U Srbiji četiri fabrike proizvode pelet

Pomoćnik srpskog ministra rudarstva i energetike za obnovljive izvore Dejan Stojadinović izjavio je da u Srbiji trenutno rade četiri fabrike koje se bave proizvodnjom goriva na bazi drveta - peleta.

Stojadinović je agenciji Beta kazao da je godišnji kapacitet

proizvodnje tih fabrika oko 50.000 tona peleta.

Prema njegovim rečima, proizvodnjom drvnih peleta bave se dve fabrike

iz Bajine Bašte Zelena Drina i O3 , kao i firme Bioenerdži

(Bioenergy) point i Bioterm (Biotherm).

Više od 90 odsto ukupne proizvodnje peleta izvoze se, a glavni razlog

je nedovoljna informisanost domaćih potrošača kao i nekompletna

ponuda proizvođača i uvoznika peći i kotlova na drvni pelet i

njihove cene, kazao je Stojadinović.

On je naglasio da je interesovanje inostranih i domaćih kompanija za

investiranje u podizanje fabrika za proizvodnju peleta u Srbiji

veliko, jer su potencijali drvnog ostatka koji se koristi za

proizvodnju ovog goriva veliki.

Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić kazao je da

se tržište drvnih peleta u Srbiji razvija od 2006, a da rast cena

naftnih derivata i činjenica da se ta goriva mogu proizvesti kao

domaći proizvodi za koje nije potrebno izdvajati velike sume novca,

obezbeđuju dobru perspektivu.

Glavonjić je za agenciju Beta rekao da su prvi značajniji doprinos

povećanju potrošnje peleta u Srbiji dale Beogradske elektrane koje u

ovoj grejnoj sezoni u dve gradske toplane umesto mazuta koriste 10.000

tona ovog drvnog goriva.

On je kazao da cene peleta tokom godine osciliraju i zavise od

potražnje na tržištu koja je najveća pred zimu.

Prema Glavonjićevim rečima cena drvnih peleta od bukve u 2007.

godini u Srbiji bila je 185 evra po toni, dok je u novembru ove godine

tona čamovog peleta bila oko 120, a bukovog oko 160 evra.

Profesor je objasnio da se peleti proizvode od drvnog ostatka koji

nastaje u preradom drveta. Taj ostatak se kasnije sitni do nivoa

drvnog brašna, a zatim sabija u posebnim presama.

Kako je dodao gotov proizvod je cilindričnog oblik prečnika od 6 do

12 milimetara, a dužine najčešće od 10 do 30 milimetara pa je

veoma pogodan za korišćenje, jer zahtevaju najmanje skladišnog

prostora od ostalih goriva na bazi drveta.

Pored toga, kako je dodao, prednost upotrebe peleta kao izvora

energije je i to što se sa njima lako rukuje i lako se potpaljuju, a

mogu da se koriste i u sobnim pećima ili kotlovima za centralno

grejanje čiji je rad u potpunosti automatizovan.

Proizvodnja peleta u Evropi otpočela 80-tih godina i to prvo u

Švedskoj zbog visoke cene nafte i potrebe da se smanji zagađenje

vazduha i životne sredine koje nastaje velikom upotrebom uglja i

ostalih fosilnih goriva.

Potrošnja i tržište peleta u Evropi se od tada intenzivno

razvijaju i 2006. godine bilo je 200 fabrika za proizvodnju, a

proizvedeno je 4,5 miliona tona peleta , kazao je Glavonjić.

On je naglasio da su najveći svetski proizvođači peleta Švedska,

Amerika, Kanada i Austrija, dok je u regionu Zapadnog Balkana lider u

proizvodnji Bosna i Hercegovina sa godišnjom proizvodnjom od preko

150.000 tona.

Glavonjić je dodao da su se zemlje članice EU u martu 2007. godine

dogovorile da do 2020 godine, dostignu nivo od 20 odsto učešća

obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji energije od čega

će drvna biomasa imati značajno učešće.

On je naglasio da mnoge zemlje EU raznim merama stimulišu potrošače

da pređu sa fosilnih na bioobnovljiva goriva kao što je drvo,

navodeći primer Velike Britanije gde svi proizvođači i uvoznici

kotlova i peći na drvnu biomasu od 2001. godine dobijaju poreske

olakšice.

Potrošačima u Austriji se vraća 30 odsto od cene koštanja kotlova

i instalacija za centralno grejanje ukoliko se opredele da koriste

drvnu biomasu, kazao je Glavonjić.