SMRT LIBERALNOG KONCEPTA

e-Novine

Piše: Branislav Jelić

Džozef E. Štiglic održao je u utorak predavanje u Beogradu i obavestio domaće eksperte da je svetska ekonomska kriza počela i pre nego što su lokalni znalci naslutili da se nešto opako događa u velikom svetu. Predavanje je bilo dopunjeno i panel diskusijom na kojoj su pitanja postavljali bivši potpredsednik vlade Miroljub Danone Labus, Božidar Đelić, nesuđeni premijer sa liste Demokratske i neosuđivani potpredsednik aktuelne vlade. Gde je Delta, tu je i urednik/honorarni kolumnista Dragoljub Žarković, gradski ekspert opšte prakse, što objašnjava i prisustvo uglednog novinara i neprijatelja karikature, kao prevaziđene forme.

Profesor njujorškog Univerziteta Kolumbija, Džozef E. Štiglic obratio se uglednim biznismenima sa beogradskog asfalta, neobaveštenim ekonomskim stručnjacima i još manje obaveštenim novinarima i informisao prisutne o opštim mestima globalne ekonomske krize.

„Mi ekonomisti nemamo lepe vesti i budućnost je dosta mutna. Ovo je sigurno najveća ekonomska kriza od tridesetih godina. U nekim aspektima ima više neizvesnosti u odnosu na tu krizu iz tridesetih godina“, izjavio je Štiglic i zgranuo prisutne, koji su u sumornom uvodu ipak pronašli utehu u delu o „mutnoj budućnosti“, na koju su navikli i u kojoj se pristojno snalaze.

Krem bez šlaga

Među kremom srpskog ekonomizma nije bilo ni multipraktičnog Ivice Dačića, ali ni predsednika nacije Borisa Tadića, koji je u to vreme ljubio ruke pokojnog patrijarha Alekseja.

Viđeni su međutim obnovitelj trave na Marakani, Toplica Spasojević, pripadnici dinastije Karić-Mišković, nekadašnji ministar za sarkazam, odnosno za privredu i privatizaciju i poslanik DS Aleksandar Vlahović, premijerov savetnik Jurij Bajec, koji nadamo se nije sedeo na ušima, i naravno udarne „pesnice“ Delte – Ivana Veselinović i Milka Forcan.

„Glavni sektor američke ekonomije, bankarski sistem, praktično je uništen i SAD se nalaze u najvećoj krizi posle Velike depresije iz tridesetih godina, sličnoj krizama u zemljama u razvoju“, istakao je profesor Štiglic podatak koji u stranim medijima figurira od kraja 2007.

Ugledni profesor je pred zapanjenim slušaocima govorio i o enormnoj potrošnji baziranoj na lako dostupnim kreditima, o naduvanom kreditnom balonu koji je morao pući pre ili kasnije, kao i o činjenici da je moralo uslediti pitanje, staro koliko i konobari: da vidimo šta smo imali?

Rečiti Štiglic, ljubitelj metafora i parabola, poprilično je uznemirio prisutne govoreći o globalnom širenju američke hipotekarne krize i pojmu hipotekarnog obezbeđenja:

„Obezbeđenje je u SAD zasnovano na premisi da se budala rađa svakog trenutka i da će se uvek pronaći budale u čitavom svetu, a puno njih su našli u Evropi, u kojoj je prodata polovina loših hipoteka“.

Da li vi mislite da je možda došlo vreme da i Srbija promeni jednu od svojih osnovnih institucija, a to je dinar i da ga zameni evrom: Štiglic i Labus

PHOTO: DEJAN KOŽUL

Štiglic se posebno osvrnuo na krah neoliberalnog koncepta, potpune deregulacije i laissez faire mantre.

„Čak je i Alen Grinspen (Alan Greenspan), predsednik Federalnih rezervi (Centralna banka SAD) od 1987. do 2006, otkrio da postoji greška u njegovom načinu razmišljanja, doduše tek pošto je upropastio globalnu ekonomiju. Mnogi su mu govorili da postoje neki problemi, ali ceo svet je morao da prođe kroz to iskustvo da bi Grinspen razumeo da se tržišta ne ispravljaju sama po sebi, makar ne u kratkom vremenskom periodu.“

„Oni koji su verovali u deregulaciju tada su pobedili, ali je Amerika kao država izgubila“, zaključio je Štiglic. Na pitanje šta bi trebalo uraditi za oporavak globalne ekonomije, Štiglic je sugerisao:

„Problem je globalan, ne samo američki. Reforma svetskog finansijskog sistema, smanjenje efekta globalnog zagrevanja i pomoć zemljama u razvoju mogli bi biti rešenje i dobro potrošen novac. Potrebno je, takođe, preurediti regulatorne sisteme, unaprediti monitoring politike i antimonopolske zakone i težiti ka dugoročnoj stabilnosti.“

A gde nam je premijer: Elita sa asfalta

PHOTO: DEJAN KOŽUL

Kada su pažljivi slušaoci prešli na pitanja, predavanje je poprimilo zabavni karakter. Božidar Đelić, potpredsednik države koja je u kontinuiranoj krizi od 1989, postavio je pitanje: „Da li će Srbija biti pogođena krizom i kako da se pozicionira u tim okolnostima?“.

Dobroćudni profesor Štiglic bio je tako ljubazan da srpskog potpredsednika ipak udostoji odgovora: „Potrebno je biti optimista i probleme pretvoriti u povoljne prilike“.

U vreme kada evrozona (Evropske države sa jedinstvenom valutom: evro) prolazi kroz najveću krizu od osnivanja, kada inflacija raste na mesečnom nivou, posebno je bilo glupo pitanje Miroljuba Labusa:

„Da li vi mislite da je možda došlo vreme da i Srbija promeni jednu od svojih osnovnih institucija, a to je dinar i da ga zameni evrom?“

Štiglic je učtivo odgovorio:

„Pitanje je odlično, ali je istovremeno i vrlo teško. Puno zemalja je postavilo slično pitanje, a iskustva u većini tih zemalja nisu bila pozitivna. U Evropi postoji problem sa jedinstvenom valutom. Ona će svakako preživeti, ali postoje napetosti. Mnoge zemlje su vrlo nezadovoljne. U ovom trenutku pitanje je – da li je Srbija dovoljno integrisana u Evropu da uvede evro i da pristupi evrozoni“.

Ekspert za englesku travu: Toplica Spasojević

PHOTO: DEJAN KOŽUL

Nije se Labus dao zbuniti pa je štreberski i opoziciono ironično nastavio:

„Kako Srbija može da se izvuče iz ove situacije kada jedan automobil voze dva vozača, guverner i premijer, svako jureći za svojim ciljem, bez završene privatizacije, bez strukturnih promena?“

Ljubazni gost je pokazao zadivljujuće strpljenje:

„Svako društvo mora da razmišlja o strukturnim problemima. Ali, ponekad je bolje započeti grinfild investiciju nego se upustiti u neefikasnu privatizaciju. To je, na primer, strategija Kine. Ona je u tome imali sjajan uspeh i tridesetogodišnji rast. Kina beleži rast od 9,7% godišnje“.

Znajući da predavač Štiglic neće postavljati pitanja, skupu su prisustvovali i ministar trgovine Slobodan Milosavljević, osvedočeni prijatelj kompanije Delta, ali i ministar zdravlja u petom mandatu Tomica Milosavljević.

Skupu nije prisustvovao premijer Mirko Cvetković, iako je ovo predavanje bilo jedinstvena prilika da nauči kako se popunjava državni budžet. Pre samo nekoliko dana, u okviru „našeg prava da znamo sve“, premijer je uporno ponavljao da se budžet popunjava na osnovu davanja iz privrede.