Crni dan Amerike

VAŠINGTON

OD STALNOG DOPISNIKA

AMERIKA govori o "crnoj sredi koja ulazi u istoriju". U istom danu iz njujorškog Volstrita stigla je vest o katastrofalnom padu indeksa berze ispod 8.000 poena, dok se u Kongresu privodila kraju dvodnevna rasprava o zasad bezuspešnom pokušaju "trojke" vodećih proizvođača automobila da produže agoniju transfuzijom iz državne kase od najmanje 25 milijardi dolara.

Uzbuđenje zbog ta dva paralelna udara nije se stišalo, kad je objavljena i treća u nizu crnih vesti - indeks cena potrošnih dobara opao je u oktobru za čitav procenat, što predstavlja rekordni minus unazad 60 godina, od kako se zvanično vodi ta evidencija.

- Šta li će još da nas zadesi? - čulo se pitanje u jednoj debati na koje se eksperti nisu usuđivali da odgovore.

U svoj gužvi, zasad neuspeo pokušaj spasavanja nekadašnjih auto giganata iz Detroita i dalje privlači najveću pažnju. Sticajem okolnosti, u celodnevnoj kongresnoj debati kao da se više govorilo o privatnim "džetovima" kojima su šefovi praktično bankrotiranih "Dženeral motorsa", "Forda" i "Krajslera" dva dana dolazili u Vašington i vraćali se svaki ponaosob svojim avionom, nego o problemima u koje je zapala

ova nekad najmoćnija industrija i realnoj opasnosti da zbog toga ostane bez posla najmanje dva i po miliona ljudi.

Prvo je na Kapitol hilu krenula priča o njihovim dolascima i odlascima iz Vašingtona, gde su troškovi, po avionu, iznosili dnevno negde oko 20.000 dolara. Na to se onda nadovezao podatak da će im, u ovoj katastrofalnoj godini za njihove firme i nekoliko stotina hiljada zaposlenih, biti isplaćena zarada od po 15 do 20 miliona dolara. Posle toga, razume se, kongresmeni nisu imali nerava za dalju ozbiljniju raspravu.

Posle ovakvog epiloga u Kongresu, ionako srozane akcije "Dženeral motorsa", "Krajslera" i "Forda" dodatno su opale za još 15, 17 i 25 procenata.

NAFTAŠI ZA SPAS

KUVAJT (Tanjug) - SAD su zatražile od četiri zemlje Persijskog zaliva, bogate naftom, gotovo 300 milijardi dolara za pomoć u borbi protiv globalne finansijske krize, objavio je kuvajtski dnevnik "Al Sejašah". SAD su zatražile 120 milijardi dolara od Saudijske Arabije, 70 milijardi dolara od Ujedinjenih Arapskih Emirata, 60 milijardi od Katara i 40 milijardi dolara od Kuvajta, i planiraju da taj novac upotrebe za pomoć bankama, autoindustriji i drugim sektorima pogođenim krizom.