Varadi: Predstoje godine suđenja i sporenja

Dnevnik

Međunarodni sud pravde u Hagu proglasio se juče nadležnim u slučaju tužbe koju je Hrvatska podnela protiv Srbije, čime je, praktično, spor između ove dve države nastavljen. Nakon ovakve odluke najviše pravne instance Ujedinjenih nacija predstoji dug proces u kojem će Srbiji biti dat rok da pripremi odgovor na hrvatsku tužbu za genocid i eventualno podnese protivtužbu ukoliko takva, pre svega politička, odluka u Srbiji bude doneta.

Stručni pravni tim Srbije, predvođen profesorom dr Tiborom Varadijem, u maju ove godine na raspravi povodom tužbe nastojao je da ospori nadležnost Međunarodnog suda pravde, iznoseći činjenicu da SRJ u vreme kada je počinjen zločin u Hrvatskoj nije bila članica Ujedinjenih nacija. Dodatni argument srpskom timu bilo je to što se upravo sam Međunarodni sud pravde u Hagu pozivao na to kada je odlučio da se proglasi nenandležnim povodom tužbe Srbije protiv NATO-a za bombardovanje 1999. godine.

Međutim, Međunarodni sud pravde pri odlučivanju nije obavezan svojim ranijim odlukama i u njegovom radu ne postoji pravilo presedana pa pozivanja na činjenicu da je povodom prethodnih tužbi s teritorije bivše SFRJ donosio različite odluke nisu uvažena.

– Međunarodni sud pravde je u neposrednoj prošlosti doneo dve kontradiktorne odluke tako da je bilo neizvesno kakvu će sada doneti. Međutim, odluka da se proglasi nadležnim doneta je tesnom većinom. Za takvu odluku glasalo je deset, a protiv je bilo sedam sudija. S tri sudije više odbačen je naš glavni i prvi prigovor o nenadležnosti. Drugi naš prigovor, koji se odnosi na to da sud ne može da odlučuje o zločinima koji su se desili pre 27. aprila 1992. godine, jer je tada je SRJ tek nastala, je prihvaćen, odnosno odbačen je hrvatski predlog da se to ne prihvati, tako da će se i eventualni zločini počinjeni do tog datuma pripojiti celokupnom procesu i neće se uzimati kao izdvojeni deo. Ova faza je time okončana, sada dolazi faza suštine spora. Pravni tim je osam godina radio kako bi odluka bila drugačija, ali sud je odlučio tako kako je odlučio. Bili bi neodgovorni da paralelno s pripremom o dokazivanju nenadležnosti nismo radili i na pripremi odgovora na hrvatsku tužbi i na protivtužbi. Međutim, da li će, i koji koraci dalje biti povučeni, više ne zavisi od pravnog tima već od političke odluke – kaže za “Dnevnik” profesor Varadi.

Tužba

U tužbi, koju je Hrvatska podnela 1999. godine, zvanični Beograd optužuje se da je odgovoran za “etničko čišćenje hrvatskih građana, kao oblik genocida, zato što je direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije”. Zvanični Zagreb je od Međunarodnog suda pravde tražio da proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.

Odlazak

Profesor Varadi je s jučerašnjom odlukom Međunarodnog suda pravde u Hagu povodom hrvatske tužbe obavio pravnu i savetničku dužnost u pravnom timu Srbije za zastupanje u sporovima koji su se vodili protiv naše države. On napominje da je osam godina radio u tri spora protiv naše države pred Međunarodnim sudom pravde i da je nakon spora s BiH najavio da će na mestu šefa pravnog tima ostati samo dok se ne odluči o nadležnosti suda povodom hrvatske tužbe.

– Sada kada je sud izrekao svoju odluku o nadležnosti, moja misija u pravnom timu Srbije je završena– objašnjava profesor Varadi.

Naglašavajući da i dalje smatra da bi bilo bolje da se juče spor Hrvatske i Srbije okončao na pitanju nadležnosti, profesor Varadi objašnjava da će MSP nakon ovakve odluke dati određeni rok Srbiji u kojem ona treba da pripremi odgovor na tužbu i eventualno podnese protivtužbu.

– Rok će biti uskoro određen. Pravni tim, u kojem ja više neću učestovati, sasvim sigurno će pripremiti odgovor na mnogo strana jer se za to na vreme pripremio. Teško je verovati da je moguće da se nakon ovakve odluke suda Hrvatska i Srbija vansudski dogovore, odnosno da se spor ne nastavi, jer da je za to postojala dobra volja – Srbija je to nekoliko puta ponudila – do ovoga ne bi ni došlo. Prilikom pripremanja odgovora uzeli smo u obzir sve mogućnosti i sve događaje koje Hrvatska pominje u svojoj tužbi i sada to samo treba formulisati u formu podneska. Pravno se tačno zna šta treba učiniti što se samog daljeg procesa tiče. Međutim, ako se Srbija odluči da podnese kontratužbu, onda tu, osim pravnika, mora da odlučuje i politika jer su takve odluke pre svega političke pa tek onda pravne – kaže profesor Varadi.

Naš sagovornik, koji je do poslednjeg trenutka verovao da će se sud ipak proglasiti nenadležnim, objašnjava da se nakon saopštavanja odluke suda na hrvatskoj strani “osetila” pobednička atmosfera i likovanje, mada je, kako ističe, ipak reč samo o jednoj fazi postupka koja nikako ne znači da je Hrvatska dobila spor.

– Bilo bi bolje da se spor okončao na pitanju nadležnosti zato što konfrontacija čitavih zajednica nije zdrava ni dobra, ni za nas ni za Hrvatsku. Da je bilo razuma i volje, na ovaj spor je već davno trebalo staviti tačku. Pošto do toga nije došlo, slede godine neizvesnosti za odnose između dve države. Uostalom, mnogi su i u Srbiji priželjkivali da se spor ne završi na procesnoj fazi nego da se dođe do utvrđivanja šta se stvarno zbilo u tom ratu. Međutim, smatram da bi utvrđivanje šta se stvarno događalo bilo mnogo zdravije u okvirima ispitivanja individualne odgovornosti nego u okvirima konfrontacija čitavih država i nacija. Sud je odlučio da se krene drugom stazom, kad već mi sami nismo mogli da se dogovorimo između sebe da to rešimo na drugačiji način – zaključuje profesor Varadi.

LJ. Malešević

VUK JEREMIĆ

Tužićemo Hrvatsku za „Oluju”

Pošto je Međunarodni sud pravde u Hagu juče prihvatio nadležnost u slučaju hrvatske tužbe protiv Srbije, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić najavio podizanje kontratužbe protiv Hrvatske za zločine počinjene u operaciji “Oluja”.

“Nisu prihvatili ruku pomirenja. Zato će mo im pružiti priliku da se i pred Sudom pravde i pred sudom istorije dokaže šta je istina”, rekao je ministar Jeremić sinoć za Radio televiziju Srbije.

PREDSEDNIK SRPSKOG NARODNOG VEĆA U HRVATSKOJ MILORAD PUPOVAC

Taoci politike devedesetih

Predsednik Srpskog narodnog veća u Hrvatskoj i saborski zastupnik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac ocenio je da tužba Hrvatske protiv Srbije za genocid i odluka Međunarodnog suda pravde da se oglasi nadležnim u tom slučaju neće unaprediti odnose između Zagreba i Beograda, već da će izazvati njihovu dalju stagnaciju. On je u izjavi za “Dnevnik” ukazao i na to da postoji opasnost da predstojeći sudski postupak po ovoj tužbi uspori proces evropskih integracija i Hrvatske i Srbije.

– Realna je opasnost da se i Hrvatska i Srbija tužbama zakopaju u pogledu dinamike napredovanja prema Evropskoj uniji. Ovom tužbom postajemo taoci politike devedesetih i ratnih vođa Miloševića i Tuđmana. A trenutno mi je teško da procenim da li će se smoći snage i da li će biti mudrosti da iz ove pozicije talaca, u koju nas ova tužba i odluka Suda o nadležnosti uvodi, izađemo i oslobodimo se talačkog statusa – istakao je Pupovac.

Žao mi je

– Mogu samo izraziti žaljenje što oni s kojima sam razgovarao tokom proteklih godina nisu imali sluha da se postigne dogovor o ovoj materiji i što nisu imali smelosti da odlučnije sarađuju u suđenju za ratne zločine, povratku izbeglica i razračunavanju s politikama devedesetih – rekao je Pupovac.

On je izrazio žaljenje što je do ovog poteza došlo mimo volje i interesa Srba u Hrvatskoj.

– Na sreću, nije bilo materijala za tužbu za genocid. Međutim, tužba je pokrenuta bez našeg uključivanja u celu stvar. Ovo se dogodilo kao i 1991. i 1995. godine – da se raspravlja o nama i odlučuje o nama bez nas. Tako se i sad pravnim sredstvima vodi bitka o stvarima koje se nas najdirektnije tiču, a da se o tome šta mi mislimo i kakvo je naše iskustvo ne vodi računa – napomenuo je Pupovac.

Dodao je da su Srbi u Hrvatskoj “možda najpozvaniji ne samo za raspravu o tužbi već i najkompetentniji da govore o tome protiv koga i zašto ima smisla podizati tužbu”.

Međutim, nije mogao da kaže da li će ova odluka Hrvatske uticati na položaj SDSS-a u Vladi Ive Snadera, jer kako je naveo, ne može predvideti “na koji način će se komplikovati odnosi između Zagreba i Beograda”.

B. D. S.

REAGOVANJA PARLAMENTARNIH STRANAKA NA ODLUKU MEĐUNARODNOG SUDA PRAVDE

Poslanici za protivtužbu

Šefica najvećeg vladajućeg poslaničkog kluba „Za evropsku Srbiju“ Nada Kolundžija izjavila je da posle odluke MSP-a država ozbiljno treba da se pripremi za suđenje, koje će biti „prava prilika da se govori o zločinima i etničkom čišćenju koje je počinjeno prema Srbima u Hrvatskoj”. Ona je dodala da je moguća kontratužba, ali da o tome treba da odluči Vlada Srbije. Pri tom je ukazala na to da Srbija nije tužila druge zemlje pred MSP-om zato što je smatrala da države regiona svoje probleme treba da reše međusobno u okviru procesa pomirenja i osude svih zločina.

Poslanik G17 plus Željko Ivanji izjavio je da je potrebno ozbiljno preispitati podnošenje kontratužbe protiv Hrvatske zbog genocida počinjenog 1995. nad srpskim stanovništvom.

– Naša logika je bila da možemo da oprostimo, ali ne i da zaboravimo. Logika nam je bila i međusobno izvinjenje – rekao je Ivanji skupštinskim izveštačima.

To što se MSP proglasio nadležnim šef poslaničkog kluba SPS–JS-a Branko Ružić ocenio je intrigantnim.

– Zaista je intrigantno da se MSP, kao najviša sudska instanca UN, proglašava nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije a da to nije učinjeno 2004. godine povodom tužbe Srbije protiv zemalja članica NATO-a zbog intervencije 1999. godine na SRJ – naglasio je Ružić.

SRS: Zašto Srbija ćuti?

Šef poslaničke grupe SRS-a Dragan Todorović ocenio je juče da je odluka MSP-a posledica trenutnih političkih odnosa u svetu i pritisaka na Srbiju. Po Todorovićevim rečima, ne postoji nijedna činjenica koja bi potkrepila tužbu Hrvatske protiv Srbije za genocid. On je upitao zašto Srbija ćuti i zašto ne pokrene pitanje o zločinima koje je počinila Hrvatska, pre svega nad Srbima, i to ne samo u ratu 1991/92. nego i u Drugom svetskom ratu, te zašto Vlada ne pokrene pitanje etničkog čišćenja 1995. godine u akcijama „Bljesak“ i „Oluja“ kada je, kako je naveo, više od 750.000 Srba proterano iz Hrvatske.

LDP: Srbiji potrebna nova politika

Za šefa poslaničkog kluba LDP-a Čedomira Jovanovića odluka MSP-a nije iznenađujuća. On je rekao da mu izgledaju “neubedljivo i nepristojno” sve one argumentacije Srbije koje “svoj osnov grade na činjenici da nam se ne može suditi za neke zločine zato što nismo bili zemlja članica Ujedinjenih nacija”. On je ocenio da je Srbiji potebna nova politika prema regionu, i dodao da je sve ono što je obeležilo politiku Srbije prema susedima bilo pogrešno.

DSHV: Neka se dve države dogovaraju

Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini i poslanik Petar Kuntić nije želeo da komentariše odluku MSP-a. On je samo kratko rekao za naš list da je“ predstavnik političke stranke ovde u Vojvodini, a neka se o tome dve države dogovaraju“.

– Pravnu javnost u svetu, ali i javnost na prostoru bivše SFRJ, najviše će interesovati kako će to Hrvatska uspeti da dokaže da je Srbija počinila geniocid u Hrvatskoj, a da ne pomene akcije „Bljesak“ i „Oluja“ – dodao je on.

Po rečima šefa poslaničkog kluba DSS-a Miloša Aligrudića, ovom odlukom MSP-a “nije još ništa rešeno”. On je pri tom ocenio da tužba koju je Hrvatska podnela protiv Srbije samo komplikuje odnose dveju zemalja. Potpredsednica NS-a Dubravka Filipovski ističe bi trebalo odgovoriti kontraoptužbom protiv Hrvatske.

– Srbija treba da uzvrati Hrvatskoj kontraoptužbom, odnosno kontrapitanjem šta je Hrvatska učinila posle sukoba i građanskog rata s vraćanjem manjina u Hrvatsku, pre svega srpske manjine – rekla je Dubravka Filipovski.

D. Milivojević

HNV: Nada da neće biti novih tenzija

– Nismo očekivali da će se stvari odvijati u ovom pravcu, ali svakako želimo da se otvorena pitanja između Srbije i Hrvatske reše na obostrano zadovoljavajući način i da više nemamo niti pretnje iz Hrvatske da će ponovo uvesti vize građanima Srbije, niti atmosferu u kojoj bi moglo doći do umanjenja prava života za hrvatsku zajednicu u Srbiji – izjavio je za “Dnevnik” predsednik Hrvatskog nacionalnog vijeća Branko Horvat. – Mi nemamo uticaja na krajnji ishod i malo smo zatečeni, ali se nadamo da će se sve to na kraju pozitivno rešiti, uz dalji razvoj dobrih odnosa između Srbije i Hrvatske.

Mesić: To je pravda

Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić, premijer Ivo Sanader i predsednik Hrvatskog sabora Luka Bebić saopštili su juče u Vukovaru da su zadovoljni odlukom Međunarodnog suda pravde. “Za nas je ta odluka bila očekivana, s obzirom na sve ono što se dogodilo. Simbolika je u tome da smo upravo danas, kad se prisećamo žrtava Vukovara i herojstva onih koji su branili Vukovar, tu vest saznali upravo u Vukovaru. To je simbolika, ali i određena pravda”, rekao je Mesić.

Premijer Sanader rekao je da je odluka MSP-a važna posebno zbog toga što se u njoj navodi da treba odrediti sve počinitelje i naredbodavce dela izvršenih na teritoriji Hrvatske, otkriti istinu o nestalima i vratiti kulturna dobra. “Posebno je važno i to što je odbačen prigovor da se u ovom predmetu sudi i razmatra razdoblje posle 1992. godine”, dodao je Sanader.

Na novinarsko pitanje da li očekuje protivtužbu Srbije, Sanader je rekao da je došlo vreme da se Srbija suoči s prošlošću, i dodao da se “rat nije vodio na tlu Srbije niti je razoren Novi Sad, već Vukovar, kao i da hrvatski vojnici nišu došli u Srbiju, nego je bilo obrnuto”, prenosi Hina. “Miloševićeva velikosrpska politika je bila ta koja je nanela veliko zlo hrvatskom narodu,” ocenio je Sanader.

Temeljno suočavanje s bliskom ratnom prošlošću je svakako potrebno balkanskim narodima, ali se, iznova, postavlja pitanje da li je proces pred Međunarodnim sudom pravde, u kojem Hrvatske optužuje Srbiju za počinjeni genocid na njenoj teritoriji, pravi put za to.

– Ako je to način da se jednom za sva vremena stavi tačka na sva ta ratna događanja i na odnose dve susedne zemlje koje su nekada bile u zajedničkoj državi, onda sam za to da se to i učini i da napokon svi nastavimo normalno i mirno da živimo i da razvijamo sopstveni prosperitet – smatra Horvat.

Na pitanje da li, s obzirom na stalno donekle podignutu međunacionalnu tenziju, očekuje da bi odluka Međunarodnog suda pravde mogla izazvati određene negativne reperkusije prema pripadnicima hrvatske nacionalne zajednice u Srbiji, čelnik HNV-a se nada da se to ipak neće dogoditi.

– Možda će to biti izazov za buđenje negativnih snaga na ovom prostoru, ali se toplo nadam da do toga neće doći. Već smo se osvedočili da stvari mogu teći u pozitivnom pravcu i zato smatram da ovaj poslednji događaj ne bi smeo da nametne negativno ponašanje koje bi štetilo i jednoj i drugoj strani. Mislim da to nikome ne treba i da to danas mnogi ljudi shvataju – ukazao je Horvat.

A. G.

Poslato 18.11.2008