Skupština raspravljala o zakonu o udruženjima

Mondo

Skupština Srbije završila je načelnu raspravu o Predlogu zakona o udruženjima, a sednicu će nastaviti u četvrtak raspravom u pojedinostima o setu pravosudnih zakona.

Set pravosudnih zakona se odnosi na uređenje sudova, Visoki savet pravosuđa, javna tužilaštva, sudije i sedišta i područja sudova i javnih tužilaštva, zatim izmenama Zakona o prekršajima, javnim nabavkama, osiguranju depozita, stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje.

Tu je i Predlog zakona o putnim ispravama i izmenama Zakona o državnim službenicima i preldog zakona o udruženjima, uloženo je oko 500 amandmana.

Večernji deo sednice protekao je isključivo u javljanju poslanika SRS po poslovniku, a oni su otvorili više tema od problema u Skupštini opštine Zemun, do više puta ponovljenih kritika usmerenih ka bivšim kolegama, a sada posalnicima grupe "Napred Srbijo".

U raspravi je većina poslaničkih grupa podržala Predlog zakona o udruženjima, ukazujući na potrebu uređenja te oblasti na celovit i moderan način.

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković rekao je da će tim zakonom na celovit način biti uređen položaj domaćih i stranih udruženja, uz liberalizovane uslove za njihovo osnivanje.

On je istakao da će udruženja moći slobodno da osnivaju najmanje tri lica, od kojih jedan mora imati sedište, odnosno prebivalište u Srbiji, pa čak i maloletna lica od 14 godina.

Udruženja će se osnivati na dobrovoljnim osnovama u skladu sa različitim ciljevima građana.

Zakon će prvi put urediti delovanje stranih udruženja, a biće olakšan i postupak registracije u vidu prijave rada uruženja Ministarstvu za državnu upravu, čime stiču status pravnog lica.

Prelazni period za prelazak udruženja na novi zakon je godinu dana.

Ministar je ukazao da je Srbija poslednja u okruženju koja nije donela savremeni zakon iz ove oblasti, dok je postojeći star gotovo dve i po decenije.

On je podsetio da je prvi put u Srbiji Zakon o zborovima i udruženjima donet 1881. godine, kao i da postoje udruženja koja deluju više od jednog veka, kao što su Udruženja inženjera ili lovački savezi.

Zakonskim predlgom zabranjeno je delovanje tajnih i paravojnih udruženja, a ciljevi delovanja udruženja ne mogu biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Srbije.

Takođe, ne mogu biti usmereni ni na kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti ili opredeljenju, polu, rodu, fizičkim, psihičkim ili drugim karakteristikama i sposobnostima.

Predlog zakona uredio je i način sticanja imovine udruženja, tako da se imovina stiče od članarine, dobrovoljnih priloga, donacija i poklona (u novcu ili naturi), finansijskih subvencija, ostavina, kamata na uloge, zakupnine, dividendi...

Udruženja mogu da računaju i na sredstva iz budžeta ukoliko imaju programe od javnog interesa u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, zaštite osoba s invaliditetom, društvene brige o deci, podsticanje nataliteta, pomoći starima, promovisanja ljudskih i manjinskih prava.

Takođe, ukoliko su njihovi programi usmereni na promovisanje obrazovanja, nauke, kulture, zaštite životne sredine, održivog razvoja, zaštite životinja, potrošača, borbe protiv korupcije, kao i humanitarne programe.

Predlog zakona predvideo je i novčane kazne, za obavljanje aktivnosti suprotno zakonu.

Strasti u Skupštini Srbije uzburkale su se dan posle odluke Međunarodnog suda pravde u Hagu da se oglasi nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije kojom se tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za genocid navodno počinjen nad nesrbima u toj republici 1991-95. godine.

Većina poslanika i danas insistira da se što pre uputi kontratužba protiv Hrvatske, što je najavio i šef srpske diplomatije Vuk Jeremić. Drugačiji stav jedino se mogao čuti od LSV-a i Liberalno demokratske partije čiji lider Čedomir Jovanović je najavio da će ta stranka zatražiti raspravu u Skupštini Srbije o nameri da se podnese kontratužba protiv Hrvatske.

Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija izjavila je da će Srbija naći način da odgovori na tužbu Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde, a da će odluku o tome doneti Vlada Srbije.

Kolundžija je navela da je Srbija pokazala spremnost da u neposrednoj komunikaciji rešava pitanja zločina i svih žrtava na svim stranama, ali da Hrvatska nije bila spremna na to što govori njeno insistiranje na tužbi protiv Srbije za genocid.

Ona je novinarima u Skupštini Srbije rekla da svi zločini treba da budu kažnjeni i da sve žrtve treba da budu izjednačene.

Šef poslaničke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikolić rekao je novinarima da Srbija treba da tuži Hrvatsku za sve zločine počinjene nad Srbima, uključujući i one tokom Drugog svetskog rata.

"Tužba Hrvatske je besmislena, ali ako već hoće da odgovore onda treba sistematski konačno, pred očima svetske javnosti, a koristeći Međunarodni sud pravde, predočiti šta su Hrvati ustvari činili Srbima u istoriji", rekao je Nikolić.

Nikolić je naveo da tužba Hrvatske nije usmerena prema Srbiji već protiv srpskog naroda, kao i da zna da Srbija nije počinila zločin.

On je upitao šta bi Srbiji značila kontratužba ako bi bila osuđena za zločine i šta joj znači to što bi i Hrvatska možda bila osuđena.

"Prilika je izvanredna da se Hrvatska ocrni pred međunarodnom javnošću i zbog zločina koje je počinila i zbog zločina koje sada čini time što ne dozvoljava da se Srbi vrate tamo odakle su proterani", rekao je Nikolić i dodao da u odbrani Srbije treba da učestvuju najstručniji koji Srbiju vole iznad svega.

Srpska radikalna stranka (SRS) zatražila je od Vlade Srbije da tuži Hrvatsku za zločine počinjene nad Srbima, Jevrejima i Romima, kao i za falsifikovanje istorijskih činjenica.

SRS je saopštila da režim predsednika Srbije Borisa Tadića čini sve da prikrije činjenice o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH i Hrvatskoj i da nepodnošenjem tužbe protiv hrvatskog režima izbegava međunarodne obaveze o otkrivanju i kažnjavanju počinilaca zločina genocida.

U saopštenju se navodi i zahtev da Vlada spreči promociju HDZ-a u Srbiji.

Prema rečima šefa poslaničke grupe Nove Srbije Velimira Ilića, tužbu protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde trebalo je pokrenuti ranije.

"Kada su Hrvati podneli tužbu protiv nas i kada se Međunarodni sud pravde oglasio nadležnim za tu tužbu mi razmišljamo o protivtužbi, a trebalo je da ih tužimo dosta ranije", rekao je Ilić novinarima, dodajući kako Srbija uvek kasni i olako oprašta.

Jovanović je u izjavi dostavljenoj agenciji Beta ocenio da je najava kontratužbe Srbije protiv Hrvatske osuđena na neuspeh i da predstavlja "najnoviji primer pogrešnog pristupa i tumaranja u našoj spoljnoj politici".

Lider LDP-a je kazao da je Vlada u proteklih nekoliko meseci "dramatično pogoršala" odnose sa većinom zemalja u regionu i da najavljenom kontratužbom vraća Srbiju u atmosferu i političke poteze karakteričtične za devedesete godine.

"Srbija konačno mora da počne da se ponaša kao evropska država kojoj su najvažniji prioriteti evropeizacija, pridruživanje Evropskoj uniji i uspostavljanje najboljih mogućih odnosa sa susedima. U tom projektu, saradnja i partnerstvo sa Hrvatskom mora zauzimati centralno mesto", istakao je Jovanović.

Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak rekao je da Vlada Srbije ne sme sebi da dozvoli poigravanje ljudskim žrtavama i politikanstvom.

"Ne može se sa objektivnim zločinima počinjenim u ratovima 90-tih godina postupati tako da se oni u javnosti izvlače iz arhive u zavisnosti od dnevnopolitičke situacije. To je nedopustivo i vređa žrtve zločina", rekao je je Čanak.

Prema njegovim rečima, bilo je neophodno na vreme procesuirati sve ratne zločine i lustracijom zatvoriti "užasavajuću stranu novije istorije Balkana".

Poslanik Srpskog pokreta obnove Aleksanadar Jugović rekao je da je Hrvatska tužbom protiv Srbije tužila samu sebe.

On je naveo da će Srbija lako dokazati zločine koje su Hrvati počinili nad Srbima i dodao da bi Srbija trebalo da tuži Hrvatsku i za zločine počinjene u Drugom svetskom ratu.

Poslanik Socijalističke partije Srbije Milisav Petronijević rekao je da Srbija treba da tuži Hrvatsku i da na sudu dokaže svoje tvrdnje.

(agencije/MONDO)