Moćne dame oko Obame

Politika

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 20.novembra – „Obećanje, ludom radovanje” – poručivale su gnevno, danima, grupe birača Baraku Obami, nezadovoljne što u njegovom prvom kadrovskom odabiru „gotovo da nema žena, čiji su glasovi znatno doprineli njegovoj pobedi na izborima za predsednika SAD”. Dok traje „saga” o Hilari Klinton kao mogućnoj šefici diplomatije, on je sinoć demantovao primedbe o „polnoj pristrasnosti”, i kao funkcionerke u budućoj administraciji naznačio dve moćne dame.

Predvideo je, naime, da ministarka trgovine bude milijarderka Peni Pricker (59), a da guvernerka Arizone Dženet Napolitano (61, koju puni 29.novembra) dođe na čelo Ministarstva domovinske bezbednosti, osnovanog pre sedam godina (posle napada kidnapera putničkih aviona na Njujork i Vašington) kao pojačanje u borbi protiv terorizma. U oba ta delikatna resora potrebne su mu, reklo bi se, čvršće od muških ruku koje ih sada drže.

Prickerova je neka vrsta „čuda” (kao i Obama, koji je prvi crnac – novoizabrani šef Bele kuće). Potomak Jevreja, izbeglih 1902. iz Ukrajine, ona je, iako njenog pradedu po dolasku ovamo „nije imao za šta pas da ujede”, sada jedna od najbogatijih Amerikanki. Na Forbsovoj listi najimućnijih zauzela je 135.mesto, sa imovinom procenjenom na 2,8 milijardi dolara. Začetom – nasleđem akcija u hotelskom lancu „Hajat”, a uvećanom nizom drugih biznismenskih operacija.

Finansijski je podržavala mnoge političare, ali, na početku, nije mislila da to zaslužuje i Obama. Sve dok joj muž, lekar Brajan Traubert (53), kao i sin i kćerka tinejdžerskog uzrasta, u januaru prošle godine nisu rekli da „vredi da pomogne Obami”, njihovom čikaškom sugrađaninu.

Otad je ona postala glavni projektant najuspešnije akcije u istoriji ovdašnjeg prikupljanja priloga za jednog pretendenta na visoku političku funkciju. Obama je, procenjuje se, dobrim delom trijumfovao zahvaljujući njenoj veštini finansijske mobilizacije, pogotovu što je pritom napustila tabor dotadašnje favoritkinje Hilari, koja je potom često a bezuspešno pozivala da joj se poveća novčana potpora, žaleći se da je njen suparnik, unutar Demokratske partije, u tom pogledu „stekao veliku prednost”.„Peni je osoba koju treba pozvati kad hoćete da se posao dobro obavi” – okarakterisao ju je zemljak, najbogatiji na svetu, biznismen Voren Bafet. Pozivali su je mnogi ali se posrećilo Obami, koga je, na njen „nagovor”, podržao i Bafet.

Pripisuje joj se da je veštom taktikom Obami ohrabrila podržavaoce i sa ulogom od nekoliko dolara (njih više od pet miliona) i one, ne baš malobrojne, koji su bili spremni da za prigodne izborne prijeme plate po 28.500 dolara po osobi. Umela je da objasni, takođe, da njeno bogatstvo nije u suprotnosti sa Obaminom težnjom ka uravnotežavanju socijalnih prilika. Rekla je da i ona smatra da rast jaza među društvenim slojevima „nije dobar za našu demokratiju”.

Njeni dobrotvorni ulozi nisu, međutim, smanjili ni drastičnu razliku između nje i masa, čijim se interesima, po sopstvenoj računici, priklanjala. Ali, pomogla je da za predsednika bude izabran kandidat po novom ukusu većine, spremne na promene, čak toliko da su se mnogi odrekli i rasnih predrasuda.

Bila je, svojevremeno, pod pritiskom porodičnih prepucavanja, kao i prigovora da je pre sedam godina, kao čelnik jedne potom propale finansijske institucije, bila pionir sadašnje krize na tržištu nekretnina, hipoteka i kredita. Ali, uspela je da uspeva…

Druga Obamina prioritetna dama, Napolitano, potiče iz porodice italijanskih doseljenika. Pročula se, pre nego što je postala guvernerka savezne države (iz koje je poraženi republikanski predsednički kandidat Džon Mekejn), gde je kao javni tužilac, u prethodnoj deceniji, privela pravdi oko 6.000 kriminalaca, više nego ijedan njen prethodnik u istoriji Arizone.

Nema decu. Nije se udavala. Preživela je, uz hiruršku intervenciju 2000, rak na dojci.

Apsolutno je, kažu, posvećena poslu. Pre dve godine je u nadmetanju za guvernersko mesto porazila republikanskog konkurenta gotovo dvostruko većim brojem glasova. Obamu je, protiv Klintonove, podržala u januaru ove godine.

Obe te dame, najavljene za visoke funkcije u budućoj vladi, ipak ne umanjuju polemike oko – Hilari. Da li će ona postati šefica diplomatije – pitanje je koje zaokuplja udarnu pažnju većine medija. Pritom, nije toliko u pitanju njena kvalifikovanost (mada dovedena u sumnju lažnim prikazivanjem događaja, na primer, da je u Bosnu svojevremeno sletela „pod snajperskom paljbom”, iako je dočekana mirno i svečano) koliko sporna angažovanost njenog muža.

Bil Klinton je juče izjavio da će se odreći svih svojih unosnih spoljnih aranžmana da supruzi ne bi predstavljao prepreku na putu ka kormilu diplomatije. Kritičari su istrajni: ne sviđa im se „preterano uključivanje klintonijanaca” u tim Obame koji je obećao „bitne promene”, a ne već viđeno. „Nismo glasali za tebe protiv Klintonovih da bi ih ti sada dovodio na vlast” – poručuju novoizabranom predsedniku. Promocijom dve navedene dame, pre bivše „prve dame”, on kao da pokušava da kaže da je sklonkombinacijama s ciljem da pokaže kako je moguće spajanje – „samo naizgled” – nespojivog.

Ovako ili onako, tek vođstva za unapređenje trgovine, a protiv nasilja, dolaze na verodostojne adrese. U – ženske ruke.

M. Pantelić

[objavljeno: 21/11/2008]