Bratislav Lacmanović: Za investitore najbolji Vojvodina i Kragujevac

Biznis novine

Srbija kao mesto za ulaganje je stigla do nekog nivoa cena zemalja u okruženju, iako je naše tržište mnogo nerazvijenije. Kad je reč o logističkim objektima, skladištima i distributivnim centrima odakle se pokriva neko tržište, najpovoljniji region je Vojvodina. Svi vidimo i da se većina industrijskih aktivnosti odvija tamo - Šimanovci, Inđija, Pećinci... Iz Vojvodine je i lakše transportovati robu u zemlje EU, rekao je u intervjuu za Biznis Bratislav Lacmanović, generalni direktor „Immo Industry Groupa" i dodao da naročita potražnja za izgradnjom industrijskih nekretnina, osim u Vojvodini, vlada i u Kragujevcu, posebno posle potpisivanja ugovora između „Zastave" i „Fijata".

Pojam industrijske nekretnine je relativno nov na našem podneblju. O čemu je zapravo reč? Šta znači „tailor made" koncept u nekretninama?

- Postoje industrijski objekti koji se grade unapred, tako što investitor kupi zemljište, sagradi magacin ili halu, pa ih proda kompaniji koja je odlučila da započne ili proširi svoj posao u Srbiji - to zovemo spekulativnom gradnjom. Alternativa su „tailor made" industrijske nekretnine. U ovom slučaju, klijent se obrati kompaniji kakva je „Immo Industry Group" i saopšti joj svoj plan. Prema detaljno dobijenim parametrima od strane klijenta, stručni tim IIG-a daje konkretne predloge gde bi halu trebalo locirati, na kolikoj površini, sa kakvom opremom. Ako se klijent složi sa predlogom, kupuje se zemljište, prikupljaju sve potrebne dozvole za tu vrstu gradnje i tu vrstu delatnosti, gradi se objekat i održava nakon predaje klijentu.

Cilj je uštedeti na izgradnji, dobiti optimalnu kvadraturu, infrastrukturu, izabrati najbolju lokaciju u što kraćem roku, a potpuno po meri klijenta. Drugim rečima, objekat se prilagođava poslu, a ne posao objektu. Nude se „pametna rešenja", kako mi to volimo da kažemo. Rešenje koje nudi IIG smanjuje inicijalne troškove do maksimuma, što smatramo jednom od naših glavnih prednosti.

Koje su razlike u ovom biznisu između Srbije i drugih evropskih zemalja u kojima je IIG prisutan?

- IIG trenutno ima osamnaest industrijskih parkova u različitim fazama razvoja širom Evrope. U Srbiji imamo park u Staroj Pazovi, zatim tri parka u Slovačkoj, od kojih su dva na idealnoj razdaljini od dve velike fabrike za sklapanje automobila. Rusija i Poljska takođe imaju tri parka, kao i Ukrajina, uz još jedan, koji je zauzet u potpunosti. Postoje i dva parka u Rumuniji i po jedan park u Češkoj Republici, Bugarskoj i Belgiji.

Što se tiče domaćeg tržišta, lokalne kompanije više vole da razvijaju objekte isključivo za svoju upotrebu, koji će ostati u njihovom vlasništvu. S druge strane, 90 odsto naših projekata je zasnovano po scenariju rentiranja - izgradimo objekat po meri klijenta, na lokaciji koja njemu treba i onda ga rentiramo na određeni period. To je troškovno isplativije.

Šta je to industrijski park?

- IIG se bavi razvojem industrijskih nekretnina prema meri klijenta. „Tailor made" koncept se primenjuje na sam objekat, ali isto tako i na lokaciju gde će se objekat nalaziti, pri čemu mi uz pomoć naših eksperata pomažemo klijentima i pri odabiru optimalne lokacije za njihovo poslovanje.

Međutim, svi klijenti žele što pre, pre konkurencije, da iskoriste prednosti koje im neko tržište nudi, pa žele da imaju i objekat što je pre moguće. U ovom slučaju, IIG kupuje veće parče zemljišta unapred, bez poznatog klijenta, infrastrukturno ga oprema, urbanistički sređuje i nudi klijentima kao potencijalnu lokaciju.

Pošto je samo zemljište uglavnom veće od potreba većine pojedinačnih klijenata, to znači da će se na toj lokaciji naći više različitih klijenata. Otuda i naziv park. Svaki klijent dobija objekat koji mu je zaista i potreban, tako da „tailor made" koncept izgradnje ne dolazi u pitanje.

Industrijski park se obezbeđuje i održava sa naše strane, tako da su prednosti za klijenta, pored bržeg dobijanja operativnog objekta, takođe i smanjeni troškovi obezbeđenja i održavanja, koji se dele na sve klijente, „stanovnike" parka.

Poznato je da je jedan od najvećih vaših projekta izgradnja industrijskog parka u Pazovi. Dokle se stiglo sa tim projektom? Da li je takva investicija kod nas isplativa?

- U Staroj Pazovi smo kupili 17 hektara zemljišta na kome planiramo razvoj prvog Industrijskog parka u Srbiji, sa mogućom površinom pod objektima od 85.000 kvadrata. U svim zemljama uglavnom polazimo od glavnih gradova i glavnih čvorišta puteva, a kasnije se određujemo prema tome kako se tržište razvija. Sigurno je da ovo neće biti naš jedini park u Srbiji.

U ovom trenutku se radi na urbanističkoj dokumentaciji i infrastrukturnom opremanju parcele u Staroj Pazovi. Uporedo sa time, u finalnim pregovorima smo sa nekoliko inostranih kompanija koje su zainteresovane za naš koncept i za Staru Pazovu kao lokaciju.

Koncept koji mi nudimo je, pogotovo u današnjim uslovima svetske finansijske krize, za naše klijente vrlo isplativ. Oni ne moraju da ulažu u samu nekretninu, to prepuštaju stručnjacima, a novac čuvaju za ulaganje u svoj osnovni posao. Sve kompanije bi trebalo da zarade više baveći se svojom osnovnom delatnošću, nego ulaganjem novca u nekretnine. To je razlog zašto je preko 90 odsto naših projekata zasnovan na takozvanom off-balance scenariju, gde klijenti rentiraju objekat od nas, iako je napravljen isključivo prema njihovim zahtevima.

Koji deo Srbije biste preporučili stranim investitorima?

- Srbija je kao mesto za ulaganje stigla do nekog nivoa cena zemalja u okruženju, iako je naše tržište mnogo nerazvijenije. Kad je reč o logističkim objektima, skladištima i distributivnim centrima odakle se pokriva neko tržište, najpovoljniji region je Vojvodina. Svi vidimo i da se većina industrijskih aktivnosti odvija tamo - Šimanovci, Inđija, Pećinci... To bih prevashodno pripisao sposobnim lokalnim vlastima, menadžmentu koji je uspeo da promoviše svoju opštinu kao odličnu destinaciju za strane investicije. Iz Vojvodine je i lakše transportovati robu u zemlje EU. Za objekte koji podrazumevaju proizvodnju i zapošljavanje velikog broja ljudi, centralna i južna Srbija su očigledan izbor, zbog velikog procenta nezaposlenosti i jeftinije radne snage.

Što se cena tiče, one su u Beogradu na nivou glavnih gradova zemalja u regionu. Pre nekoliko godina, naša vlada je odlučila da iz NIP-a finansira razvoj 49 industrijskih zona u 50 opština. Mnogi su iskoristili ta sredstva da obave tehničku dokumentaciju i prebace poljoprivredno zemljište u industrijsko. U opštinama u kojima su već formirane industrijske zone, poput Zrenjanina, možete da dobijete zemljište maltene besplatno, samo treba da platite neophodnu infrastrukturu. To je druga krajnost u odnosu na cene u okolini Beograda.