Plata se istopila za 50 evra

Mondo

Sa padom kursa dinara drastično pada i standard građana i njihova platežna moć, piše "Blic". Prosečna plata građana Srbije izražena u evrima je za čitavih 50 evra niža nego pre tri meseca. Jačanje evra za posledicu ima i skok cena na malo, pa će građani morati da se pripreme na mnoga odricanja do stabilizacije ekonomske situacije.

Objašnjenja stručnjaka zašto evro svakodnevno jača prema domaćoj valuti su manje-više ista i svode se na nesrazmeran odnos ponude i tražnje za devizama na tržištu.

Ono što građane mnogo više interesuje jeste to kako da izađu na kraj sa već postojećim i onim najavljenim poskupljenjima kao posledicom slabljenja dinara.

Naime, ove godine srpska valuta je najvišu vrednost prema evru dostigla 7. avgusta, kada je srednji kurs bio 75,75 dinara za evro, a prosečna plata građana Srbije tada je iznosila nešto više od 420 evra, dok je prema današnjem, kursu koji iznosi 87,60 dinara za evro, ta plata za oko 50 evra niža.

Ni bankari ni ekonomisti ne žele da prognoziraju dokle će se klizanje dinara nastaviti, ali se slažu da i psihološki momenat ima određeni uticaj i dodaju da će građani u narednom periodu morati da se spreme na mnoga odricanja dok se situacija ne stabilizuje.

Ekonomski analitičar Centra za visoke ekonomske studije Duško Vasiljević u izjavi za "Blic" ističe da slabljenje dinara evidentno ima negativni efekat na potrošnju i cene.

"Jedna stvar su skuplji krediti, pa se time umanjuju ostala raspoloživa sredstva, sa druge strane rastu cene uvoznih sredstava. Grube procene su da jednu trećinu potrošačke korpe čine uvozna dobra. To, zatim, znači i skuplje sirovine iz uvoza i to je još jedan kanal kojim slab dinar utiče na cene. Sve ovo dovodi i do inflacije jer su procene da 10 odsto slabiji dinar podiže inflaciju za tri odsto", objašnjava Duško Vasiljević i dodaje da će građani morati da se spreme na odricanje.

Ekonomista Danilo Šuković kaže da se slabljenje domaće valute moralo desiti pre ili kasnije jer je dugo kurs bio nerealan s obzirom na naš deficit u razmeni sa inostranstvom.

"Kad-tad je moralo da dođe do ovoga jer nema priliva kapitala iz inostranstva. Pritisak na dinar je samim tim veliki, pa će u tom smislu i naše plate u evrima biti niže. Međutim, ja ne mislim da će nam standard drastično opasti jer mi kupujemo robu u dinarima", ističe Šuković za "Blic".

On, ipak, dodaje da će svi građani osetiti posledice jačanja evra u odnosu na dinar.

"Kod nas i uvoznici i trgovci cene preračunavaju u evrima. Naravno da ako plate ne rastu, imate pad standarda, ali mislim da će plate nominalno rasti, dok će realno ostati iste, te zbog toga ne očekujem veliki pad standarda", kaže Šuković.

Međutim, iz udruženja za zaštitu potrošača poručuju da je sada suštinsko pitanje kako da se u ovom nestabilnom odnosu evra i dinara potrošači zaštite od skoka cena.

Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda, smatra da potrošači i pojedinačno i organizovano moraju adekvatno da reaguju.

"Svetska kriza je evidentno prisutna i u Srbiji, ali kod nas ima i zloupotrebe svetske krize i pada dinara od onih koji donose odluke, što se koristi kao izgovor za rast cena. Sve to opterećuje budžet potrošača. U takvoj situaciji potrošači se ponašaju racionalno i štite svoj interes na osnovu sopstvene procene, odnosno smanjuju obim tražnje. To je opomena trgovcima da pred sobom imaju potrošača kojim se ne sme manipulisati", ističe Bogosavljević.

Ipak, još se niko ne usuđuje da daje prognoze o tome da li će se domaća valuta oporaviti, ali se stručnjaci slažu da se kurs neće vratiti na nivo od pre tri meseca.

Prema rečima Zorana Petrovića, zamenika predsednika IO "Rajfajzen banke", preduzeća, banke i građani traže stabilniju valutu, a priliv čvrste valute (stranih kredita, stranih direktnih investicija, izvoza itd), a time i ponude na našem deviznom tržištu, umnogome će zavisiti od razvoja na globalnom tržištu, piše "Blic".

(MONDO)