Kontratužba Srbije za zločine u „Oluji“

Blic

Srbija će tužiti Hrvatsku Međunarodnom sudu pravde za zločine počinjene u operaciji „Oluja“ 1995. godine, izjavio je sinoć ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić nakon jučerašnje odluke Međunarodnog suda pravde u Hagu da se proglasi nadležnim u ovom sporu.

Jeremić je rekao Radio televiziji Srbije da je Hrvatska odbijala da se suoči sa činjenicom da je 250.000 Srba proterano iz domova u Hrvatskoj, ali da će to ovog puta morati da učini pred Međunarodnim sudom pravde.

- Hrvatski zvaničnici, koliko čujem, pozivaju na to da treba da se utvrdi istina. Slažemo se, neka se utvrdi istina i neka se ova stvar stavi na sud istorije i na sud pravde i zbog toga ćemo im pružiti priliku da odgovore na tužbu Srbije za ratne zločine za etničko čišćenje počinjenje na teritoriji Hrvatske 1995. godine, naglasio je Jeremić.

Ministar je izrazio žaljenje zbog toga što Hrvatska nije prihvatila ruku pomirenja i dodao da će Srbija učiniti sve da pomogne jačanju dobrih odnosa u regionu.

- Naša zajednička budućnost je evropska budućnost. Zarad evropske budućnost treba da se okrenemo pomirenju. Mislim da je ovo možda i najbolji način. Neka se konačno pred sudom pravde i sudom istorije uspostavi istina o tome šta se zaista događalo tokom operacije Oluja, rekao je Jeremić i dodao da će Srbije predstaviti slučaj tako da budu sagledani svi aspekti događaja iz 20. veka, uključujući i ono što se događalo tokom Drugog svetskog rata.

Međunarodni sud pravde je svojom jučerašnjom odlukom, koju je u haškoj Palati mira saopštila predsednica Suda Rozalin Higins, odbacio prigovor Srbije da najviši sud UN nije nadležan zato što u vreme podnošenja tužbe, u julu 1999. tadašnja SRJ nije bila članica UN, niti potpisnica Konvencije o genocidu. Za odbacivanje prigovora Srbije glasalo je 10 sudija, a za usvajanje sedam sudija. Ovakvom odlukom Sud je potvrdio najcrnje sumnje glavnog zastupnika pravnog tima Srbije Tibora Varadija, koji je uoči jučerašnjeg izjašnjavanja Suda istakao da „je čudno da nema nadležnosti kad Srbija tuži, a ima ako je Srbija tužena strana”.

Treće izjašnjavanje o nadležnosti

Da podsetimo, Sud se juče po treći put izjašnjavao o istoj stvari, o tome da li je nadležan. U ranijem postupku 1996. godine, po tužbi koju je BiH podnela protiv SRJ zbog genocida, Međunarodni sud pravde je isti preliminarni prigovor Srbije odbacio i oglasio se nadležnim. Potom je utvrdio da Srbija nije počinila genocid u Bosni, ali da je Beograd odgovoran što ga u julu 1995. nije sprečio nad srebreničkim Muslimanima. Međunarodni sud pravde se, međutim, 2004. godine oglasio nenadležnim za tužbu Srbije protiv zemalja NATO zbog genocida tokom bombardovanja SRJ 1999. Sud je tada utvrdio da je SRJ, postala članica UN tek 1. novembra 2000. godine, a Konvenciju o genocidu potpisala nakon godinu dana.

Tri opcije su sada moguće: da Srbija podigne protivtužbu ili da samo nastavi odbranu, a moguće je, mada malo verovatno i vansudsko rešenje spora. Glavni pravni zastupnik Srbije Tibor Varadi izjavio je juče da bi Srbija mogla podneti protivtužbu protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde, ali da je to „politička odluka”.

- Osam godina se u našem timu radilo i na pripremi odgovora na hrvatsku tužbu i na protivtužbu. To je stvar političke odluke da li će se protivtužba podneti, to nije na pravnicima - izjavio je Varadi.

On je izrazio uverenje da je bilo bolje da se spor okončao na pitanju nadležnosti zato što „konfrontacija čitavih zajednica nije zdrava ni dobra, ni za nas, ni za Hrvatsku”. Na pitanje da li je moguć dogovor strana izvan Suda, Varadi je odgovorio da je Srbija je više puta ponudila vansudski dogovor, ali da nije bilo pozitivnog odgovora. On je naveo da je značajno to što je Sud odlučio da se tokom glavne rasprave izjasni o prigovoru Srbije da predmet tužbe ne mogu biti zločini počinjeni pre kraja aprila 1991. godine, kada je formirana SRJ. Inače, Varadi je pomenuo da on neće biti na čelu tima koji će učestvovati u glavnoj raspravi, zato što je bilo dogovoreno da se bavi samo proceduralnom stranom postupka.

Štrbac: suđenje je šansa za našu istinu

- Odluka Suda nije iznenađujuća i ne bi valjalo da je drugačija jer bi u suprotnom značilo da zemlja koja nije članica UN može nesmetano da vrši genocid. S druge strane, ovakva odluka Suda ne znači i presudu i nema šansi da se dokaže genocid jer je u procesu koji je BiH vodila protiv Srbije sud postavio veoma visoke kriterijume, šta se može smatrati genocidom. Toga su svesni i hrvatski pravnici, ali nisu mogli da odustanu od tužbe zbog unutrašnjih političkih razloga. Ovo će koristiti kao odličan povod za sticanje političkih poena - objašnjava za „Blic” Vladimir Todorić, direktor Pravnog foruma. - Vansudsko poravnanje bi bilo u najboljem interesu obe zemlje. Ono bi moglo biti u obliku deklaracije kojom bi se obe zemlje izvinile jedna drugoj, kao što su to najviši političari obe zemlje već uradili.

Ministarka pravde Snežana Malović izjavila je da Srbija razmatra različite mogućnosti za delovanje pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu po tužbi Hrvatske.

- Razmatraju se, pored iznošenja odbrane, i mogućnost poravnanja ili protivtužbe - rekla je Malović i dodala da će Srbija u daljem nastavku procesa izneti svoje argumente i da je potpuno sigurna da će biti uvaženi i da će konačna odluka Suda biti povoljna za Srbiju.

Parlamentarne stranke u Srbiji juče su na odluku Međunarodnog suda pravde reagovale gotovo jednodušno zahtevajući da Srbija odgovori kontratužbom Hrvatske za genocid. Šefica poslaničkog kluba Nada Kolundžija izjavila je da će „to suđenje će biti prava prilika da se pred Međunarodnim sudom pravde govori o zločinima i etničkom čišćenju koje je počinjeno prema Srbima u Hrvatskoj”. Željko Ivanji, poslanik G17 plus, založio se za kontratužbu rekavši: „Naša logika je bila da možemo da oprostimo, ali ne i zaboravimo. Logika nam je bila i međusobno izvinjenje.”

- Mi Srbi iz Hrvatske u izbeglištvu, a ima nas dve trećine van Hrvatske, priželjkujemo da Srbija podigne kontratužbu protiv Hrvatske. Hrvatska je do sada tužbu koristila kao gotovu presudu uzimajući je kao dokaz da je Srbija kriva za agresiju i zločin genocida. Srbima iz Hrvatske bi kontratužba bila jedina mogućnost da izađemo sa svojim argumentima i dokazima o stradanjima pred Međunarodni sud. Ako je počinjen genocid nad Hrvatima, onda je još veći genocid počinjen nad Srbima - kaže za „Blic” Savo Štrbac, direktor Dokumentacionog centra „Veritas”.

On se zalaže da Srbija podnese kontratužbu po istoj metodologiji, kao i Hrvatska: za poginule i nestale, za etničko čišćenje, uništenu imovinu i otete kuće i stanove. Štrbac smatra da će presuda Međunarodnog suda pravde doprineti nepristrasnom utvrđivanju istine, za koju ni jedna od država nije sada sposobna, i time otvoriti put ka pomirenju.

Glavna rasprava za tri godine

Glavni pravni zastupnik Hrvatske Ivan Šimonović izjavio je da je odluka Međunarodnog suda pravde veliki pravni uspeh Hrvatske.

- Treba uzeti u obzir da je ovo prva runda. U drugu rundu, u raspravu o sadržini, ulazimo u vrlo dobroj formi jer je sud odbacio sve prigovore Srbije - rekao je Šimonović. On je ocenio da će do glavne rasprave o tužbi Hrvatske proći još tri godine.

Postupak pred najvišim sudom UN, nakon jučerašnje odluke, biće nastavljen razmenom pisanih argumenata o suštini hrvatske tužbe, odnosno o tome da li je u Hrvatskoj počinjen genocid i da li je Srbija odgovorna za to.

Pupovac: Najveće žrtve su Srbi

Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog veća, smatra da takva odluka Suda u Hagu „može samo vratiti i obnoviti sjećanja i retoriku iz devedesetih godina u srpsko-hrvatskim odnosima” i da za Srbe u Hrvatskoj ona sigurno nije doprinos povratku izbeglica i obnovi poverenja, niti doprinos obračunavanju s politikom iz devedesetih i eliminiranju posledica te politike.

- Nakon ove odluke građani i Srbije i Hrvatske, i demokratska politika i Srbije i Hrvatske, naći će se u poziciji talaca Tuđmanovog i Miloševićevog nasledstva. Ako je neko imao osnova za pokretanje tužbi, onda su to nesumnjivo Srbi u Hrvatskoj. I ako je neko bio žrtvom zločinačkih politika devedesetih godina, onda su to bili Srbi u Hrvatskoj - rekao je Pupovac za „Blic”.

M. Š.

Šta sadrži hrvatska tužba

Hrvatska je podigla tužbu protiv Srbije 2. jula 1999. godine tvrdeći da su oružane, policijske i paravojne snage pod direktnom kontrolom SRJ počinile „etničko čišćenje” kao „oblik genocida”. Ovaj najteži zločin, kako je navedeno, počinjen je napadima, zlostavljanjem i proterivanjem hrvatskih građana s područja Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije.

Argumenti Suda

- Vlasti u Beogradu su tokom devedesetih godina prihvatile nadležnost Međunarodnog suda pravde, time što su odgovorile na tužbe BiH i Hrvatske i uložile tužbu protiv zemalja NATO.

- SRJ je deklaracijom iz aprila 1992. upućenom Generalnoj skupštini UN objavila da preuzima sve međunarodne obaveze SFRJ proizašle iz članstva u međunarodnim organizacijama i konvencijama, uključujući i Konvenciju o genocidu.

- Sud nije uvažio argument Srbije da tu deklaracija nije usvojena, niti upućena u UN na pravno valjani način, ocenjujući da su državni organi SRJ kasnije postupali u skladu s njom.

- Nadležnost Međunarodnog suda pravde u postupcima pokrenutim od 1992. do 2000. je jasno uspostavljena.