Egner „zaboravio” ubijanje gasom Jevreja u Beogradu

Politika

Američki sud odobrio je nastavak sudskog postupka koji može da dovede do oduzimanja državljanstva SAD osamdesetšestogodišnjem Peteru Egneru (86), bivšem pripadniku Gestapoa, osumnjičenog da je učestvovao u genocidu koji su nad desetinama hiljada Jevreja u Srbiji sproveli nacisti tokom Drugog svetskog rata, prenosi jučerašnji „Sijetl Tajms”. Egner sada živi u Belviju na obodu Sijetla, a oduzimanje državljanstva bilo bi preduslov da Srbija podnese zahtev za njegovo izručenje. Tužilaštvo za ratne zločine Srbije podnelo je krajem avgusta zahtev za sprovođenje istrage protiv Egnera Veću za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu.

Okružni sudija Džejms Robart zvanično je u ponedeljak saopštio da je „zadovoljan što je vlada iznela dovoljno činjenica koje će, ako se ispostavi da su tačne, nedvosmisleno dokazati da je (Peter) Egner učestvovao u progonima tokom Drugog svetskog rata i da ga u moralnom smislu ne bije besprekorno dobar glas koji mora odlikovati potencijalne državljane SAD”.

Robert Gibs, Egnerov imigracioni advokat, rekao je da sudija, iako je doneo odluku da se nastavi postupak koji je pokrenulo američko Ministarstvo pravde, tek treba da utvrdi da li vlada može da dokaže svoje optužbe ili da li je slučaj dovoljno „jak” da dospe i pred sud.

Sektor za specijalne istrage američkog Ministarstva pravde, koji goni ratne zločince, pokrenuo je u julu istragu protiv Egnera i osumnjičio ga da je ostavio netačne podatke kada je 1965. podneo zahtev za dobijanje američkog državljanstva nakon što se 1960. doselio u SAD. Više godina je živeo u Portlandu, da bi se posle smrti svoje supruge 2005. preselio u Belvi kako bi živeo blizu ostatka porodice.

Kako stoji u sudskim spisima, Egner je u dokumentima za useljenje naveo da je služio u nemačkoj vojsci, ali je izostavio činjenicu da je bio pripadnik zloglasnog Gestapoa u Beogradu od 1941. do jeseni 1943. godine, kada je ranjen.

Američko Ministarstvo pravde sumnjiči Egnera da je radio kao stražar i prevodilac u zloglasnoj nacističkoj policiji, koja je učestvovala u sistematskom ubijanju desetina hiljada srpskih Jevreja, Roma i političkih neistomišljenika. Sektor za specijalne istrage ustanovio je proučavajući dokumenta nacista da je Egner u sve to bio umešan.

U sudskim dokumentima se navodi da je u prvih devet meseci tokom kojih je Egner bio pripadnik Gestapoa, ova specijalna policija funkcionisala kao beogradska „Ajnzackomando grupa” – mobilna smrtonosna jedinica, koja je bila među pionirima u sprovođenju Hitlerove „konačne odluke” da sistematski istrebi Jevreje.

Prema rečima zvaničnika sektora za specijalne istrage, Gestapo je „odigrao vodeću ulogu” u gušenju gasom više od 6.200 jevrejskih žena i dece u logoru na Starom sajmištu u Beogradu.

Gibs, Egnerov advokat, tvrdi da se Egner u sudskim spisima nigde ne sumnjiči za učešće ni u jednom zverstvu Gestapoa. Štaviše, rekao je Gibs, imigracioni zakon koji bio na snazi 1966., kada je Egner dobio državljanstvo, ne bi mu ga nužno ni uskratio, čak i da se otkrilo da je bio pripadnik Gestapoa.

Sudija Robert, međutim, kazao je da je ubeđen kako „bi samo pripadništvo Gestapou pod određenim okolnostima bilo dovoljno da se nedvosmisleno utvrdi da on nije na dobrom glasu”, što bi Egneru uskratilo pravo na državljanstvo. Prema Gibsovim rečima, njegov klijent nedavno je smešten u bolnicu zbog usporenog snabdevanja srca krvlju. Ova bolest, rekao je on, uticala je na smanjenje dotoka kiseonika u mozak njegovog klijenta, zbog čega on ima velike poteškoće da se priseti događaja od pre 67 godina.

T. Bojković

[objavljeno: 20/11/2008]