Srbija će tužiti Hrvatsku

Politika

Srbija će tužiti Hrvatsku Međunarodnom sudu pravde u Hagu za ratne zločine počinjene u operaciji „Oluja” 1995. godine, saopštio je sinoć ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić. On je time odgovorio na pitanje kakve će mere Srbija preduzeti povodom jučerašnje odluke Međunarodnog suda pravde da se oglasi nadležnim za tužbu koju je Hrvatska podnela protiv Srbije za genocid koji je navodno počinjen od 1991. do 1995. godine.

„Hrvatska nije na adekvatan način odgovorila na ruku pomirenja koju joj je Srbija u više navrata pružala i na naše napore da ostavimo prošlost iza sebe i da se okrenemo zajedničkoj evropskoj budućnosti. Oni su odbijali da se suoče sa činjenicom da je 250.000 Srba etnički očišćeno sa prostora Republike Hrvatske. Ovoga puta će to morati da učine pred Međunarodnim sudom pravde. Dakle, Srbija će tužiti Hrvatsku pred Međunarodnim sudom pravde za ratne zločine počinjene tokom devedesetih godina da bi se konačno ustanovila istina. Hrvatski zvaničnici, koliko sada čujemo, pozivaju na to da treba da se utvrdi istina. Slažemo se, neka se utvrdi istina, neka se ova stvar stavi na sud istorije i na sud pravde i zbog toga ćemo im pružiti priliku da odgovore na tužbu Srbije za ratne zločine, za etničko čišćenje počinjeno na teritoriji Hrvatske 1995. godine”, rekao je Jeremić, gostujući sinoć u Dnevniku Radio-televizije Srbije.

Na pitanje da li to vodi zaoštravanju odnosa dveju država, on je odgovorio da Srbija želi najbolje odnose sa susedima i da će nastaviti da čini sve da bi najbolji mogući odnosi preovladali u regionu.

„Naša zajednička budućnost je evropska budućnost zarad koje treba da se okrenemo pomirenju. Međutim, možda je ovo i najbolji način. Neka se utvrdi istina. Neka se konačno pred sudom pravde i pred sudom istorije uspostavi istina. Šta se događalo u toku operacije „Oluja”. Učinićemo sve da naš slučaj bude adekvatno predstavljen i predstavićemo ga u kontekstu celog istorijskog događanja na ovim prostorima. Sagledaćemo sva događanja u toku 20. veka, događanja u toku Drugog svetskog rata, u toku Nezavisne države Hrvatske. Dakle, okrenućemo se istoriji da bismo utvrdili istinu radi zajedničke budućnosti u Evropskoj uniji, zaključio je Jeremić, komentarišući jučerašnju odluku MSP.

Sud u Hagu nije prihvatio prigovor Srbije da nije nadležan zato što u vreme podnošenja tužbe u julu 1999. godine tadašnja Savezna Republika Jugoslavija nije bila članica Ujedinjenih nacija (primljena je u novembru 2000. godine) niti potpisnica Konvencije o genocidu. Za ovakvu odluku izjasnilo se deset sudija, dok je sedam bilo protiv. Odluku je pročitala predsednica suda Rozalin Higins, a čitanje odluke trajalo je puna dva sata.

Postupak pred najvišim sudom UN, posle ove odluke biće nastavljen razmenom pisanih argumenata o suštini hrvatske tužbe, odnosno o tome da li je u Hrvatskoj počinjen genocid i da li je Srbija odgovorna za to. Rokove za ulaganje podnesaka, sud će, kako je najavila Higins, saopštiti naknadno.

U odluci se, između ostalog, kaže da i pored toga što je status SRJ u Ujedinjenim nacijama od 1992. do 2000. godine bio „nejasan”, iz odnosa koji je Srbija imala prema sudu u vezi sa ranijim procesima, koji su se pred njim vodili, može se izvući zaključak da je prihvatila njegovu nadležnost.

Sud podseća da je SRJ deklaracijom iz aprila 1992. godine upućenom Generalnoj skupštini UN objavila da preuzima sve međunarodne obaveze SFRJ proizašle iz članstva u međunarodnim organizacijama i konvencijama, uključujući i Konvenciju o genocidu. Sud nije uvažio argument Srbije da ta deklaracija nije usvojena, ni upućena u UN na pravno valjani način, ocenjujući da su državni organi SRJ kasnije postupali u skladu sa njom. Stoga je nadležnost Međunarodnog suda pravde u postupcima pokrenutim od 1992. do 2000. godine bila jasno uspostavljena, kaže se u odluci koju je prenela Beta.

Trebalo bi, međutim, podsetiti da se isti ovaj sud 1999. godine oglasio nenadležnim za tužbu koju je protiv osam zemalja NATO-a podnela tadašnja SR Jugoslavija za genocid i prekomernu upotrebu sile tokom bombardovanja. Ove zemlje su tada uložile prigovor da sud nije nadležan, jer Jugoslavija nije 1999. godine bila članica UN što je sud prihvatio proglasivši se nenadležnim u tom sporu. Upravo ta odluka kod zastupnika Srbije podgrevala je nadu da bi tu istu odluku mogao da donese i u ovom slučaju i tako uvaži iste te argumente koje je smatrao opravdanim u „slučaju NATO”.

Reagujući na odluku suda Tibor Varadi, glavni pravni zastupnik Srbije, kaže u izjavi za „Politiku” da je njegovo uverenje da je ta odluka „ manje od pravde”, odnosno da nije na čvrstim pravnim osnovama.

Tibor Varadi: Većina sudija za fleksibilniji pristup (Foto Fonet)

Na pitanje kako je sud istu argumentaciju različito tumačio u dva slučaja, Varadi kaže su desetorica sudija rekli da je tačno da je tako odlučeno u ’slučaju NATO’, ali da postoji potreba za fleksibilnošću.

„Mislim da to nije puna pravda, a tako je mislilo i sedmoro sudija koji su smatrali da sud nije nadležan. Odluka nije doneta ubedljivom većinom, ali je to ipak većina”, kaže Varadi.

Srbija, takođe, kao prigovor istakla je da predmet tužbe ne mogu biti događaji pre 27. aprila 1992. godine kada je formirana SR Jugoslavija budući da tužena država do tada nije postojala. Sud je odlučio da se o ovom prigovoru Srbije raspravlja tek kada spor počne.

„Naš argument je bio da se ne može razmatrati odgovornost nekoga ko u vreme dela nije postojao. To je dosta važno, jer se Vukovar desio pre toga, 1991. godine. Sud je rekao da će ovaj prigovor razmatrati tek kada počne rasprava o suštini spora. Hrvati su kao kontraargument iznosili to da je u sporu sa Bosnom već odlučeno da se Konvencija o genocidu može retroaktivno primenjivati. Sud je međutim rekao da Hrvatska nije u pravu, ali je takođe istakao da bi za celovito razmatranje našeg prigovora trebalo raspolagati sa više činjenica i zato je odluka o njemu odložena”, objašnjava Varadi za naš list.

Sud se, kako kaže, pozivao na naše držanje 1992. godine jer je tadašnja vlast zagovarala kontinuitet SRJ sa prethodnom državom SFRJ.

„Trebalo bi, međutim, imati na umu i da se ceo svet, uključujući u prvom redu i Hrvatsku, tome protivio. To su oni istakli i na raspravi. Pretpostavljam da će primedba vezana za ovo pojaviti u izdvojenom mišljenju onih sudija koji nisu glasali za odluku”, objašnjava Varadi.

Sud je takođe odlučio da do glavne rasprave ostanu otvoreni i zahtevi Hrvatske (na koje je srpski tim takođe uložio proceduralne prigovore) da se Srbija obaveže na kažnjavanje počinilaca ratnih zločina, utvrđivanje istine o nestalima i povratak oduzete kulturne baštine. Sudija Higins je, međutim, podsetila da je u procesu po tužbi BiH protiv Srbije za genocid 2007. godine Međunarodni sud pravde presudio da uništavanje kulturnog nasleđa ne može biti oblik genocida.

Prema Varadijevim rečima Srbija će dobiti najmanje godinu dana da odgovori na tužbu Hrvatske. U tom odgovoru biće izneta argumentacija Srbije o onome što se dešavalo na teritorijama koje su Hrvati označili kao područja na kojima je zvanični Beograd počinio genocid nad nesrbima.

-----------------------------------------------------------

Malović: Moguće i vansudsko poravnanje

Ministar pravde Snežana Malović rekla je juče da Srbija razmatra različite mogućnosti za delovanje pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu po tužbi Hrvatske. „Razmatra se, pored iznošenja odbrane, i mogućnost poravnanja ili protivtužbe”, rekla je Malović novinarima na stručnom skupu o vrednovanju rada tužilaca.

Ona je istakla da je svaka mogućnost već razmotrena i da se razmatra, kao i da je sigurna da će Srbija doneti pravilnu odluku. Malović je rekla da će Srbija u daljem nastavku procesa izneti svoje argumente i da je potpuno sigurna da će biti uvaženi i da će konačna odluka suda biti povoljna za Srbiju. Ona je, međutim, ukazala da bi političke strukture u Srbiji i Hrvatskoj morale da imaju u vidu neophodnost potrebe pomirenja u regionu.

Objašnjavajući šta bi konkretno moglo da znači sudsko poravnanje sa Hrvatskom, Tibor Varadi za „Politiku” kaže da bi to pre svega zavisilo od dogovora političkih aktera iz Srbije i Hrvatske.

„Zavisi šta bi Hrvatska tražila od Srbije, ne bi bilo lako odrediti šta je granica dostojanstva ispod koje ne bi smelo da se ide. To ne bi bili ni laki ni jednostavni razgovori. Bilo bi u interesu obeju strana da je dogovor postignut mnogo ranije”, kaže Varadi i podseća da je Srbija više puta ponovila da je za dogovorno rešenje spora, ali da iz Hrvatske nije bilo odgovora.

Jelena Cerovina

[objavljeno: 19/11/2008]