Dinar nije spaslo 500 miliona evra

Večernje novosti

DINAR klizi u ambis! U ovom trenutku niko ne zna na kojoj bi se koti moglo zaustaviti slabljenje nacionalne monete. I još manje da li će država i na kojoj koti početi da ga brani. Evropska valuta svakodnevno “melje” dinar praveći dnevne skokove od 50 para do 1,30 dinara. Takav pad zasada ne uspeva da zaustavi ni Narodna banka Srbije svojim čestim intervencijama na deviznom tržištu.

U četvrtak je bilo izuzetno nemirno i u trgovini devizama među bankama. Tokom prepodneva, evro je dostigao 89,50 dinara, da bi posle ulaska NBS na međubankarsko devizno tržište sa 30 miliona evra, kurs bio spušten na 88,45 dinara.

Intervencija

Narodna banka i Vlada Srbije su se već izjasnile da nema nivoa deviznog kursa koji bi se branio. Ubuduće će njegova vrednost zavisiti od ponude i tražnje na tržištu. Guverner neće dozvoliti topljenje deviznih rezervi, iako je do sada potrošio 500 miliona evra za funkcionisanje deviznog tržišta. On se nada da je sadašnje, ovako žestoko jurišanje evra na dinar “posledica psihološke prirode i poremećaja ponude i tražnje, i da će se nacionalna valuta stabilizovati na srednji rok”.

Narodna banka Srbije, tokom ove nedelje intervenisala je dva puta. U utorak je prodala 50 miliona evra i srednji devizni kurs je stao na 86,89 dinara. U četvrtak je, ponovo, zbog malog obima trgovine i velikih dnevnih oscilacija, iznela na tržište 30 miliona evra. Tokom novembra centralna banka je iz deviznih rezervi intervnisala sa 132 miliona evra, a u oktobru sa 269 miliona

evra.

Dnevni promet na međubankarskom deviznom tržištu je izuzetno mali u poslednjih mesec i po. U septembru je, na primer, iznosio oko 200 miliona evra, a nekim danima i iznad 300 miliona evra, dok se sada kreće između deset i 20 miliona evra.

- Došlo je do redukovanja priliva iz inostranstva, što je posledica svetske finansijske krize - kaže Goran Nikolić, ekonomista. - Osim toga, dobar deo deviza je završio u slamaricama, koje su građani podigli. Nizak promet na međubankarskom deviznom tržištu negativno utiče na našu valutu,a smanjenje kreditne aktivnosti posredno utiče na smanjenu ponudu deviza, što dovodi do podizanja kursa.

Domaća valuta beleži svakodnevni pad zato što i dalje imamo odliv kapitala iz Srbije. U takvoj situaciji raste tražnja za evrom, a dokle god tako bude, dinar će slabiti. Ekonomisti i pored toga što zvaničnici tvrde da neće braniti nijedan nivo kursa, ipak, veruju da će se to dogoditi, ali ne mogu da preciziraju koja bi to kota bila.

Čvrsta valuta

Stabilizacija dinara zavisi od toga koliko ćemo kao zemlja imati priliva čvrste valute - od stranih kredita, direktnih investicija, izvoza, a time i ponude na našem tržištu - smatra Zoran Petrović, zamenik predsednika IO Rajfajzen banke. - Od razvoja na globalnom tržištu koje je pod uticajem kreditne krize i recesije u razvijenim ekonomijama, zavisiće i devizni kurs kod nas. U meri u kojoj globalna kreditna kriza popusti, odnosno u meri u kojoj razvijenije privrede uspeju da se izbore sa recesijom, toliko bi se smanjila averzija prema riziku, što bi za Srbiju značilo i veći priliv “čvrste” valute iz inostranstva, njenu veću ponudu na našem deviznom tržištu i stabilizaciju dinara.

NE OČEKUJU SE ODSTUPANJA

KAKO kaže Sonja Miladinovski, član IO Sosijete ženeral banke, kurs odražava aktuelni odnos ponude i tražnje za devizama na tržištu. Ova bankarka kaže da je ovih dana povećana tražnja za devizama, jer je dospeo rok obračuna obavezne devizne rezerve, a usled tendencija privrede da do kraja godine likvidira što veći broj svojih obaveza prema inostranstvu. Ipak, u narednom periodu ne očekuje se preveliko odstupanje od trenutnog kursa.

GRAĐANI PLAĆAJU CEH

OVAKO visok nivo deviznog kursa građane pogađa tako što na osnovu toga rastu rate kredita sa valutnom klauzulom, a takvih je oko 90 odsto zajmova. Banke su, u četvrtak, za evro nudile od 84,97 do 85,85 dinara, a prodavale ga od 89,35 do čak 90,22 dinara.