Estonska veza „probušila” NATO

Politika

Jedan od najpoznatijih dvostrukih agenataOldrič Hejzen Ejms, koji je Rusiji devet godina odavao najpoverljivije američke dokumente, ove jeseni dobio je odgovarajućeg naslednika. Herman Sim (61), bivši zvaničnik estonskog ministarstva odbrane uhapšen je u septembru zbog špijunaže, a svetska javnost je ovih dana saznala da je u poslednjih desetak godina Rusiji slao detalje o najčuvanijim tajnama u NATO-u i Evropskoj uniji.

Pod šifrovanim imenom „Španac”, estonski zvaničnik je kao dvostruki agent radio više od deset godina, a kako prenose svetski mediji, Rusiji je odao, između ostalog, detalje oplanovima SAD za postavljanje kontroverznog antiraketnog štita u Evropi, programu odbrane od sajber napada i o operacijama NATO-a od Kosova do Avganistana.

„Ovo je katastrofa. Rusi su probušili NATO. Što duže radimo na ovom slučaju, sve je jasnije koliko veliki udarac smo pretrpeli”, rekao je jedan nemački agent, a prenosi nemački list „Špigl”.

„Španac”, kako mu je bilo kodirano ime zbog toga što se predstavljao kao španski biznismen, imao je pristup svim tajnim dokumentima i odlukama Evropske unije i NATO-a, tako da se pretpostavlja da je ruskoj tajnoj službi prosledio sve poverljive analize alijanse o kosovskoj krizi, gruzijskom ratu i odbrambenom raketnom programu.

Ovaj pristup je imao jer je radio kao šef sektora za bezbednost pri Ministarstvu odbrane Estonije sve do novembra 2006. godine kada je, kako piše estonska štampa, prebačen za savetnika u Ministarstvu, ali bez pristupa tajnim dokumentima. To je urađeno tek pošto su vlasti u Talinu upozorene iz Brisela da postoji mogućnost „curenja informacija” preko Estonije.

Janus Rahumegi, zamenik šefa komisije za kontrolu bezbednosnih službi u Estoniji, kaže da je Herman za Ruse radio sa suprugom Hetom, koja je advokat u policiji. Njih dvoje su optuženi za veleizdaju i preti im, prema zakonima Estonije, 15 godina robije.

„KGB ga je vrbovao kasnih osamdesetih, dok je Estonija još bila u sastavu Sovjetskog Saveza. Sve vreme on je bio agent spavač, koji je mirovao dok ga nisu aktivirali iz centrale”, objašnjava Rahumegi.

Pod nadzorom iskusnih agenata iz SAD, NATO i EU, oformili su istražni tim za kontrolu štete koji je otputovao u Talin kako bi na mesta događaja proverio kolika je šteta. Sudeći prema podacima koji su iscurili u javnost i panici koja je nastala u sedištu alijanse u Briselu, slučaj se s pravom može porediti sa „špijunskom katastrofom” koju je za CIA značilo otkrivanje Oldriča Ejmsa, za koga je utvrđeno da je doprineo otkrivanju više od sto američkih špijuna, od kojih je u SSSR-u deset njih likvidirano. Naime, Ejms je kao šef Odeljenja za kontrašpijunažu protiv SSSR-a,a kasnije Rusije, zahvaljujući svojoj visokoj funkciji u CIA imao pristup najpoverljivijim dokumentima, a i uvid u spiskove američkih agenata u SSSR-u i zemljama bivšeg istočnog bloka.

Ejms je prodajom američkih tajni Rusima zaradio ogroman novac praveći pri tome i pojedine greške, što ga je odalo pa je 1994. godine uhapšen i osuđen na doživotnu robiju.

Razbacivanje novcem i nadrealno smešne greške otkrile su i Hermana Sima. Prema pisanju estonske štampe, ovaj Estonac je kupio nekoliko imanja i kuća, uključujući vikendicu na Baltičkom moru i veliku vilu u predgrađu Talina.

Osim toga, radi sastanaka na kojima bi davao poverljiva dokumenta i informacije, Sim je uspostavljao kontakt sa svojim oficirom za vezu kao što se to radilo u početku „hladnog rata”, koristeći običan radio-prijemnik. To je, prema saznanjima istrage, bio jedan modifikovani stari radio-aparat, koji je na prvi pogled izgledao kao uspomena iz starih vremena.

U Briselu, ne samo što se strahuje od „istorijske štete” po obaveštajnu bezbednost alijanse, već su analitičari ponovo počeli da postavljaju pitanje koliko je ubrzano proširenje NATO-a i Evropske unije prema istočnoj Evropi učinilo ranjivom ovaj vojni savez.

„Moramo da pretpostavimo da ruski obaveštajni aparat imao još brojne Simove u baltičkim državama”, rekao je za „Špigl” jedan neimenovani zvaničnik u Briselu.

Upravo ova sumnja, prema svemu sudeći, ide u prilog Rusiji. Iako je u špijunskom pokeru izgubila „zlatnu kartu”, uspela je da ostvari taktičku pobedu stvarajući atmosferu međusobne sumnje između zapadnih članica NATO-a i novih članica iz istočne i centralne Evrope.

N. Radičević

[objavljeno: 21/11/2008]