Saobraćaj u tunelu ispod centra grada

Osloboditi centar grada od saobraćaja, izgraditi veliku pešačku zonu od Vračara do Zemuna, a na Avali napraviti turistički centar, samo su neke od ideja koje su predstavljene u radnoj verziji Strategije razvoja turizma grada Beograda, koju je po narudžbini Sekretarijata za privredu izradio Institut ekonomskih nauka iz Beograda.

Prema rečima urbaniste Slobodana Mitrovića, izgradnjom pešačke zone od Svetosavskog platoa, preko Terazija, Kalemegdana, Ušća, pa sve do Gardoša u Zemunu, regulisao bi se saobraćaj u centru grada, a Beograđanima i posetiocima omogućio bi se nesmetan silazak na reke.

- Izgradnjom podzemnog tunela koji bi išao od ulice Tadeuša Košćuškog, zatim ispod Dušanove pa sve do Karađorđeve, saobraćaj bi se odvijao 25 metara pod zemljom. U tom tunelu moguće bi bilo izgraditi podzemne garaže i liftove za izlazak na površinu. Pešačkom zonom, koja bi se napravila izmeštanjem saobraćaja, stari deo grada bi se preko sedišta istorijskog i arheološkog centra, odnosno Kalemegdana, spojio sa rekama i sa Novim Beogradom, kao simbolom 21. veka - istakao je Mitrović.

On dodaje da bi se realizacijom ovog plana razvio i rečni turizam, pa bi Beograd, sa dve međunarodne reke, mogao postati nautički centar jugoistočne Evrope, umesto Budimpešte koja se sada nalazi na toj poziciji. Prema svetskim standardima, nautički centar mora da poseduje bar jedan hotel visoke kategorije, a Beograd ih ima dva. Osim hotela Jugoslavija, Mitrovićpredlaže da se Palata Srbija pretvori u hotel Srbija.

- Beograd je jedan od retkih gradova koji u svom srcu ima ekološku zonu skoro netaknute prirode. To se odnosi na Veliko ratno ostrvo koje bi trebalo da bude dostupno za turiste. Za realizaciju tog plana neophodno je angažovati tim stručnjaka, prvenstveno etnologa, koji bi se pobrinuli da bogatstvo biljnog i životinjskog sveta ostane netaknuto, a da posetioci ipak mogu da vide svu lepotu ostrva - dodaje Mitrović, ističući da bi Avala, kao još jedna ekološka zona, mogla da postane turistički centar Beograda na kojem bi se izgradnjom različitih objekata turistima ponudili brojni sadržaji. Tu bi, kaže Mitrović, Bugari, Turci i Grci, koji u velikom broju prolaze Koridorom 10, mogli da sagrade svoje etnokutke.

Ako bi ideje Strategije bile realizovane, prema rečima njenih tvoraca, Beograd bi za deset godina mogao postati turistički centar jugoistočne Evrope.