Srbija nije prezadužena

B92

Svako povećanje javnog duga nosi i veća budžetska opterećenja koja na kraju iz svog džepa finansiraju poreski obveznici, tj. građani. Javni dug Srbije u ovoj godini uznosi 8,93 milijardi evra. Iduće godine Srbija će morati da otplati oko 587,7 miliona evra spoljnog duga.

Od toga je 409,3 miliona glavnica, a 178,4 su kamate.

Državni zvaničnici kažu da nemamo razloga za brigu, novca za vraćanje duga biće dovoljno, bez obzira na trenute ekonomske okolnosti.

"Naprosto, neke stvari ne mogu da se dese, kao što je situacija da ne možemo da izvršimo obaveze po javnom dugu. I onda dođu iz 'Fiča' i kažu: 'gospodo vi ste pali, i bićete suočeni sa činjenicom da će vam kreitni rejting pasti'", rekao je Ivan Maričić.

"I onda sve moguće kreditne aranžmane koje će plaćati kompletna privreda i država Srbije biće mnogo skuplji nego što su sada. Kao odgovorni ljudi to nikako nećemo da dozvolimo”, kazao je on.

Iako zvaničnici države kažu da Srbija spada u red nisko zaduženih zemalja, ekonomisti ipak smatraju da bi više trebalo da se brine o tome koliki će biti priliv novca, ali i da u budućnosti ne treba razmišljati o povećanju javnog duga.

Nema sumnje da je pitanje budžeta i javnog duga povezano. Možda iz tih razloga više nema čekanja, pa je Ivan Maričić, direktor Uprave za trezor, najavio konačno izdavanje državnih zapisa.

“Mi ne izdajemo te obveznice samo da bismo pokrili taj deficit, i da se spašavamo od tih rashoda. Mi faktički izdajemo obveznice da bismo finansirali taj deficit pod tržišnim uslovima”, objašnjava Maričić.

Država, kao i svaka druga kompanija, mora da posluje po tržišnim principima. Zato treba znati dva zlatna pravila kad je reč o javnom dugu.

Prvo, država ne bi smela da se zadužuje, osim ako su u pitanju kapitalni strateški projekti, kao što su glavni saobraćajni pravci ili infrstrukturni objekti.

Drugo pravilo kaže da se moraju izbeći velike oscilacije, odnosno nagli porast javnog duga.

Opširnije možete čitati u rubrici Biz.

Prosečna plata u Srbiji 386 evra

Prosečna neto zarada u Srbiji u oktobru iznosila je 34.311 dinara (386 evra), što je realno za 2,13 odsto, a nominalno za 4,07 odsto više nego u septembru.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada isplaćena u oktobru bila je veća realno za 6,57 odsto i nominalno za 19,47 odsto nego u istom mesecu 2007. godine.

Prosečna plata sa porezom i doprinosima u Srbiji u oktobru bila je 47.883 dinara, što je oko 539 evra i ona je realno za 2,12 odsto viša, a nominalno za 4,06 odsto, nego u avgustu.

Zarade su u evre preračunate prema današnjem zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije.

Blic: Plata manja za 50 evra

Međutim, dnevni list Blic piše da je prosečna plata građana Srbije izražena u evrima za čitavih 50 evra niža nego pre tri meseca.

List piše da jačanje evra za posledicu ima i skok cena na malo, pa će građani morati da se pripreme na mnoga odricanja do stabilizacije ekonomske situacije.

Naime, ove godine dinar je najvišu vrednost prema evru dostigao 7. avgusta, kada je srednji kurs bio 75,75 dinara za evro, a prosečna plata građana Srbije tada je iznosila nešto više od 420 evra, dok je prema današnjem kursu, koji iznosi 87,60 dinara za evro, ta plata za oko 50 evra niža.

Ni bankari ni ekonomisti ne žele da prognoziraju dokle će se klizanje dinara nastaviti, ali se slažu da i psihološki momenat ima određeni uticaj i dodaju da će građani u narednom periodu morati da se spreme na mnoga odricanja dok se situacija ne stabilizuje.