Neizvesna revizija

Beograd - Dejtonskim mirovnim sporazumom koji su 21. novembra 1995. parafirali tadašnji predsednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tuđman i Srbije Slobodan Milošević zvanično je okončan troipogodišnji rat u Bosni i Hercegovini. Trinaest godina kasnije, niko od potpisnika sporazuma nije živ, original dokumenta je izgubljen, a političari u BiH i dalje raspravljaju o njegovoj reviziji.

Sporazumom, koji je parafiran u vojnoj bazi Rajt-Peterson u američkom gradiću Dejton posle tronedeljnih pregovora čelnika BiH, Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije, uz posredovanje SAD, BiH je podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku. Sporazum, parafiran u Dejtonu, u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, Milošević, Tuđman i Izetbegović zvanično su potpisali tri sedmice kasnije, 14. decembra 1995. u Parizu.

Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom helsinškom aktu i drugim dokumentima OEBS-a, kao i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje nesporazuma isključivo na miroljubiv načun. Jugoslovenski parlament je 13. novembra 2002. ratifikovao Dejtonski sporazum, čime je SR Jugoslavija jasno poručila susedima da nema teritorijalnih pretenzija prema BiH i da se u potpunosti pridržava odredbi iz Dejtona.

Prvih pet godina nakon potpisivanja, u Dejtonu je svakog novembra međunarodnim skupovima obeležavana godišnjica okončanja rata. Poslednji put predstavnici država potpisnica i međunarodni posrednici okupili su se u Rajt-Petersonu novembra 2000, ali jubileju tada nije prisustvovao niko od potpisnika.

Poslednjih godina političari u BiH, međunarodni predstavnici i pojedine međunarodne institucije ukazivali su na potrebu revizije Dejtonskog sporazuma. Novi, šesti visoki predstavnik za BiH Miroslav Lajčak, preuzimajući tu dužnost u julu 2007, izrazio je zabrinutost stanjem u BiH, uz ocenu da je „BiH sada najudaljenija od Evrope u odnosu na sve države regiona“ jer su u toj državi stali reformski procesi koji su osnovni uslov za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

EU preuzima glavnu ulogu

Brisel - Savet za primenu mirovnih sporazuma u BiH juče je u Briselu podržao strategiju EU za preuzimanje ključne uloge u BiH. Upravni odbor tog međunarodnog tela je ocenio da je sporazum tri ključne stranke, iz Odžaka, „veoma dobro polazište“ za jačanje institucija i sposobnosti za pridruživanje zemlje EU, saopštio je juče visoki predstavnik za BiH Miroslav Lajčak. „Taj dogovor o reformi ustava, popisu stanovništva, državnoj imovini i distriktu Brčko treba i pretvoriti u zakone i privoleti da ga podrže i preostale dve vladajuće stranke koje se tome protive“, rekao je Lajčak. On je kazao da je Savet zaključio da se - sa sadašnjeg angažovanja međunarodne zajednice u BiH, zasnovanog na Dejtonskom sporazumu i otelotvorenog u funkciji visokog predstavnika - pređe na angažovanje koje će voditi evropske zemlje u cilju integracije BiH u EU. Visoki predstavnik za BiH je agenciji Beta rekao da će na idućem sastanku Saveta, marta iduće godine, biti ocenjeno da li su ispunjeni i preostali uslovi da se sa „dejtonskog upravljanja“ BiH pređe na ključnu ulogu EU, što bi podrazumevalo postavljanje posebnog izaslanika EU.