Novi pivski poredak

EMG

Topli novembar doneo je hladan tuš radnicima pančevačke Pivare. Ujedinjene srpske pivare koje su nastale spajanjem Haineken i Efes pivare odlučile su da zatvore prvu i najstariju pivaru na Balkanu. Nakon odlaska na doboš pančevačke Pivare, broj radnika koje je ta kompanija od dolaska u Srbiju otpustila popeo se na 200.

Nisu to jedine loše vesti u proizvodnji najpopularnijeg napitka. Riplijevsko poskupljenje naknade za vodu pretvorilo je Srbiju preko noći, kad je reč o industriji piva, od najjeftinije zemlje u regionu, u državu koja je rizična za proizvođače i ulagače. Druge pivare posle najnovijih državnih mera preračunavaju i odmeravaju isplativost svoje proizvodnje pod novim uslovima koje je nametnula Vlada. Uredbom o naknadi za korišćenje voda za 2008. određeno je da se ona plaća po litru, a ne po kubnom metru. Naknada je na ovaj način uvećana za više od 7.000 odsto. U 2007. naknada je bila 0,52 dinara po kubnom metru, a sada je 556,9 dinara.

Zatvaranje najstarije pivare

Heineken i Efes, vlasnici Pančevačke pivare, odlučili su da zatvore pogon za proizvodnju piva u ovom gradu jer im je proizvodnja ekonomski neisplativa ne samo zbog takse na vodu, nego i zato što smatraju da je dalje investiranje u pivaru u Pančevu neisplativo jer ona po nalazima Ministarstva poljoprivrede ne ispunjava ekološke i tehničke standarde. Pivara u Pančevu, poznatija pod brendom Vajfert osnovana je 1722. godine. Od 2003. pa do proleća ove godine ona je bila u vlasništvu turskog Efes pilsena. Kompanije Heineken i Efes dobile su odobrenje za spajanje poslovanja u Srbiji u prvoj polovini ove godine.

S obzirom na to da konsolidujemo kompaniju i da prilagođavamo proizvodne kapacitete tržišnim zahtevima, morali smo i da smanjimo broj radnika

Fransoa Gzavie Maot

Zatvaranje pivare, prema njihovim rečima, neophodno je kako bi se postigla konkurentnost i finansijski opravdala proizvodnja. To ne znači da će brend “vajfert” prestati da postoji. Ovo pivo i dalje će se proizvoditi u Novom Sadu i Zaječaru, s tim što će proizvodnja “vajferta” biti smanjena sa 2,1 miliona hektolitara na 1,5 miliona hektolitara godišnje. U Ujedinjenim srpskim pivarama navode da će u ova dva pogona za proizvodnju piva u naredne tri godine investirati 50 miliona evra i odlučile da za socijalni program za otpuštene radnike izdvoje 100 miliona dinara.

Predsednik sindikata nezavisnost Aleksandar Dostanić je rekao da su radnicima ponuđene otpremnine od 300 evra po godini staža i istakao da je proizvodnja u ovoj pivari obustavljena još u avgustu. Što se tiče same zgrade Pivare, Dostanić je najavio mogućnost njene prodaje ako se nađe odgovarajući kupac. Postoje najave i po kojima će sudbina vlasništva nad zgradom biti odlučena nakon dogovora menadžmenta kompanije sa lokalnom zajednicom.

Fransoa Gzavie Maot, prvi čovek kompanije Ujedinjene srpske pivare kaže da je analiza nakon završetka spajanja pivara u Pančevu Novom Sadu i Zaječaru pokazala da nijedna od tih pivara pojedinačno nije bila posebno uspešna.

„Suočeni smo sa jakom konkurencijom i tržištem koje je skoro potpuno konsolidovano. Dva tržišna lidera imaju ukupno oko četiri petine tržišta. S obzirom na to da konsolidujemo kompaniju i da prilagođavamo proizvodne kapacitete tržišnim zahtevima, morali smo i da smanjimo broj radnika“, kaže Maot i dodaje da kompanije Ujedinjene srpske pivare, koje bi ove godine trebalo da proizvedu oko 0,6 miliona hektolitara piva, planira da za tri godine poveća prodaju na 1,5 miliona hektolitara.

On dodaje da je firma time uskladila broj radnika. „Prema sadašnjoj proizvodnji kompanija i dalje ima višak radnika, ali neće biti više otpuštanja pošto smo postavili platformu sa kojom bi trebalo da postignemo planiranu prodaju na kraju trogodišnjeg perioda“, dodao je on.

Nakon kupovine MB pivare u Novom Sadu, Haineken je, prema rečima Maota, smanjio kapacitet te pivare na manje od milion hektolitara godišnje, sa oko pet miliona hektolitara koliko je ta pivara bila projektovana da proizvodi.

“Morali smo da smanjimo kapacitet u skladu sa tržišnim zahtevima. To je bila strategija od početka našeg dolaska u Srbiju”, dodaje on.

Voda

Poskupljenje vode je, sa druge strane, mnogo više „nažuljalo“ čelarevsku pivaru Karlsberg, drugog po veličini proizvođača piva u Srbiji. Tehnolozi u proizvodnji piva vele da se za proizvodnju jednog litra, utroši, u zavisnosti od tehnologije, između pet i sedam litara vode. U Srbiji je prošle godine proizvedeno oko 6,5 miliona hektolitara piva. Ukoliko bi pivari i ove godine imali isti promet, za takse za vodu bi platili gotovo 2,2 milijarde dinara (uz računicu da se utroši šest litara vode za proizvodnju litra piva). Prošle godine su, prema toj računici o potrošnji vode, za tu namenu potrošili tek nešto više od dva miliona dinara.

„Moraćemo da razmislimo da li da nastavimo ulaganje u povećanje proizvodnje“, kaže za Ekonomist Isak Šeps, doskorašnji generalni direktor čelarevske pivare, a danas generalni menadžer Karlsberga za jugoistočnu Evropu. On napominje da ta kompanija ne planira da smanjuje proizvodnju u Srbiji, kao i da nema nameru da otpušta radnike, ali da će „ozbiljno razmisliti da li da dalje ulaže u pivarsku industriju Srbije ili će početi kapital da ulaže u druge države, gde će ostvarivati veći profit“.

„Nadamo se da će Vlada da nam pomogne da budemo konkurentni. Imamo i fabrike i u drugim zemljama u okruženju. Kad razgovaramo sa menadžmentom u centrali i predočimo im kakvi su uslovi u pojedinim zemljama, i gde je najisplativije, nije isključeno da donesu odluku da premestimo proizvodnju. Specijalno kad je reč o internacionalnim brendovima. Naš cilj je da imamo predvidljivost. U našoj kompaniji prave se dugoročni planovi. Kad nam se iznenada promene troškovi, moramo da razmišljamo šta da uradimo“, upozorava Šeps.

Ilija Šetka, generalni direktor Apatinske pivare, kaže da „svaka promena uslova poslovanja bez najave, nepovoljno utiče na poslovni rezultat i buduće investicije i smanjuje konkurentnost domaćeg tržišta u odnosu na tržišta u okruženju“.

„Apatinska pivara, još od 2003. kada je postala članica jednog od vodećih svetskih proizvođača piva, InBev-a u Srbiji, posluje uz striktno poštovanje svih zakonskih okvira i redovno ispunjava sve svoje obaveze prema Republici Srbiji. Samo u 2007. godini, Apatinska pivara je na ime akciza, taksi i naknada uplatila 4,860 milijardi dinara (60,6 miliona evra). što je čini jednom od najvećih poreskih obveznika Republike Srbije“, kaže Šetka.

On dodaje da ta pivara takođe ne namerava smanjenje broja radnika.

„Naša misija u Srbiji ostaje nepromenjena, a to je da stvaramo trajne i čvrste odnose sa potrošačima...Želimo da postanemo ne samo najveća, nego i najbolja pivarska kompanija. U poslednjih pet godina naša pivara je uložila 120 miliona evra i konstantno ulaže u razvoj tehnologije, distribucije i ljude“, navodi generalni direktor Apatinske pivare.

Rekordno poskupljenje

Gotovo je paradoksalna priča kako se dogodilo da se sporna naknada toliko povisi. Proizvođačima je ovo poskupljenje toliko neverovatno, da oni radije veruju da je u pitanju greška, a ne rezultat promišljene odluke. Proizvođači piva smatraju da je neko u Vladi, donoseći Uredbu (Uredba o visini naknade za korišćenje voda, naknade za zaštitu voda i naknade za izvađeni materijal iz vodotoka za 2008) pogrešio mernu jedinicu i da je taksu vezao za litar vode, umesto za kubni metar.

Svaka promena uslova poslovanja bez najave, nepovoljno utiče na poslovni rezultat i buduće investicije i smanjuje konkurentnost domaćeg tržišta u odnosu na tržišta u okruženju

Ilija Šetka

Kao argument za teoriju „greške“, pivari navode da su druge naknade za korišćenje površinskih, podzemnih i mineralnih voda poskupele za oko sedam odsto, te da je jedino sporna naknada poskupela za sedam hiljada odsto – sedam odsto koliko i ostale, što treba pomnožiti sa novom, hiljadu puta uvećanom, mernom jedinicom.

U Vladi, sa druge strane, nismo dobili komentar na takav stav pivara. Nezvanično se moglo čuti da u državnoj administraciji poskupljenje brane stavom da je do greške zaista došlo, ali prošle godine, kad je pomenuta taksa prvi put uvedena. Naime, njihovo tumačenje je da, u skladu sa propisima, ta taksa treba da se naplaćuje u istoj jedinici količine u kojoj se beleži prodaja finalnog proizvoda. Kako se pivo prodaje u litrama, a ne u kubicima, tako je logično i da se naknada naplaćuje po utrošenom litru vode.

Istini za volju, poskupljenje te naknade, neće drastično uticati na rast cene piva. Procentualno učešće naknade u ceni proizvoda je tek 0,7 odsto. Poređenja radi, naknada za proizvođače koji flaširaju mineralne i prirodne vode, i koja iznosi 1,071 dinar po litru prodate vode, u ceni proizvoda učestvuje sa 4,2 odsto. U praksi, tačnije u prodavnicama, to poskupljenje bi iznosilo od dinar do dinar i po po flaši piva.

Poskupljnje piva, dakle, ne bi trebalo da bude značajan atak za džepove domaćih pivopija. Proizvođači piva, sa druge strane, razumljivo, ne gledaju blagonaklono na zavlačenje državne ruke u njihove kompanijske kase.

Nove podele u tržištu

Domaće tržište piva proteklih godina prošlo je kroz fazu internacionalizacije i ukrupnjavanja. Tržišni lider je Apatinska pivara koja drži oko polovine tržišta. Svakog trećeg srpskog potrošača „napaja“ čelarevski Karlsberg, dok je ostatak tržišta podeljen između Ujedinjenih srpskih pivara i ostalih manjih proizvođača. U tom smislu, Fransoa Gzavie Maot najavio je da će ta kompanija pokušati da brojnim inovacijama “uzdrma” visokokoncentrisano domaće tržište. On nije, međutim, želeo detaljno da objasni o kakvim se sve novim strategijama radi, navodeći da će akcenat pre svega biti na kvalitetu proizvoda i usluge.

Ilija Šetka dodaje da je ulazak međunarodne pivarske industrije Srbiji domaćem tržištu doneo liberalizaciju i „atmosferu konkurentnosti i takmičarskog duha koje je motivisalo pivare da imaju visok nivo investicija i da se usavršavaju u svakom pogledu“.

„Sa druge strane, tržište piva ima veliki uticaj i na opšti razvoj tržišta u Srbiji budući da su pivare godinama jedni od najvećih oglašivača u zemlji što ih čini i direktnim investitorima u druge industrije. Dolaskom velikih svetskih kompanija čitava privreda ima benefite – najbolja svetska iskustva se prenose našim ljudima koji ih zatim koriste u svakodnevnom radu sa poslovnim partnerima“, dodaje on.

Uprkos činjenici da se broj pivara u Srbiji smanjuje, domaća industrija piva ima višegodišnji trend rasta. Za osam meseci ove godine proizvedeno je 4,6 miliona hektolitara piva, što je za oko 6 odsto više nego u istom period lane, podaci su kojima raspolaže Privredna komora Srbije. To je povećanje za oko million hektolitara u odnosu na čitavu 2005. godinu.

Moraćemo da razmislimo da li da nastavimo ulaganje u povećanje proizvodnje

Isak Šeps

Činjenica da uzgajanje gotovo svih vrsta biljnih kultura u Srbiji karakterišu niski prinosi jer se po hektaru u proseku troši oko 50 kg đubriva, u velikoj meri utiče i na uzgajanje sirovina koje se koriste u proizvodnju piva. Gulan kaže da je godišnja proizvodnja od oko 95 hiljada tona ječma, dovoljna za podmirenje domaćih potreba za ovom sirovinom u industriji piva. Međutim, i pored toga, kako on objašnjava, oko 20 odsto ječma se uvozi, jer se dobar deo domaće proizvodnje ječma koristi za stočnu ishranu. Kada je reč o prozvodnji hmelja, Gulan ističe da Srbija uvozi sav hmelj koji se koristi u proizvodnji piva, jer su vlasnici pivara procenili da je bolje da uvoze ovu biljnu kulturu nego da je gaje.

Procena vlasnika pivara da drastično poskupljenje vode negativno utiče na njihovo poslovanje, kao i zahtev da se utvrdi da li je Ministarstvo poljoprivrede ovu odluku donelo sa namerom ili je pak, reč o grešci, još uvek nije razjašnjeno jer u resornom ministarstvu za sada nije bilo moguće doći do odgovora.

Skoro 90 odsto napunjenih pivskih flaša, prodaje se na domaćem tržištu. Kada je reč o ispijanju piva, domaće „pivopije“ zaostaju u poređenju sa uživaocima istog pića u svetu. Godišnja potrošnja piva po stanovniku u Srbiji je oko 80 litara, što je 1,5 puta manje u odnosu na evropski prosek, a skoro tri puta manje od Bavaraca i Iraca, koji su najveći konzumenti ovog napitka.

U Udruženju pivara kažu da je oko 90 odsto domaće proizvodnje plasirano na srpskom tržištu, dok je preostali deo izvezen.

Teme: Pivo, Industrija