Evropa će gore proći od Amerike

Blic

Džozef Štiglic Srbija neće biti izuzeta od krize. Region u kome se nalazite biće pogođen finansijskom krizom jer zavisi od Evrope, koja će pretrpeti još veće posledice nego SAD, gde je sve počelo. Neke države će biti direktno pogođene na trgovinskom nivou, druge zbog pada cena sirovina, a mnoge i kroz globalna finansijska tržišta - kaže za „Blic” Džozef Štiglic, američki ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade.

Kriza je već „zapalila svet”?

- Kriza jeste počela u centru, odnosno Americi, ali će periferija sveta biti najviše pogođena jer će trpeti izvoz i strane direktne investicije. Prezadužene zemlje trpeće još veće posledice, pošto moraju da uzimaju novac po višim kamatama, kao i zemlje sa većim deficitom. Videli smo da je Amerika vodila pogrešnu politiku, i da zbog toga čitav svet trpi određene posledice.s

Pred Srbijom je novi aranžman sa MMF, vi ste poznat kao kritičar ove institucije. Zašto?

- Zemlje koje su ušle u stend baj aranžman sa MMF-om, generalno gledano, nisu baš imale veliku korist od toga, uključujući i Srbiju. Jeste imali pristup fondovima, ali su postojala određena nametnuta ograničenja, u vidu kamatnih stopa koje slabe privredu. MMF je tražio od zemalja u razvoju da se centralne banke fokusiraju samo na inflaciju tako da nisu brinule o finansijskoj stabilnosti. Dok su SAD uključene u smanjenje kamatnih stopa, MMF želi da se troškovi smanje i kamatne stope povećaju i ta nekonzistentnost doprinosi globalnoj nestabilnosti.

Koja se reflektuje i na zemlje u tranziciji?

- Manje zemlje zbog toga trpe određene štete, kao i zemlje u razvoju, uključujući i privrede u tranziciji. Problem je što MMF previše odražava mišljenje Vol strita, odnosno finansijskog tržišta, a što nije nužno dobro za ostatak ekonomije.

Mislite li da posle svega kapitalizam odumire?

- Ono što imamo u SAD danas, ne možemo nazvati kapitalizmom jer mi nikada realno nismo imali slobodno tržište. Uvek je postojalo nešto što je na tržištu imalo važnu ulogu, ali što je imalo veze sa državom. Ronald Regan je pokušao sa deregulacijom tržišta, dok je Bušova administracija dala zaštitu izvoznicima čelika, subvencije poljoprivredi, pa i finansijsku pomoć siromašnima.