DINKIĆ: Vojvodini 90 odsto od NIS-a – nezakonito i nepošteno

Po Zakonu o privatizaciji, Vojvodini pripada 50 odsto novca od prodaje preduzeća sa sedištem u Pokrajini i tako bi trebalo da bude i u slučaju NIS-a, a zaista ne znam za drugačije dogovore premijera Mirka Cvetkovića i predsednika PIV-a Bojana Pajtića, iako sam iz medija čuo da su tome davali odgovarajuće izjave.

Napominjući da je lepota demokratije u izražavanju različitog mišljenja i toleranciji da se ono istrpi, Dinkić je ocenio da je on u slučaju energetskog sporazuma s Rusijom uradio upravo to.

– Radi se o nedoslednoj primeni energetskog sporazuma, jer ovaj dokument podrazumeva naftno-gasni, a ne samo naftni sporazum. Međutim, ako bude potpisan samo ugovor za NIS, a trenutno sve ide u tom pravcu, onda je to samo naftni sporazum i ne znam gde su tu gasovod i skladište gasa u Srbiji. Možda to nekome deluje čudno, ali zapravo se ovakvim stavom više mi borimo za odbranu energetskog sporazuma od onih koji nas zbog toga kritikuju – smatra ministar ekonomije.

Pajtić: Srbija nema dva premijera!

Predsednik Izvršnog veća Vojvodine dr Bojan Pajtić prokomentarisao je Dinkićev stav o raspodeli para od prodaje NIS-a opaskom da „Srbija ima samo jednog premijera, a ne nekoliko”. „Sa predsednikom Vlade dr Mirkom Cvetkovićem postignut je dogovor da Vojvodini pripadne 90 procenata novca od prodaje Naftne industrije Srbije kako bi se ispoštovala ustavna obaveza o visini pokrajinskog budžeta, ali i zbog toga što je velika većina potencijala NIS-a na teritoriji Pokrajine. I ja samo premijerov stav smatram validnim. Nažalost, svestan sam toga da Mlađan Dinkić nije jedini član Vlade koji se protivi tome da Vojvodina dobije taj novac za potrebe svog razvoja, ali isto tako znam da svuda u svetu, ako se postigne dogovor sa premijerom, onda to znači i dogovor sa Vladom”, rekao je Pajtić za „Dnevnik”. M. S.

Dinkić, koji je i potpredsednik Vlade Srbije, sinoć je na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu studentima održao predavanje o merama koje Vlada namerava da preduzme kako bi ublažila negativne efekte svetske ekonomske krize.

– Ako stimulišemo proizvodnju radi zaliha, ništa nećemo postići i zato moramo pomoći izvoznicima kojima će opasti tražnja u inostranstvu i dati im jeftine kredite za likvidnost, kako bi preživeli krizu dok se ne oporavi tražnja. Imamo 50 milijardi dinara u budžetu za to, plus kredite Fonda za razvoj, čiji će korisnici morati da potpišu da neće otpuštati radnike. Druga mera je štednja u državi i revizija sistema plata u javnim preduzećima, jer tokom krize nema privilegija, bonusa, korporativnih kartica i menadžerskih ugovora, dok plate moraju biti manje, što će smanjiti i javnu potrošnju – ukazao je Dinkić. Kada je reč o podeli besplatnih akcija, ministar je obećao da će se taj proces odvijati onako kako je i obećano.

– Jedino će se dinamika potraživanja akcija pomeriti upravo zbog svetske krize, jer nema smisla da ih iznosimo na tržište u trenutku kada im je cena na berzi najniža – rekao je ministar ekonomije.

A. Grubeša

Poslato 18.12.2008