Dugo čekanje pravde i pomirenja

Nacionalni građanski

HAG/BEOGRAD/ZAGREB – Međunarodni sud pravde (MSP) juče se proglasio nadležnim za tužbu u kojoj Hrvatska tereti Srbiju za genocid počinjen, kako tvrdi, na njenoj teritoriji u ratu 1991/95. godine. – Uslovi za sudsku nadležnost postoje, te se odbija prvi prigovor Srbije – saopštila je predsednica Suda Rozalin Hingins, koja je dva sata čitala obrazloženje te odluke. Odluku je podržalo deset, a protiv nje je bilo sedam sudija najviše sudske instance UN, i sada predstoji dug i iscrpljujući sudski spor, koji će se nastaviti javnom raspravom o suštini(meritumu) tužbe.

Sami prihvatili obaveze

Prema obrazloženju, Sud je utvrdio da su akta što ih je donosio Beograd i njegovo ponašanje od 1992. imali značenje prihvatanja obaveza koje su proizlazile iz međunarodnih ugovora čija je članica i potpisnica bila nekadašnja SFRJ. Sud je naveo da je status SRJ u UN od 1992. do 2000. godine, istina, bio "neizvestan" i "protivrečan", ali je zaključio kako su same vlasti u Beogradu prihvatile njegovu nadležnost odgovarajući na tužbe BiH i Hrvatske i podnoseći tužbu protiv deset članica NATO-a za nelegalnu upotrebu sile i bombardovanje. Pored toga, Sud se pozvao na deklaraciju koju je SRJ u aprilu 1992. uputila Generalnoj skupštini UN, a u u kojoj je prihvatila sve međunarodne obaveze prethodne države SFRJ.

Tako je Sud praktično prihvatio argumentaciju Hrvatske da je status SRJ sve vreme "uključivao elemente članstva u UN" i da je bivši režim Slobodana Miloševića funkcionisao sve vreme, sa svim obeležjima i odgovornostima države, članice svetske organizacije, pa i dok je ona bila u nastajanju, tj. pre nego što je formalno proglašena 27. aprila 1992. godine.

Posle te odluke, ukoliko se strane u sporu ne dogovore o vansudskom rešenju, Srbiji će se ostaviti rok, ne kraći od godinu dana, da spremi odbranu i eventualnu tužbu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima, za šta se pravni tim Srbije spremao.

Suđenje se očekuje tek za dve godine.

Za kontratužbu i protiv nje

Glavni pravni zastupnik Srbije Tibor Varadi kaže kako Srbija može podneti protivtužbu, ali napominje da je to "politička odluka". – Osam godina se u našem timu radilo i na pripremi odgovora na hrvatsku tužbu i na protivtužbi... Hoće li se protivtužba podneti – pitanje je političke odluke, a ne pravnika – izjavio je Varadi.

Predstavnici parlamentarnih stranka uglavnom nisu u dilemi – s izuzetkom

Liberalno-demokratske partije, traže da se podnese kontratužba. Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija smatra da je odluka Međunarodnog suda pravde prilika da se u toj najvišoj pravnoj instanci UN progovori o etničkom čišćenju i zločinima počinjenim nad Srbima u Hrvatskoj. Poslanik stranke G17 plus Željko Ivanji istakao je da Srbija, posle odluke Međunarodnog suda pravde, mora ozbiljno razmotriti mogućnost podnošenja kontratužbe, u čijoj bi osnovi bila tužba za genocid koji je, prema njegovoj oceni, 1995. godine počinjen nad Srbima u Hrvatskoj. Na neophodnost pokretanja pitanja zločina nad Srbima u Hrvatskoj ukazala je i portparolka Nove Srbije Dubravka Filipovski. Ona je ocenila da je Sud, odlučivši tako, "proširio svoja ovlašćenja i nadležnosti", te da Srbija mora Hrvatskoj "uzvratiti kontrapitanjem" kako bi se videlo šta je ta država uradila tokom akcije "Oluja" i šta se desilo s imovinom Srba koji su napustili svoja ognjišta.

Šef poslanika Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović nije iznenađen odlukom Međunarodnog suda pravde, ali nije podržao predlog o podnošenju kontratužbe. On kaže da je Srbiji potrebna nova politika prema susedima.

Zadovoljstvo

Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić, premijer Ivo Sanader i predsednik Sabora Luka Bebić saopštili su juče u Vukovaru da su zadovoljni odlukom Međunarodnog suda pravde.

– Za nas je ta odluka bila očekivana, s obzirom na sve ono što se dogodilo. Simbolika je u tome što smo baš danas, kad se prisećamo žrtava Vukovara i herojstva onih koji su branili taj grad, saznali tu vest upravo u Vukovaru. To je simbolika, ali i određena pravda – rekao je Mesić.

– Odluka Međunarodnog suda pravde da se proglasi nadležnim za tužbu u kojoj Hrvatska tereti Srbiju za genocid počinjen, navodno, tokom rata devedesetih godina – može, kratkoročno, izazvati napetost i dalju stagnaciju u odnosima između Beograda i Zagreba – smatra potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke i poslanik u hrvatskom Saboru Milorad Pupovac. – Za nas Srbe iz Hrvatske neshvatljivo je da se o pitanjima koja se tiču nas i u kojima smo subjekt onoga o čemu se raspravlja – to čini bez nas. Kao i devedesetih godina, postoji tendencija da se o pitanju jednog naroda, njegovom položaju i odnosima s drugim narodima – odlučuje i raspravlja bez njega i mimo njega – dodao je Pupovac.

Kontradiktorne odluke

Ovo je treći put da se Međunarodni sud pravde izjašnjava o pravnom statusu bivše SFRJ, odnosno SRJ, čija je naslednica Srbija, i drugi put da uzima u obzir razmatranje optužbe u kojoj se jedna država tereti za genocid. Prvi put se taj sud proglasio nadležnim 1996, po tužbi u kojoj je BiH u jeku rata 1993, dve godine pre masakra u Srebrenici, teretila tadašnju SRJ takođe za genocid, ali je izgubila spor 2007. godine. Međunarodni sud pravde ostao je 2006. pri toj odluci, smatrajući da je o tome već donesena presuda, mada se pre toga, 2004. godine, proglasio nenadležnim po tužbi SRJ protiv deset zemalja članica NATO-a za nelegalnu primenu sile i bombardovanje 1999. Tada je Sud utvrdio da je SRJ postala članica UN 1. novembra 2000. godine, a da je Konvenciju o genocidu potpisala godinu dana kasnije.

Za razliku od te odluke, koju je doneo u svetlu novih činjenica, Sud se juče ponovo privoleo prvoj odluci koju je doneo u sporu sa BiH, uprkos tome što i sam priznaje da je status SRJ u to vreme bio neizvestan.