Najviše ugroženi izvoz i direktne strane investicije

Beograd - Nemam lepe vesti za vas. Ekonomska kriza nastala u Sjedinjenim Američkim Državama neće zaobići ni region u kojem se nalazi Srbija, jer su zemlje istočne i jugoistočne Evrope veoma zavisne od dešavanja u razvijenim zemljama Evrope, a prognoze pokazuju da će se efekti svetske ekonomske krize na teritoriji Starog kontinenta osetiti u većoj meri nego u SAD - izjavio je nobelovac Džozef Štiglic, koji je povodom obeležavanja desetogodišnjice poslovanja osiguranja Delta-Đenerali boravio u Beogradu i u hotelu Hajat održao predavanje o efektima svetske ekonomske krize na Balkan.

On je ocenio da Srbija nije imala preteranu korist od sklapanja stend baj aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, s obzirom na to da nije zabeležen značajniji pomak u razvoju ekonomije posle sklapanja tih aranžmana. Štiglic je ocenio kao veoma pogrešnu politiku koju sprovode centralne banke zemalja Evrope koje se uglavnom koncentrišu na suzbijanje inflacije ne vodeći pri tom računa o regulativi što po njegovom mišljenju dovodi do usporavanja ekonomskog rasta. „Osnovni uzrok svetske ekonomske krize jeste tržišni fundamentalizam nastao u periodu vladavine američkog predsednika Ronalda Regana i britanske premijerke Margaret Tačer, koji je bio usmeren ka stvaranju ekstra profita. Taj proces nije pratila određena zakonska regulativa koja bi delovala kao prevencija u slučaju kolapsa i zaštitila najugroženije slojeve stanovništva“, naglašava Štiglic.

On procenjuje da će neke države biti direktno pogođene na trgovinskom nivou, a druge zbog pada cena sirovina, a mnoge i kroz globalna finansijska tržišta. U najtežem položaju su prezadužene zemlje zato što moraju da uzimaju novac po višim kamatama, kao i zemlje sa većim deficitom. Objašnjavajući zašto će efektima svetske ekonomske krize biti pogođene i zemlje na periferiji razvijenog sveta, poput Srbije, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju ističe da je to zbog toga što će kriza uticati na izvoz i direktne strane investicije. Prema mišljenju Štiglica, uzroci krize leže u tome što su u SAD ohrabrivani oni koji su na kratke staze preuzimali velike rizike, odnosno što su krediti uzimani na nedovoljno transparentan način. „Osiguranje u američkom stilu zasnovano je na pretpostavci da se svakog minuta rađa jedna budala. Globalizacija znači da je svet pun budala koje samo treba pronaći i one su pronađene i u Evropi. Oko polovine loših hipoteka prodato je upravo na evropskom kontinentu“, zaključio je Štiglic.

Štednja kao odgovor

- Srbija je sada u fazi prelaska sa socijalističkog na tržišni sistem privređivanja, dok su SAD, posle krize prinuđene da sa kapitalizma pređu na specifičan oblik socijalizma. Doduše „čist“ kapitalizam nigde nije postojao pa je čak i Bušova administracija koja je forsirala liberalnu varijantu kapitalizma, davala subvencije proizvođačima čelika i poljoprivrednicima - tvrdi Štiglic i dodaje da se niko ne može nadati da će efekti svetske ekonomske krize biti eliminisani pre kraja 2009. godine i da je jedini odgovor na novonastalu situaciju štednja.

Štiglic se sastao sa Tadićem i Đelićem

Beograd - Predsednik Srbije Boris Tadić sastao se juče sa dobitnikom Nobelove nagrade za ekonomiju i predsednikom Komisije Ujedinjenih nacija za praćenje globalne ekonomske krize, Džozefom Štiglicom, saopštila je informativna služba predsedništva. Kako se navodi, Tadić i Štiglic su razgovarali o svetskoj ekonomskoj krizi kao i o merama koje preduzima Vlada Srbije da ublaži efekte te krize. Štiglic, koji je juče razgovarao i sa potpredsednikom Vlade Srbije za evropske integracije Božidarom Đelićem, pozvao je ekonomiste iz Srbije da se uključe u rad Komisije UN kao i da sačine poseban dokument o uticajima aktuelne krize na Srbiju i Zapadni Balkan i mogućim načinima njenog prevazilaženja. U saopštenju Kabineta potpredsednika Vlade ističe se da je u razgovoru sa eminentnim stručnjakom iz SAD, Đelić naglasio da Srbija čini sve kako bi ublažila uticaj globalne ekonomske krize na domaću ekonomiju. R. D.