Sudićemo se sa Hrvatima!

Glas javnosti

Međunarodni sud pravde u Hagu juče je odbio predlog Srbije i oglasio se nadležnim po tužbi Hrvatske protiv naše zemlje zbog navodnog genocida počinjenog za vreme građanskog rata od 1991. do 1995. godine.

Ovu odluku na javnoj sednici saopštila je predsednica Suda Rozalin Higins iz Velike Britanije, koja je i obrazložila odluku 17-članog sudskog veća na preliminarne prigovore Srbije. Za odbacivanje prigovora Srbije glasalo je 10, a za usvajanje 7 sudija.

- Premda je status SRJ u UN od 1992. do 2000. bio neizvestan i protivrečan, Sud je zaključio da su same vlasti u Beogradu tokom 90-ih prihvatile nadležnost Međunarodnog suda pravde, odgovarajući na tužbe BiH i Hrvatske i ulažući tužbu protiv zemalja NATO-engleski hladnokrvno saopštila je sudija Higins.

Prema odluci, SRJ je deklaracijom iz aprila 1992. godine, upućenoj Generalnoj skupštini UN potvrdila da preuzima sve međunarodne obaveze SFRJ proizašle iz članstva u međunarodnim organizacijama i konvencijama, uključujući i Konvenciju o genocidu. „Stoga je nadležnost Međunarodnog suda pravde u postupcima pokrenutom od 1992. do 2000. godine bila jasno uspostavljena“, navodi se u obrazloženju.

Hrvatska je tužbom tražila „da SRJ kazni sve počinitelje genocida koji se nalaze na njenoj teritoriji i da učini sve da se dozna potpuna i prava istina o nestalim hrvatskim braniteljima i civilima“. Takođe se traži i „vraćanje kulturnih dobara“, a na kraju i „da SRJ nadoknadi štetu pojedincima i državi“. Tužba se temelji na kršenju Konvencije iz 1948. godine o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

Sudska bruka

Ovim se u potpunosti potvrdilo pisanje Glasa javnosti koji je pre pet dana (14. novembra) prvi upozorio da će Sud odbiti srpske prigovore i da ćemo se ipak suditi sa Hrvatskom.

Svi ključni pravni argumenti apsolutno su bili na strani naše zemlje i zato je ova odluka Suda puna kontradiktornosti. Kao prvo, hrvatska tužba zasniva se na članu 9 Konvencije o genocidu i to je jedina osnova za nadležnost. Savezna Republika Jugoslavija je insistirala na kontinuitetu bivše SFRJ i da je on prihvaćen, pomenuti član bi važio. Međutim, pošto je čitav svet glatko odbacio kontinuitet SRJ sa SFRJ, pa je SRJ postala nova članica Ujedinjenih nacija, tako je odbačena i hipoteza da bismo mogli da nastavimo članstvo bivše SFRJ i za Konvenciju o genocidu. Prema tome, mi nismo vezani za taj član i zato je netačno obrazloženje Suda da je „SRJ deklaracijom iz aprila 1992. godine, upućenoj Generalnoj skupštini UN potvrdila da preuzima sve međunarodne obaveze SFRJ“, jer nam svetski moćnici to nisu dozvolili.

GODINU DANA ZA ODBRANU

Srbija će započeti višegodišnje suđenje sa Hrvatskom u kojem će morati da dokazuje da nije počinila genocid. Posle jučerašnje odluke, ukoliko strane u sporu ne postignu dogovor o vansudskom rešenju, što je malo verovatno, sledi rasprava o suštini spora (meritumu). U tom slučaju, Srbiji će biti ostavljen rok ne manji od godinu dana, da spremi odbranu i, eventualnu, protivtužbu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima za koju se naš pravni tim paralelno spremao, a suđenje bi trebalo očekivati tek za dve godine.

Jedna od ilustracija mogla bi da bude naslovna strana Glasa javnosti od 14. novembra sa glavnim naslovom „Sudićemo se sa Hrvatima“!

„ŽRTVE GENOCIDA“

Hrvatska je 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred Međunarodnim sudom pravde protiv SRJ zbog navodne povrede Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida počinjenih na području Hrvatske od 1991. do 1995. godine. Ova zemlja je zatražila da Sud u Hagu presudi da je Jugoslavija (odnosno sada Srbija, kao pravna naslednica) počinila navodni genocid u Hrvatskoj i da su građani Hrvatske bili „žrtve tog genocida“.

Drugo, kad je spor započet, odnosno kad je Hrvatska 1999. godine podnela tužbu, SRJ nije bila ni članica UN. Takođe, SRJ u to vreme nije bila ni članica Statuta suda, a poznato je da se ne može tužiti zemlja koja nije članica Statuta. Četvrto, Srbiji je išla u prilog i činjenica da Haški tribunal nikoga nije optužio i osudio za navodni genocid u Hrvatskoj. I na kraju, naša zemlja je na svojoj strani imala i jednu važnu analogiju - najviši sud UN se na istoj osnovi (SRJ nije bila članica Ujedinjenih nacija) oglasio nenadležnim za tužbu Beograda protiv deset zemalja NATO zbog agresije na našu zemlju 1999. godine. Na ovaj način Sud je dokazao da odlučuje onako kako odgovara pojedinim moćnim državama, tutorima Hrvatske.

Svi ovi snažni pravni aduti za Međunarodni sud pravde, nažalost, nisu bili dovoljni, jer izgleda da najvišu pravnu instituciju UN pravo nije ni zanimalo! Sud je odlučio da brutalno pogazi pravo i primeni dvostruke aršine - kad Srbija tuži, onda nije nadležan, ali kad Srbiju tuže BiH i Hrvatska onda brže-bolje hita da potvrdi nadležnost!

Prvi put je, podsetimo, Sud 2003. godine presudio „da je nadležan“ po tužbi BiH protiv Srbije za navodni genocid. BiH je prošle godine izgubila taj spor. Godinu dana kasnije, Sud je „okrenuo ćurak“, pa je po tužbi SRJ protiv deset država članica zlikovačkog NATO zbog agresije na SRJ tada odlučio „da nije nadležan“! Da paradoks bude veći, a bruka potpuna, kada je odbacio tužbu SRJ, Sud je usvojio isti prigovor tuženih država koji sada glatko odbija - da SRJ u trenutku podnošenja tužbe nije bila članica UN, potpisnica Konvencije o genocidu kao ni članica Statuta Suda!

Protivtužba čeka političku odluku

Glavni pravni zastupnik Srbije profesor dr Tibor Varadi izjavio je da bi Srbija mogla podneti protivtužbu protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde, ali da je to „politička odluka“.

- Osam godina se u našem timu radilo i na pripremi odgovora na hrvatsku tužbu i na protivtužbi. To je stvar političke odluke da li će se protivtužba podneti, to nije na pravnicima - izjavio je Varadi.

On je izrazio uverenje da je bilo bolje da se spor okončao na pitanju nadležnosti, zato što „konfrontacija čitavih zajednica nije zdrava ni dobra, ni za nas ni za Hrvatsku“.

- Međutim, sud je drugačije odlučio. Sada će sud dati rok u kojem će Srbija pripremiti odgovor na tužbu, a eventualno i protivtužbu. Taj rok će biti određen vrlo skoro, a on će biti prilično dug - rekao je Varadi.

Na pitanje da li je moguć dogovor strana izvan suda, Varadi je odgovorio:

- Srbija je više puta ponudila vansudski dogovor. To nije bilo odbačeno, ali nije bilo ni pozitivnog odgovora. Verovatno bi sada Hrvatska trebalo da reaguje na neki način, ako to smatra za shodno.

Kao značajno, Varadi je naveo to što je sud odlučio da se tokom glavne rasprave izjasni o prigovoru Srbije da predmet tužbe ne mogu biti zločini počinjeni pre kraja aprila 1991. godine, kada je formirana SR Jugoslavija. Varadi je pomenuo da on neće biti na čelu tima koji će učestvovati u glavnoj raspravi, zato što je bilo dogovoreno da se bavi samo proceduralnom stranom postupka.

Autor:

Petar Pašić