Cene žestoke kao na Menhetnu

Dnevnik

Tvrde investitori da je trenutno u Zrenjaninu, koji je, posle Beograda i Novog Sada, za neimare najprimamljiviji grad Srbije, realna potreba za oko 100.000 novih stambenih kvadrata. No, one koji bi da plasiraju svoj kapital čeka katastrofalno komplikovana procedura izdavanja građevinskih, a kasnije i upotrebnih dozvola. I taman kad su se nad gradom uspravili kranovi, što je obradovalo mnoge Zrenjanince, ali i brojne investitore iz okruženja, stigao je talas svetske finansijske krize.

– U prometu nekretnina od pre tri nedelje potpuni je zastoj, mnogi kažu – još od kraja leta, dok je ovo samo posledica – kaže Gordana Božić iz agencije za nekretnine "Sigma". – Počelo je poskupljenjem stambenih kredita. Sve su dodatno zakomplikovali svojim izjavama neki ministri i, posebno, guverner NBS-a Radovan Jelašić, sejući strah. Uglavnom su na građane apelovali da ne uzimaju kredite i ne kupuju nekretnine, zbog nerealno visokih cena, a zapravo su strahovali da će zbog opšte ekonomske krize ljudi, kao što i inače čine, početi da dižu svoju štednju i rade upravo to. Najavljivano je i da će cene nekretnina padati, što je najviše pokolebalo potencijalne kupce, koji čekaju da se to i desi. No, tržište nekretnina je, za sad, stabilno i treba da se desi nešto zaista nepredviđeno pa da cene drastično promene.

Ona dodaje da je već neko vreme u Zrenjaninu vrlo loša ponuda kuća i stanova, i starih i novih. Prvih nema baš mnogo kvalitetnih, a novih je izgrađeno nedovoljno da bi se i pominjali. A građani vape za novim stambenim prostorom. Uz to, u jesen i zimu niti se kupuje niti prodaje. Tokom leta i vrućine, ljudi su nudili stanove na višim spratovima i potkrovlja. Oni niže imali su primamljive ponude, ali je problem bio da posle prodaje svog stana kupe drugi, jer je tad naglo skočila cena. Na to su uticali i investitori, plaćajući mnogo za lokacije sa starim kućama. Neki Zrenjaninci su profitirali, ali su, poučeni njihovim primerom, ostali skroz nerealno digli cene svojih kuća. Takvo stanje je ostalo. I najava velike ekonomske krize je uticala n to da a prodavci još neko vreme ostanu u svojim objektima i povuku prijave u agencijama za promet nekretnina.

Ipak, u Zrenjaninu se trenutno na dvadesetak lokacija zidaju poslovno-stambeni objekti, a u Industrijskoj zoni i proizvodni. Tržište je stabilno i pored svih "lomova", pa je cena kvadrata starih i novih stanova na prolećnom nivou, kad su, to priznaju i agenti za nekretnine, bile baš "žestoke". Taj trend se nastavio i letos, kad je stan od 52 kvadrata mogao da se proda do 43.000 evra, dakle po kvadratu od 850 do 1.100 evra, koliko košta i u novogradnji. Iste cene važe i sad. U poređenju s 2006, kad su se pojavili prvi investitori, na primer, novosadski "Hominvest", koji je kvadrat u novogradnji prodavao za 650 evra, to je gotovo duplo više. Koliko je Zrenjanin od tad postao atraktivan za investitore govori i to što je cena u novogradnji gotovo dostigla onu u Novom Sadu, ili je u najgorem slučaju niža 20 do 30 odsto od nje.

– Mada su koliko investicije u građevinarstvo u Srbiji trenutno unosne još samo telekomunikacije, u Zrenjaninu je gotovo nemoguće dobiti potpis, pa se često radi bez odgovarajućih dozvola – kaže direktor „Hominvesta“ Mladen Pavlovski. – Praksa je da mesec dana po završetku našeg objekta on bude i uknjižen. U Novom Sadu i jeste tako, a ovde je to „nemoguća misija“. Nije normalno da kupci u Zrenjaninu čekaju uknjižbu svojih stanova i pola godine. Sad banke moraju da urgiraju kod lokalnih samouprava za odobrenje za izgradnju. Ovo je veštačka, a ne nekakva hipotekarna kriza. Tržište je stabilno dok postoji realna potražnja, kakva će biti sigurno narednih pet do deset godina.

Pavlovski dodaje da su u Beogradu, Novom Sadu i Zrenjaninu u istom problemu svi koji su pre ove krize uzeli kredit, pa imaju određeni rok da nađu nekretninu.

I Pavlovski smatra da su za stvaranje psihoze straha među građanima najodgovorniji političari, koji se slabo ili nikako ne razumeju u investiranje i nekretnine. Naročito, tvrdi on, ne poznaju mentalitet naših ljudi koji po inerciji veruju svemu što vide na televiziji ili pročitaju u novinama. Po njemu, veoma je važno da se što pre počne govoriti o realnom stanju, a ono je sledeće: u Beogradu su se prodavci, u nadi da će cene ići gore, pritajili. Čak visokom i nerealnom cenom odbijaju potencijalne kupce kojima se žuri. U Novom Sadu i Zrenjaninu kupci čekaju da cene padnu, ali i dalje imaju potrebu da kupe stan ili kuću. Neki predviđaju da će cene narednih meseci stvarno pasti za desetak odsto, ali to dugoročno može značiti i nagli skok, kao kod uvođenja PDV-a 2005. u Novom Sadu, kad je nagla ekspanzija ponude i potražnje drastično povećala cenu nekretnina. To se može ponoviti, pa će svaki kvadrat biti zlata vredan.

Dejan Milenković

Poslato 19.11.2008