Život skuplji od plate

Večernje novosti

PREMA poslednjem merenju kupovne moći građana, u septembru je zabeležen nepovoljniji odnos pokrivenosti potrošačke korpe prosečnom zaradom od 32.969 dinara. Istraživanje Ministarstva za trgovinu i usluge Srbije pokazalo je da je prosečna zarada, gotovo u celosti, pokrila prosečnu potrošačku korpu. Naime, za pokriće minimalne potrošačke korpe bilo je potrebno izdvojiti 65 odsto prosečne neto zarade u Republici.

Nepovoljan odnos korpe i plate uslovljen je poskupljenjem hrane. Povećanje je zabeleženo kod proizvoda na bazi žita, svežeg i prerađenog mesa, sveže i prerađene ribe i mleka i mlečnih proizvoda, jaja, pirinča, konditora, začina, pića. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna potrošačka korpa za septembar iznosila je 33.060 dinara, a minimalna korpa 21.265 dinara. U odnosu na prethodni mesec, i prosečna i minimalna potrošačka korpa skuplje su za 1,1 odsto.

Mesečna zarada, isplaćena u septembru, u odnosu na isti mesec 2007. godine, realno je veća za 5,85 odsto, kada se uračunaju i troškovi života. Iako je sve, redom, poskupelo, ukupni izdaci u septembru za neprehrambene proizvode i usluge beleže povećanje u prosečnoj potrošačkoj korpi za 152,48 dinara, a u minimalnoj za 13,64 dinara.

Posle velikog talasa poskupljenja poslednjih meseci, građanima se, međutim, posle svakog ulaska u prodavnicu, čini da izdvajaju znatno više novca nego lane u ovom periodu. Najveće oscilacije za poslednjih godinu dana zabeležene su kod osnovnih životnih namirnica. Veća su izdvajanja za hranu, što pokazuje da je gotovo sve u prodavnicama poskupelo. Sveže meso od letos dodatno poskupljuje, pa je tako kilogram svinjskog buta bez kostiju tokom jeseni dostigao sadašnjih, prosečnih, 520 dinara.

Od prošle jeseni cena delikatesu uglavnom je rasla. Čajna kobasica, u zavisnosti od dobavljača, „otišla“ je, u proseku, za 10-20 odsto, pa je tako kod pojedinih proizvođača gornja cena sada dostigla 940 dinara. Za goveđu pršutu, umesto 1.510 dinara, sada je potrebno izdvojiti 1.760, dok je svinjska pečenica dostigla 2.200 dinara za kilogram, što je, recimo, za oko 500 dinara više nego pre godinu dana.

Kod pojedinih osnovnih namirnica, dakle, za godinu dana došlo je do osetnog porasta cena. Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača, kaže da je razlog ovakvog stanja na tržištu nedostatak konkurencije u proizvodnji i prometu.

- Upravo zato plaćamo skupu hranu i druge proizvode - tvrdi Bogosavljević. - To je klasičan primer zloupotrebe potrošača. Cene mnogih proizvoda više su nego u našem okruženju. Sada se svetska ekonomska kriza koristi za novi talas poskupljenja, jer je u pitanju zloupotreba psihološkog stanja na tržištu. To bi državni

organi morali da preispitaju.

Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja pri Institutu društvenih nauka, ukazuje da je pitanje tržišta kod nas takvo da i dalje imamo monopolske pozicije. Država nije uspela da obezbedi konkurentno tržište, veću ponudu, a time i niže cene. On dodaje i da, kada je dinar jačao, cene se nisu pomerale. Međutim, sada kada evro jača, uvoznici i trgovci se automatski preračunavaju, što će se dodatno odraziti na pad standarda. Cene su, dakle, neelastične kada treba da idu u silaznom smeru. A, razlog za to je nedostatak konkurencije i mnogobrojne spekulacije oko rasta cena. To nije slučaj, jedino, kod naftnih derivata, jer njihove cene kontroliše država.

Inače, posmatrano po gradovima, u septembru je kupovna moć iznad proseka registrovana u Smederevu, Beogradu, Pančevu i Novom Sadu.

U svim gradovima koji se statistički prate, prosečna mesečna zarada pokrila je minimalnu potrošačku korpu, a u Smederevu, Beogradu, Pančevu i Novom Sadu i prosečnu potrošačku korpu.

SRBIJA 33. U EVROPI

KAO i lane, Srbija je na 33. mestu od 41 evropske države, sa oko 3.000 evra godišnje kupovne moći po stanovniku, pokazalo je istraživanje kupovne moći Evrope, koje je sprovela nemačka agencija GFK. Inače, evropski prosek kupovne moći iznosi 12.500 evra.

Prema rezultatima istraživanja GFK, građanin Hrvatske, godišnje, za potrošnju raspolaže sa 4.760 evra i na 30. je mestu, dok je Crna Gora zauzela 35. mesto, sa nepunih 2.600 evra po stanovniku. Iza Crne Gore su Bosna i Hercegovina, čiji građani prosečno raspolažu sa 2.330 evra, kao i Makedonija sa 2.200 evra. Među poslednjima su Belorusija, Albanija, Ukrajina, dok je Moldavija, sa kupovnom moći od 788 evra po stanovniku, najsiromašnija evropska država.

Kupovna moć slovenačkog građanina je 9.900 evra, zbog čega je Slovenija na 21. mestu. Najveću kupovnu moć u Evropi ima građanin Lihtenštajna, koji raspolaže sa 44.850 evra.

Slede Luksemburg i Švajcarska, sa 28.200 i 26.800 evra, dok je Velika Britanija prvi put ispala iz kruga deset vodećih zemalja. Ona je zauzela 11. poziciju sa 18.580 evra kupovne moći po stanovniku.

RASPON ZARADA

PROSEČNA mesečna zarada u septembru iznosila je 32.969 dinara. Posmatrano po gradovima, natprosečnu zaradu u septembru 2008. godine statistika je registrovala u Smederevu (43.114 dinara), Beogradu (40.366 dinara), Pančevu (38.734 dinara) i Novom Sadu (38.042 dinara). Prosečna mesečna zarada ispod proseka Republike, zabeležena je u Sremskoj Mitrovici (32.900 dinara), Užicu (31.823 dinara), Zrenjaninu (31.764 dinara), Subotici (31.002 dinara), Šapcu (30.320 dinara), Kragujevcu (30.085 dinara), Kraljevu (28.925 dinara), Nišu (28.677 dinara), Zaječaru (27.033 dinara), Leskovcu (25.871 dinar) i Valjevu (25.461 dinar).

CENE NA MALO

Cene na malo u septembru su bile, u odnosu na prethodni mesec, veće za 0,2 odsto, dok su troškovi života veći za 0,9 odsto. Septembarske cene na malo, u odnosu na isti mesec 2007. godine, veće su za 9,9 odsto, dok su troškovi života veći za 10,6 odsto. Cene na malo u septembru 2008. godine u odnosu na decembar 2007. godine veće su za 6,7 odsto, dok su troškovi života veći za 6,8 odsto.

KOMUNALIJE

Septembarsko poskupljenje neprehrambenih proizvoda i usluga posledica je povećanja izdataka za: školski pribor, proizvode i usluge za ličnu higijenu, cigarete i dnevne novine. U septembru su poskupele komunalno-stambene usluge za domaćinstva, na šta je najviše uticalo povećanje cena vode za 1,3 odsto i odvedene otpadne vode za 2,4 odsto. Cene iznošenja smeća i centralnog grejanja su neznatno povećane, za 0,1 odsto.