13 godina od Dejtona

21. novembra 1995. objavljeno je da su predsednici BiH, Hrvatske i SRJ - Alija Izetbegović, Franjo Tuđman i Slobodan Milošević - zvanično okončali troipogodišnji rat u Bosni i Hercegovini. Sporazumom je Bosna i Hercegovina podeljena na dva entiteta, Federaciju i Republiku Srpsku.

U prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, Milošević, Tuđman i Izetbegović sporazum su zvanično potpisali 14. decembra 1995. u Jelisejskoj palati u Parizu.

U Republici Srpskoj danas se obeležava Dan uspostavljanja Opšteg okvirnog sporazuma za BiH, tako da je 21. novembar u tom entitetu neradni dan. Za razliku od Republike Srpske, današnji dan nije državni praznik u Federaciji BiH, pa je u tom entitetu dan radni.

Bosna nakon Dejtona

I trinaest godina nakon parafiranja Dejtonskog sporazuma traju rasprave o tome šta je taj dokument zapravo doneo Bosni i Hercegovini i njenim narodima.

Vreme nakon Dejtona na različite načine pokazalo je sve prednosti i protivrečnosti sporazuma kojim je zaustavljen rat, a njegove odredbe, od ustavne strukture do ljudskih prava, i danas doživljavaju veoma različite interpretacije.

Zastoji u reformama u BiH već odavno su otvorili pitanje promene u Ustava u zemlji, najosetljivijeg dela Dejtonskog sporazuma.

Tako se danas priča o Dejtonu svodi na pitanje Ustava i treba li ga menjati na dejtonskim temeljima ili pak stvarati sasvim nova ustavna rešenja.

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik buduće ustavne reforme vidi samo na temeljima Dejtona.

“Nije Dejtonski sporazum nikakva privremena kategorija, već jasno definisan plan za BiH. Insistiranje na tome da dejtonska Bosna i Hercegovina ne može efikasno ostvariti put ka evroatlantskim integracijama znači da BiH u svojim sadašnjim granicama zapravo i ne može postojati”, kazao je Dodik.

Jedan od retkih aktivnih aktera konferencije u Dejtonu, Haris Silajdžić, predvodnik je ideje da je dejtonski ustav prevaziđen, da je postao teret na evropskom putu i da je potrebno stvoriti novi ustav koji bi otklonio sve mehanizme opstrukcije i kočenja zemlje.

U Republici Srpskoj, međutim, smatraju da njegova insistiranja da je srpski entitet utemeljen na genocidu, zapravo znače da se budućom ustavnom strukturom ukine RS.

Silajdžić je često u poziciji da na takve optužbe odgovara i međunarodnim zvaničnicima.

“Uvek pravim razliku između dejtonske RS, koja je trebalo da bude takva kakva je trebala biti po Dejtonu, i one koja je danas nastala kršenjem Dejtonskog sporazuma”, poručuje Silajdžić.

Ovu godišnjicu parafiranja Dejtonskog sporazuma BiH dočekuje u ambijentu evidentne političke krize.

Jučerašnja odluka Saveta za implementaciju mira, da visoki predstavnik i dalje ostane u zemlji sa svojim praktično neograničenim ovlašćenjima, jasan je znak da i međunarodni krugovi shvataju da promašaj Dejtona ili njegove interpretacije tek danas pokazuju svoje pravo lice.

Tadić: Podrška Srbije sporazumu

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas, povodom 13 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, da Srbija, kao garant ovog sporazuma, nedvosmisleno podržava teritorijalnu celovitost Bosne i Hercegovine.

Tadić je ponovio da se Dejtonski sporazum može menjati jedino konsenzusom sva tri naroda i da Srbija pozdravlja načelni dogovor predstavnika tri naroda o ustavnim promenama, saopštila je predsednikova Pres služba.

Predsednik Srbije je rekao da je Dejtonski sporazum omogućio postojanje i stabilnost Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine.

"Dejtonski sporazum je Bosni i Hercegovini doneo mir i Srbija ga podržava, jer je čvrsto opredeljena da se mirnim putem i demokratskim dijalogom rešavaju svi sporovi na prostoru Balkana. Zalažemo se za unapređenje regionalne saradnje i dobrosusedske odnose i želimo da Srbi, Hrvati i Bošnjaci i razvijaju skladne odnose koji obezbeđuju ekonomski razvitak i evropsku budućnost za sve", rekao je predsednik Srbije.