ARANŽMAN SA MMF-om BESPOTREBAN

Press

Od aranžmana sa MMF-om Srbija i nije imala neke koristi. Nisu uočena poboljšanja ni po pitanju stabilizacije domaće valute, ni u celokupnoj ekonomiji. Zbog tog aranžmana, doduše, manje razvijene zemlje imaju pristup fondovima, ali po ograničenim uslovima, sa kamatnim stopama koje su visoke i još više otežavaju domaćoj privredi.

Ovako je američki ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2001. godine Džozef Štiglic prokomentarisao novinaru Pressa stend-baj aranžman Srbije sa ovim fondom. On je juče u Beogradu održao predavanje o globalnoj ekonomskoj krizi i uticaju aktuelnih dešavanja na Balkan.

Prema njegovim rečima, i region u kome se nalazi Srbija biće pogođen finansijskom krizom jer zavisi od Evrope, u koju se već prelila američka kriza. On je istakao i da će prezadužene zemlje biti više pogođene krizom jer moraju da uzimaju novac po višim kamatama i da kriza neće zaobići ni zemlje sa velikim deficitom.

Predavanje organizovala „Delta"

Predavanje profesora Štiglica u Srbiji organizovala je kompanija „Delta Đenerali osiguranje" povodom obeležavanja 10 godina poslovanja. Predavanju čuvenog ekonomiste prisustvovali su predsednik „Delta holdinga" Miroslav Mišković, generalni direktor „Delta Đenerali osiguranja" Nebojša Divljan, izaslanik „Đenerali grupe" Lorenzo Kravina, potpredsednik Vlade Božidar Đelić, profesor Pravnog fakulteta Miroljub Labus, ministri Vlade Srbije, privrednici...

- Iako je ekonomska kriza počela u centru, odnosno u Americi, manje razvijene zemlje biće najviše pogođene. Smanjiće se uvoz i strane investicije u te zemlje - naglasio je Štiglic, inače član komisije Ujedinjenih nacija koja proučava aktuelnu svetski krizu i načine njenog rešavanja.

Veto samo američki

Nobelovac Štiglic je, inače, oštar kritičar MMF-a. Prema njegovim rečima, MMF „pomažući" tržištima nerazvijenih zemalja donosi više štete nego koristi. Od nekadašnjeg propagatora globalizma, Štiglic je postao najveći kritičar ovog trenda.

Prema njegovom mišljenju, nerazvijene zemlje trpe štetu zbog preporuke MMF-a da se smanji javna potrošnja i da se kamatne stope povećaju.

- MMF previše odražava mišljenje samog Volstrita. U ovoj instituciji pravo veta ima samo SAD, a taj preveliki uticaj rezultirao je razbuktavanjem svetske krize i njenim uticajem na ekonomiju malih zemalja - naveo je Štiglic.

Američki ekonomista kritikuje i to što Srbija najviše kapitala prikuplja privatizacijom preduzeća.

fakti

n Štiglic je od 1993. do 1997. godine bio član, a potom i predsedavajući Veća ekonomskih savetnika predsednika SAD Bila Klintona

n Američki ekonomista potom je bio i glavni ekonomista i viši potpredsednik Svetske banke

n Štiglic danas predaje ekonomiju i finansije na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, savetnik je nekoliko vlada, predavač po pozivu i član nekoliko akademija nauka

n Zanimljivo je da je Štiglic 2002. godine, na poziv tadašnjeg ministra finansija Božidara Đelića, bio počasni savetnik srpske vlade za pitanja ekonomske strategije

- Ako se nešto proda, a iza toga nema reinvestiranja, onda država gubi jer tako samo prenosi svoje resurse u tuđe ruke. Direktne strane grinfild investicije uvek su bolje od svake privatizacije - navodi Štiglic.

Rizično uvođenje evra

On je naglasio i da Srbija finansijske probleme ne bi rešila prelaskom u drugu valutu - evro.

- Iskustvo nekih zemalja koje su zamenile domaće valute stranim nije pozitivno. Uspele su da obore inflaciju, ali nakon nekoliko godina nastupila je još veća kriza. Samo kada se Srbija potpuno integriše u Evropu imaće prednosti od uvođenja evra - zaključuje Štiglic.

Zanimljivo je i da se Štiglic zalaže za to da se menadžerski ugovori o primanjima i bonusima sklapaju na pet do deset godina.

- Izvor problema u finansijskom sektoru i jesu kratkoročni bonusi na kojima su se menadžeri obogatili. Tu vas primoravaju da se kockate, pa ako firma ima dobitak, menadžer dobije bonus. Međutim, ako sledeće godine firma ne posluje dobro, od tog menadžera niko ne traži da vrati pare - kaže Štiglic.

S. GAVRIĆ