Srećko se vratio kući

Građanski list

VALJEVO – U specijalni rezervat prirode u klisuri reke Trešnjice, kod Valjeva, vraćen je mladi beloglavi sup, nakon što je gotovo 15 meseci proveo na lečenju u Zoološkom vrtu na Paliću, kod Subotice.

Orao se u avgustu 2007. prilikom sletanja na jednu livadu u rezervatu povredio i nije mogao da poleti.

Posle dojave meštana, čuvar Dragan Đekić ga je odneo na pregled kod veterinara u Čačak. Doktor je konstatovao da su povrede krila ozbiljne, pa je beloglavi sup, u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije, prebačen na lečenje u Zoološki vrt na Paliću.

Tokom oporavka obnovilo se 20 pera, a posle dugog "bolovanja", dvogodišnji Srećko, kako je u međuvremenu nazvan, u utorak je transportovan s Palića i pušten u svoje prirodno stanište u klisuri Trešnjice.

Srećko je markiran (prstenovan) kako bi mogao da bude posmatran i kako bi bilo praćeno njegovo privikavanje na stari dom.

Beloglavi sup je retka vrsta orla lešinara i jedna je od najvećih ptica koje lete. Raspon krila može da dostigne skoro tri metra. Hrani se isključivo uginulim životinjama i nikada ne napada živi plen.

Sup je najveća ptica koja živi u Srbiji, prosečne težine osam kilograma.

Pre dvadesetak godina sup je bio pred izumiranjem, ali je sredinom 90-ih godina osnovan Fond za zaštitu ptica grabljivica i otvorena su hranilišta.

Zahvaljujući tome, broj beloglavih supova je porastao pa je danas kolonija te jedinstvene vrste ptica u Srbiji postala najveća na Balkanu i jedna od većih u Evropi.

Sup leti brzinom i do 120 kilometara na čas iako prilikom potrage za hranom obično jedri, bez mahanja krilima, brzinom od oko 40 kilometara.

Po osamostaljivanju, mladi supovi napuštaju koloniju i lutaju – na sever preko Slovenije i Italije do Alpa, na jug do Bugarske, Grčke, Izraela i Afrike, te na zapad do Francuske i Španije, ali se najčešće vraćaju u svoje prvobitno stanište.

Rendžeri centra "Natura" iz Valjeva, koji se staraju o jatu beloglavih supova u Trešnjici, pripremaju sada hranu za zimu kako bi te retke i dragocene ptice preživele.

Oni, takođe, brinu o tome da se beloglavi supovi ne otruju pesticidima koje seljaci koriste u borbi s biljnim štetočinama, što se ranije dešavalo.

Kolonija

Kolonija beloglavog supa u klisuri Trešnjice pod zaštitom je države od 1995. godine i najsevernija je kontinentalna kolonija ove za prirodu izuzetno vredne ptice. Ta kolonija danas ima 36 ptica sa 15 gnezdećih parova.

U Srbiji, beloglavi sup živi još i u kanjonima reka Uvac i Mileševka.