„Bukovička Banja“ pred likvidacijom

Blic

ARANĐELOVAC - Privatizacija „Bukovičke Banje” AD iz Aranđelovca ponovo je odložena, a neizvesno je i da li će i na koji način ikada biti prodata, jer se za veliki deo imovine ne zna ko je vlasnik, a u sastavu ovog preduzeća nalaze se objekti koji su pod zaštitom države. Ako Agencija za privatizaciju i Direkcija za imovinu ne nađu način kako da se ono proda, sledi likvidacija.

- Nemamo nijedan papir koji potvrđuje da su objekti u parku i gradu naše vlasništvo. Postoji samo jedan kupoprodajni ugovor iz 1972. kada je kupljen motel „Lovački uranak” na Bukulji i on je uknjižen na „Srbijašume”, a ne na nas - sa nevericom priča Miomir Radovanović, direktor „Bukovičke Banje” AD.

Od objekata koji se nalaze u sastavu ovog akcionarskog društva su hotel „Šumadija” i „Staro zdanje”, restorani „Arkade” i „Školjka”, otvoreni bazen u parku i još pet restorana u gradu i motel na Bukulji. - Park je proglašen za kulturno dobro, a objekti u njemu vode se kao spomenici kulture. Vlasnik je Republika Srbija, a imovinom upravlja Direkcija za imovinu - objašnjava direktor Radovanović.

Restorani u gradu imaju potpuno čudan status.

Svi do jednog vode se na preduzeće „Zelengora”, za koje ni Trgovinski sud u Kragujevcu, ni Agencija za privredne registre nemaju nikakvu dokumentaciju. Poznato je da je 50-ih godina postojalo ugostiteljsko preduzeće tog imena koje je 1971. ušlo u sastav tada Radne organizacije „Bukovička banja”. Po nečijem propustu pisanog traga o tome nema. „Bukovička Banja” je 1973. formirana od „Zelenila”, „Starog zdanja”, Rehabilitacionog zavoda u parku i Fabrike za proizvodnju mineralne vode „Knjaz Miloš”. U to vreme najvećeg procvata, 80-ih godina „Bukovička Banja” je zapošljavala 625 radnika.

- U restoranu Društvene ishrane radila sam 26 godina kao šef kuhinje. Tada se kuvalo 7.000 obroka dnevno, a snabdevali smo sva velika preduzeća u gradu: „Šamot”, „Fep”, „Venčac”, „Kolektiv”, „Elektrodistribuciju”, „Knjaz”. Danas u jeku letnje sezone napravimo 400 obroka, a zimi 80 - priča Ljubica Vasović.

Od 1989. izdvojio se „Knjaz”, Rehabilitacioni zavod i „Staro zdanje” u posebna preduzeća, ali bezizlazna situacija za „Bukovičku Banju”AD nastupila je 2002. privatizacijom hotela „Izvor”, koji je bio nosilac turističke delatnosti.

- U hotelu „Izvor” radio sam 17 godina i on je imao sve potrebne uslove koje više nemamo: bazen, teretanu, saunu, halu, sportske terene. Bez tih sadržaja nemamo šta da ponudimo gostima - priča Miodrag Ćosović. „Bukovička banja” AD sada zapošljava 48 radnika koji rade u hotelu „Šumadija”.

Zbog ovog stanja Ministarstvo za ekonomiju uputilo je zahtev Agenciji za privatizaciju i Direkciji za imovinu da nađu način za privatizaciju „Bukovičke Banje” AD, a da se iz nje izuzme hotel „Staro zdanje” kao spomenik kulture prvog reda. Vrednost „Bukovičke Banje”AD procenjena je na sedam miliona evra.

ANKETA: Kako Bukovičkoj banji vratiti stari sjaj?

Jelena Gajić

Opština može mnogo da uradi s jednim ozbiljnijim pristupom razvoju turizma. Neophodno je ulaganje u hotele, park i obnovu svega što je prepoznatljivo za grad.

Dejan Pavlović

Gradu su potrebni hoteli visoke kategorije, da se uredi park, fontana, šetališta. Na prvo mesto bih stavio obnovu „Starog zdanja“.

Marko Dobelšek

Ne može da sedi skrštenih ruku dok je „Staro zdanje“ u kritičnom stanju, iako ga štiti zakon o zaštiti spomenika. Treba raditi i na promociji grada.

Duško Đorđević

Park je oduvek krasila fontana i meni lično najviše nedostaje baš ona. Park je čist i uredan, ali treba poraditi na čistoći oko parka i ostalih delova grada.