Đaci kao najamnici

Večernje novosti

Cisterna u Kraljevu u kojoj je pronađen povređeni učenik

RAD u hladnim radionicama, noću, prekovremeno i vikendom, bez mera zaštite na radu, samo su neke od situacija sa kojima se đaci srednjih stručnih škola suočavaju na praktičnoj nastavi. Posebna priča je to što srednjoškolci na praksi rade sve drugo, osim ono zbog čega su došli. Tako većina učenika izigrava potrčka starijim kolegama, kod kojih su došli nešto da nauče.

Nesreća u kojoj je prošle nedelje nastradao sedamnaestogodišnji Mića Vesković, učenik Mašinsko-tehničke škole u Kraljevu, pokrenula je ponovo ovo pitanje. Dečaka su u toku praktične nastave pronašli bez svesti u cisterni u krugu fabrike. Lekari se još bore za njegov život.

Prema rečima Nenada Gromovića, predsednika Sindikat obrazovanja, nauke i kulture (SONIK), srednjoškolci se na praktičnoj nastavi koja se obavlja izvan škole eksploatišu!

- Ako deca idu na praksu u neku od privatnih pekara, moraju da se pojave u dva sata ujutru, što predstavlja noćni rad, koji je zabranjen za maloletnike - objašnjava Gromović. - Posle toga oni moraju da idu pre podne na teorijsku nastavu u školu, iako nisu spavali. U privatnim automehaničarskim radnjama "praktična" nastava se obavlja i vikendom, što je, takođe, zabranjeno. Temperatura u nekim radionicama je deset stepeni usred zime.

Naš sagovornik ističe da je Poveljom o

zaštiti dece predviđeno da u uzrastu od 16 do 18 godina ne mogu da rade duže od šest sati, ali se to u praksi ne poštuje. Vlasnici radnji kod kojih su, teraju ih da čiste frizerski salon, dodaju alate, kupuju doručak, a često o učenju nema ni govora.

- Praktična nastava podrazumeva prisustvo nastavnika, a ne majstora - naglašava Gromović. - Majstori đake koriste kao besplatnu radnu snagu i nemaju odgovornost kao nastavnici.

I u Forumu srednjih stručnih škola smatraju da je praktična nastava loše organizovana, jer u grupama bude i više od 15 đaka, a trebalo bi da ih bude osmoro.

- Osim velikog broja dece, problem su i loši uslovi za praktičnu nastavu, pa se ona neretko svede na gledanje u mašine - objašnjava Milorad Antić, predsednik Foruma i profesor informatike u Školi za negu lepote. - Praksa nije prilagođena vremenu i trenutku u kojem živimo. Majstori nisu motivisani da đacima nešto pokažu niti da ih obučavaju, ali bi se to promenilo kada bi država poslodavce motivisala tako što bi ih delom oslobodila poreza.

Gde će đaci obavljati praksu zavisi isključivo od škole, pošto pravila ne postoje. Sklopi se ugovor sa vlasnikom neke zanatske radnje o obavljanju prakse, da bi se ispunile formalnosti. Takođe, nisu retki slučajevi da đak ode na praksu kod nekog svog rođaka, koji mu overi da je dolazio, a on se ne pojavi nijednom.

PREVAZIĐENE MAŠINE

- SIGURNO je da sada đaci ne nauče mnogo na praksi, jer naša privreda ne radi i svedena je na nekoliko firmi - smatra Mirjana Pavlović, direktorka novosadske Saobraćajne škole "Pinki". - Mnoge mašine su prevaziđene, ali ipak uspevamo da naučimo đake budućem zanimanju. Profesori obavezno odlaze u fabrike sa učenicima i kontrolišu ih, tako da nema improvizacije.

KABINETI

SONIK se zalaže da se praktična nastava obavlja samo u školama sa kabinetima, jer je prisustvo nastavnika tada obavezno i on je odgovoran za sve što se dogodi. Kako ističe Gromović, trebalo bi dati određeni rok srednjim stručnim školama koje nemaju kabinete da opreme prostor za praktičnu nastavu. Kao primer mogu poslužiti 72 škole u kojima su uz pomoć Evropske unije, opremljeni kabineti, pa đaci oglednih profila imaju samo 30 odsto teorijskih predmeta, dok ostatak ode na praksu.