovan Bigović, dr Tanja Miščević... Urednici su „Glasnikov“ brend. Na ovogodišnjem sajmu, pored opšteg i pretplatnog kataloga, po prvi put imaćemo i uredničke kataloge.
Poslednjih nekoliko godina „Službeni glasnik“ uspešno profiliše svoju novu izdavačku koncepciju: od „Pravne biblioteke“, koja je bila početna, a kojom se ponose, preko edicija „Društvena misao“, „Raskršća“, „Književne nauke“, „Leksis“, „1001 knjiga“, „Glasnik“, „Mozgalice“, pa do novouspostavljenih: „Evropskih integracija“. Nedavno je sa velikim ambicijama osnovno i „Leksikografsko odeljenje“, što je i bio povod za razgovor sa prvim čovekom ove kuće Slobodanom Gavrilovićem.
Ističući da je „Glasnik“ sa više od 250 naslova u ovoj godini zasigurno jedan od vodećih izdvača u Srbiji, Gavrilović kaže:
- Široka lepeza vrednih, ali i lepo uređenih knjiga delo su mnogobrojnih autora, urednika, priređivača, prevodilaca, redaktora, ali i vrednih „Glasnikovih“ uposlenika. Na ovogodišnjem sajmu knjiga u Beogradu predstavićemo svoju do sada najbolju i najveću produkciju. Teško je posebno izdvojiti neku od knjiga, ali za ovu priliku ističem Sabrana dela Dragoljuba Jovanovića u 16 knjiga (sa više saizdavača), Sabrana dela Ljubomira Tadića (saizdavaštvo sa Zavodom za udžbenike), četiri knjige Sime Trojanovića, Srpsko-nemački pravni rečnik, Bibliografiju Milovana Đilasa, „Rečnik zaljubljenika vina“, Stvaranje Republike Srpske - Dnevničke beleške Nikole Koljevića, „Vreme zmija - Piščevi zapisi Dobrice Ćosića“, „O jeziku i jezikoslovlju“ - Sretena Marića, „Teoriju književnosti“ Zdenka Lešića...
* Pokretanje Leksikografskog odeljenja predstavlja poseban kulturološki i poslovni potez...
- Oformili smo ga s namerom da i na tom polju narednih godina pokažemo svoje umeće. I do sada smo se više puta oprobali u pojedinačnim projektima leksikografskih izdanja, što pokazuje i naša ovogodišnja i prošlogodišnja produkcija, ali od 2009. bićemo značajno prisutniji i u ovoj, za našu državu, nauku i kulturu, deficitarnoj oblasti. Nije nepoznato da kapitalna dela iz oblasti leksikografije i enciklopedistike još nisu dovršena, neka nisu ni započeta. Razlozi takvom stanju su mnogobrojni. Uređene države, pa i one koje su, poput naše, u tranziciji, ta pitanja su dugoročno i strateški rešile. Poput Estonije, Bugarske, koja ide u tom pravcu, Makedonije, koja je započela takav proces, a mi smo i tu, gotovo na začelju. Da ne pominjem Hrvatsku, koja je imala sreću da nasledi Jugoslovenski leksikografski zavod u kojem je i Srbija participirala četrdeset godina.
* Kada je reč o osnivanju Leksikografskog zavoda, postoje očigledne surevljivosti između pojedinih institucija?
- Kod nas se više vodi rovovska borba koja će institucija to prigrabiti za sebe. Umesto integracije sredstava, projekata i ljudi, mi se i dalje atomiziramo. Vreme je da počnemo sabirati, udruživati, spajati. „Glasnik“, za razliku od nekih drugih, ne želi da to prigrabi sebi. To nije njegova pozicija, ni namera, već da sa drugima, a pre svih sa državnim institucijama, traga za dugoročnim, održivim rešenjem. To je, po nama, osnivanje leksikografskog zavoda, kao naučne i kulturne javne ustanove koja će biti strateški nosilac svih projekata koji su od nacionalnog i državnog interesa, kao na primer: rečnika, enciklopedija, atlasa, leksikona...
Takav zavod bi imao smisla, ali da se nipošto ne prekine nijedan projekat koji se sada finansira iz budžeta Republike Srbije, već da se ti projekti nastave i ubrza njihova realizacija. U takvoj orijentaciji ne može se mimoići nijedan značajan pojedinac, a pogotovo ne institucije poput SANU, Matice Srpske, Instituta za srpski jezik... Oni sa svojim projektima, znanjima, iskustvima, odeljenjima i pojedincima moraju biti okosnica novog zavoda i posebno njegove buduće delatnosti. Ali se to mora uraditi na savremen način: od organizacije do menadžmenta, od načina finansiranja do pune racionalizacije. Takvom projektu će „Glasnik“, u zajednici sa drugim subjektima, dati punu logističku, organizacionu, prostornu, obrazovnu i svaku drugu podršku.
* Očigledno je da nam nedostaju neka zakonska rešenja o knjizi?
- Neophodno je imati jasna institucionalna i zakonska rešenja, koja će proizaći iz naših domaćih iskustava i komparativnih iskustava drugih, a biti saobrazna standardima modernih evropskih država kojima težimo da se upodobimo u procesu evropskih integracija.
- Mi smo jedina zemlja u svetu koja ima dva zakona o dve knjige, a da ni jedna ni druga nisu završene. Svaka od njih je imala nekoliko početaka, nekoliko redakcija, nekoliko budžeta, a mnogobrojni vrsni, sposobni ljudi su davali, i danas daju, ogroman doprinos tim poslovima. U tim se projektima nužno zaostaje u novim informacionim tehnologijama, novim leksikografskim znanjima. Oskudevamo u obučenim i osposobljenim stručnjacima, recimo, od akademika profesora dr Moma Zečevića, koji je sedamnaest godina bio sekretar Srpske redakcije u pomenutoj Jugoslovenskoj enciklopediji, pa do danas velika je praznina.
* Značaj i smisao leksikografije očigledno su veoma veliki?
- Nemojmo izgubiti iz vida da je preka potreba za novim imidžom Srbije. Tom novom imidžu svoj doprinos će dati kvalitetna, relativno efikasna i uređena leksikografija. Naša istorija, kultura i tradicija, naši ljudi imaju šta da kažu Evropi. Imamo svoj kulturni i nacionalni identitet i samo s njim mi ćemo biti ravnopravni član Unije. A to je do nas, ne do drugih. Kako se mi predstavimo sebi i drugima, i pored svih stereotipa, pa i nepravdi koje su nam učinjene, takva će i biti slika o nama. Neka, zasad, bude bar uravnotežena. Jedan tas je na našoj strani.
NOVI ČASOPISI
- Prošle nedelje promovisali smo prvi broj novog časopisa „Izazovi evropskih integracija“, čiji je urednik mr Nikola Jovanović. U novembru će se pojaviti ZIP (zakoni i propisi), magazin koji će biti okrenut konkretnim problemima, ljudima, malim i srednjim preduzećima, penzionerima, a čiji je urednik Dragan Kabadajić. A potom, do kraja godine pojaviće se i TFT, novi časopis za pozorište, film i televiziju, čiji je urednik Slobodan Šuljagić. Početkom sledeće godine, a najkasnije do maja, izaći će „Srpski književni glasnik“, čiji urednik će biti prof. dr Gojko Tešić.
UREDNIČKI BREND
- Osnivni ton, boju i miris izdanjima „Glasnika“ daje urednički tim: prof. dr Gojko Tešić, Jovica Aćin, prof. dr Jovica Trkulja, prof. dr Ilija Vujačić, Branko Kukić, dr Boško Mijatović, Milojko Knežević, prof. dr Radovan Bigović, dr Tanja Miščević... Urednici su „Glasnikov“ brend. Na ovogodišnjem sajmu, pored opšteg i pretplatnog kataloga, po prvi put imaćemo i uredničke kataloge.
Preuzeto sa sajta novosti.rs »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari