Unija zabrinuta za Bosnu

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel, 20. novembra – Savet za primenu mira u Bosni i Hercegovini (PIK) izražava duboku zabrinutost u vezi sa tamošnjim političkim razvojem u periodu od prethodnog sastanka 25. i 26. juna. Posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 16. juna tamo je učinjen mali napredak u reformama, a etnička i subdržavna pitanja prevladala su u odnosu na posvećenost Evropskoj uniji. Tim rečima počinje Deklaracija PIK-a posle danas završenog dvodnevnog zasedanja u Briselu, koju je javnosti predstavio Miroslav Lajčak, visoki predstavnik EU i međunarodne zajednice u BiH.

– To mora prestati – rekao je Lajčak.

On je saopštio da PIK pozdravlja zajedničku izjavu predsednika stranaka SDA, SNSD i HDZ u BiH od 8. novembra i da „sa zadovoljstvom primećuje da odredbe sporazuma pružaju mogućnost da se brzo ostvare ciljevi i uslovi neophodni za promenu Kancelarije visokog međunarodnog predstavnika u Kancelariju specijalnog predstavnika EU”.

Lajčak je potvrdio da je od Miroslava Dodika, premijera Republike Srpske i predsednika SNSD, dobio garancije da će Banjaluka u potpunosti sarađivati sa institucijama BiH. Ukoliko se sporazum koji su potpisale tri najveće partije u BiH pokaže kao dobra osnova za konsenzus o važnim državnim pitanjima, kao što su uređenje distrikta Brčko i raspodela imovine, onda će EU preći u narednu fazu saradnje sa BiH.

Lajčak nije izneo detalje o budućem prisustvu EU, ali je rekao da je o tome bilo reči na Savetu.

– Potrebno je pre svega postići politički kvalitet – objasnio je visoki predstavnik EU.

Pomenuvši 13. godišnjicu Dejtonskog sporazuma Lajčak je dodao da u BiH neće biti unilateralnog ukidanja entiteta, a ni otcepljenja. Brisel će pozdraviti svaku zajedničku inicijativu Sarajeva i Banjaluke, ali „Savet je zabrinut zbog učestalih pretnji ustavnom poretku u BiH, a posebno suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH ili postojanju Republike Srpske kao jednog od dva entiteta po Ustavu BiH”.

U pozadini briselskog sastanka kojem je pored Dodika prisustvovao i Haris Silajdžić, predsedavajući Predsedništva BiH, ali ovde u svojstvu predsednika Stranke za BiH, sevale su varnice. Silajdžić je u izjavama za medije optuživao Dodika da je nastavljač politike Miloševića, poredio ga sa Hitlerom i ponovio optužbe za genocid.

„Miloševićev projekat ne sme biti odobren pod kišobranom Dejtonskog sporazuma”, kazao je Silajdžić u izjavi medijima. Silajdžić je prethodno uoči sastanka, kako navode izvori, zamerio Lajčaku što mu je ukazao nedovoljno poštovanja kao predsedniku države.

Mladen Ivanić, predsednik PDP, ocenio je da su Silajdžićeve izjave kontraproduktivne, dok je Sulejman Tihić, predsednik SDA, rekao povodom PIK-a u Briselu „činjenica je da smo se pokazali u veoma lošem svetlu sa razlikama koje su se učinile veće nego što jesu”. Dragan Čović, lider HDZ-a, kazao jeda je zabrinut, jer su predsednici partija BiH pokazali razlike u ključnim pitanjima.

Dodik nije izlazio u javnost i nije komentarisao Silajdžićeve izjave, ali on može biti zadovoljan svojim rejtingom u EU. Sa najmanjom zaduženošću po glavi stanovnika u regionu RS ima solidne ekonomske rezultate i perspektivu razvoja u BiH, što mu je dobra preporuka za razgovor u Briselu.

Savet je pozdravio ratifikaciju SSP-a u Parlamentu BiH, hapšenje Radovana Karadžića, kao i spremnost EU da preuzme značajniju ulogu u BiH posle zamene Kancelarije, ali prethodno je neophodno da se reše pitanja distrikta Brčko i raspodela vojne imovine. PIK je pozvao BiH da učestvuje u naporima da se uhapsi Ratko Mladić.

Vladimir Jokanović

[objavljeno: 21/11/2008]