Srbija će tužiti Hrvatsku

Večernje novosti

Sudije Međunarodnog suda pravde

SUĐENJE između Srbije i Hrvatske tek počinje! Međunarodni sud pravde u Hagu u utorak se proglasio nadležnim u slučaju u kom Hrvatska Srbiju tuži za genocid, tako što je deset sudija glasalo protiv prihvatanja prigovora Srbije da sud nije nadležan za ovaj spor, dok je njih sedam glasalo da se prigovor uvaži.

U haškoj Palati mira predsednica suda Rozalin Higins saopštila je da je odbačen prigovor Srbije da najviši sud UN nije nadležan zato što u vreme podnošenja tužbe, u julu 1999, tadašnja SR Jugoslavija nije bila članica UN, niti potpisnica Konvencije o genocidu.

- Srbija će tužiti Hrvatsku Međunarodnom sudu pravde za zločine počinjene u operaciji „Oluja“ 1995. godine - rekao je u utorak srpski šef diplomatije Vuk Jeremić. - Hrvatska, nažalost, nije na adekvatan način odgovorila na ruku pomirenja koju je Srbija u više navrata pružila Hrvatskoj i na naše napore da ostavimo prošlost iza sebe i okrenemo se evropskoj budućnosti.Oni su odbijali da se suoče sa činjenicom da je 250.000 Srba etnički očišćeno sa prostora Hrvatske. Ovaj put će to morati da učini pred sudom pravde.

Jeremić je naglasio da istina mora da se utvrdi.

- Čujemo da hrvatski zvaničnici pozivaju na to da se utvrdi istina. Slažemo se. Neka se ova stvar stavi na sud istorije i sud pravde i zbog toga ćemo im pružiti priliku da odgovore na tužbu Srbije za ratne zločine i etničko čišćenje počinjeno u Hrvatskoj 1995. godine.

Odgovarajući na pitanje da li sve ovo vodi zaoštravanju odnosa između dve zemlje, Jeremić je rekao:

- Nažalost, Hrvatska je odlučila da ne želi našu ruku pomirenja. Mi želimo najbolje odnose, učinićemo sve da bi prevaladali dobri odnosi. Naša zajednička budućnost je evropska budućnost i zarad nje treba da se okrenemo pomirenju. Učinićemo sve da naš slučaj bude adekvatno predstavljen i to u kontekstu istorije celog 20. veka. Razmatraće se i događaji tokom Drugog svetskog rata i NDH - rekao je Jeremić.

Opozicione stranke u reagovanjima pre nego što je Jeremić saopštio buduće poteze Srbije založili su se za kontratužbu.

Lider Nove Srbije Velimir Ilić, bez oklevanja, kaže da za to ima razloga, i Srbija treba da traži pravdu.

- Nismo bili agresori i čega bismo se bojali - kaže Ilić za „Novosti“.

- Srbija treba da iskoristi sva pravna sredstva da bi se odbranila od hrvatske tužbe, a to što se sud proglasio nadležnim ne znači da to ide u korist tužbe Hrvatske, proces tek sad počinje. Da bi se dokazao genocid, mora postojati dokaz o ozbiljnoj nameri, a, kako stvari stoje, Srbija ne može biti osuđena, dokaza nema - zaključuje Miloš Aligrudić, šef poslaničkog kluba DSS.

Željko Ivanji, član predsedništva G 17 plus, kaže da naša diplomatija ima stav da se treba okrenuti ka budućnosti.

- Hrvatska je opterećena unutrašnjim problemima i skreće pažnju svoje javnosti na ratne zločine. „Oluja“ je bila klasičan ratni zločin - kaže Ivanji.

ŠTA SVE TRAŽE HRVATI

U TUŽBI podnetoj 1999. godine Hrvatska tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za “etničko čišćenje hrvatskih građana, zato što je direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih

odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije”, u periodu 1991-1995. godine.

Zagreb je tražio da se Srbija proglasi krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.

Glavni zastupnik Hrvatske, ministar pravosuđa Ivan Šimonović rekao je da Hrvatsku posle ovog uspeha očekuje veliki posao, ali da u raspravu ulazi u dobroj formi, jer je sud odbacio sve prigovore Srbije. Upitan o mogućnosti vansudske nagodbe sa Srbijom, Šimonović je rekao da bi takvu odluku trebalo da donese vlada, a ne pravni zastupnici.

* * * * *

PROF. DR TIBOR VARADI, ŠEF SRPSKOG PRAVNOG TIMA, POSLE ODLUKE SUDA UN

MANJE OD PRAVDE

LOMILI su se delioci pravde najvišeg suda Ujedinjenih nacija da li da prihvate tužbu za genocid koju je Hrvatska podnela protiv Srbije ili da je odbiju. Da li da okončaju sporenja na teritoriji bivše Jugoslavije ili da još sude. Tesnom većinom, odlučili su se za ovo drugo.

Beogradski tim je, poučen nekim ranijim iskustvima, u utorak očekivao kraj.

- Nisam baš dobro posle ovoga - požalio nam se profesor Tibor Varadi, šef pravnog tima, nekoliko minuta pošto je napustio sudnicu u Palati mira.

* Kako tumačite odluku?

- Lično mislim da je to ovog puta nešto manje od pravde. Odluka je doneta sa prilično tesnom većinom. Prvi prigovor o nadležnosti je odbijen sa deset prema sedam glasova, i očigledno je da se sud lomio oko toga.

* Sudije su odložile drugi prigovor. Šta to znači?

- Da, on nije odbijen. To znači da je priključen raspravi o predmetu tužbe. O njemu je sud dao jedan relativno pozitivan stav. Reč je o prigovoru da se Srbiji ne mogu pripisati dela koja su navodno počinjena pre 27. aprila 1992. godine, datuma kada je SRJ nastala kao država.

* Koji je naš sledeći korak?

- Sud će nam uskoro odrediti rok u kojem ćemo moći da odgovorimo na tvrdnje, sada već o suštini tužbe. U istom tom roku možemo da podnesemo i protivtužbu. Ali, sada je to samo stvar političke odluke - da li ćemo podneti samo odgovor ili i protivtužbu.

* Znači, spremni smo da se ponovo odbranimo od genocida?

- Ovo je jedna faza postupka za koju smo, što je jako važno, imali osam godina. Za to vreme se stvorio jedan mlad i vrlo sposoban tim i mislim da je on spreman da se uhvati u koštac sa daljom fazom postupka.

* Da li se sa Zagrebom možda pregovara o nekom mirnom rešenju van suda? Ponudili su to odmah posle presude sa Bosnom?

- Nekoliko puta smo predložili sporazumno rešenje. Ono nikada nije bilo odbačeno, ali nije bilo ni pozitivnog odgovora. Ako bi to hrvatska strana pokrenula, sasvim sam siguran da bi i na srpskoj strani bilo spremnosti.

* Pre pet godina ovaj sud se proglasio nadležnim za tužbu BiH, a pre četiri nije hteo da sudi po našoj tužbi NATO. Gde je tu pravda?

- Mislim da te odluke nisu sasvim u skladu. Pretpostavljam da tako misli i sedmoro sudija koji su zauzeli drugačije mišljenje. (E. RADOSAVLjEVIĆ)

POVLAČENJE IZ TIMA RANIJE DOGOVORENO

* DA LI je ovakva odluka suda razlog da vi u nastavku ne budete na čelu našeg tima?

- Ne, nikako. Ja sam ovaj posao prihvatio pre ravno 10 godina. I tada smo nosioci državnih funkcija i ja predvideli da će to trajati godinu dana i da ću ja ostati do okončanja procesne faze. Ali, kao što vidite, potrajalo je osam godina. A, ta faza se okončala danas. Nema ni trunke drugog razloga sem tih osam godina i procesne faze koja je danas okončana.

* * * * *

TOMAS FLAJNER

VAŽNA TUŽBA

Tomas Flajner, direktor švajcarskog Instituta za federalizam, smatra da Srbija treba da tuži bar jednu zemlju koja je priznala nezavisnost Kosova.

- Mislim da je važno da Srbija pre svega potpiše deklaraciju o obavezujućem prihvatanju nadležnosti MSP. Čim potpiše tu deklaraciju, Srbija može da tuži sve zemlje - objašnjava Flajner. - Tada države koje su potpisale deklaraciju o obavezujućoj nadležnosti suda moraju da prihvate njegove odluke.