OD BABUŠKE DO BAĆUŠKE

e-Novine

Piše: Vuk Dedić

Građani Srbije koji žele da dobiju politički azil ili da se zbog krivičnog dela sakriju od organa države Srbije mogu da se sklone u najbližu benzinsku stanicu NIS-a i tako, budući da se zakoni Srbije ne sprovode na imovini NIS-a, izbegnu mogućnost da ih srbijanska policija uhapsi. Tako ako neko opljačka NIS-ovu benzinsku pumpu, ne mora nigde da beži jer policija ne može da ga uhapsi, pošto je NIS izuzet iz pravnog sistema Srbije. Dobro, verovatno će mu Rusi otkinuti palac sa ruke, ali bar neće ići u zatvor.

Postoje tumačenja po kojima je čitava ujdurma sa Gaspromnjeftovom kupovinom NIS-a izvedena zapravo da bi se Mladiću omogućilo lakše skrivanje na teritoriji Srbije i eventualno prebacivanje u majčicu Rusiju, gde bi bio zaštićen vo vjek i vjekov. Zato nemojte biti iznenađeni ako vam se postariji ljubazni čikica pumpadžija učini poznatim – moguće da vam je kola „natankao” general lično. Mladić bi tako mogao bez većih problema slobodno i da se kreće Srbijom, pod uslovom da se prevozi cisternama ili službenim vozilima NIS-a.

Pored toga, Mira Marković i Marko Milošević mogu da dolete iz Moskve specijalnim Gaspromnjeftovim avionom, da sačekaju na aerodromskoj NIS-ovoj pumpi dok po njih ne dođe NIS-ova cisterna i odveze ih dalje. Policija Srbije im u ovom slučaju ne sme ništa. Ako se nekim čudom izgradi famozni gasovod, onda bi mogli direktno cevkom da putuju na relaciji Moskva–Beograd–Moskva. Upućeni tvrde da iz tog razloga srpska SPS strana insistira da gasovod bude što veće propusne moći kako se uvaženi putnici ne bi zaglavili u cevi i anaerobno završili svoje plemenite živote.

Mogućnosti su beskonačne. Na primer, NIS bi mogao da izgradi pumpu na svakoj većoj raskrsnici ili nasred takozvanih srpskih autoputeva i da ubira putarine, trošarine i tome slično.

Posetite našu pumpu, predsedniče: Gostoljubivi Medvedev

PHOTO: FoNet/AP

Gaspromnjeft bi tako mogao da na zemljištu koje pripada NIS-u skladišti nuklearni otpad iz ruskih nuklearnih elektrana. Manja preregistracija (u Srbiji to nije neki problem – em Rusi, em nose koferče sa ponudama, em ozbiljni ljudi, ej, bre, pa pre'sednik garantuje!) i Gaspromnjeft bi mogao i da uvozi nuklearni otpad iz raznih krajeva sveta i da ga skladišti u Srbiji jer je NIS izuzet od ekoloških zakona Srbije. A ruku na srce, te zakone niko i inače ne zarezuje.

Postoji širok dijapazon delatnosti iz sive zone koji bi Gaspromnjeft mogao na ovoj ničijoj teritoriji da obavlja uslužno. Na primer, pošto je prokazani zatvor Gvantanamo izazvao opštu osudu međunarodnog javnog mnjenja, Amerikanci bi mogli da ga premeste u Banatski dvor, koji bi, budući ekstrateritorijalan, izbegao zamku osude kletih humanista. Rusi bi ovde mogli da se pored rentiranja utale i infrastrukturom. Zapušteni sibirski gulazi mogli bi da se premeste iz Azije u Srbiju i nakon manjeg renoviranja eto obostrane koristi. Em doprinosi borbi protiv globalnog terorizma, em pospešuje bilateralne odnose Amerike i Rusije. Tako bismo opet bili Istok na zapadu i Zapad na istoku.

Moguć problem predstavljaće eventualna začkoljica da će građani Srbije kada požele da natoče gorivo na NIS-ovim pumpama morati da ponesu pasoš, međunarodnu vozačku dozvolu, zeleni karton za kola, da popune carinsku deklaraciju itd. Ali, sve je ovo minorno i zanemarivo naspram radosti našeg čoveka kad dođe sa NIS-ove pumpe i samozadovoljno se pohvali prijateljima: „Bio sam danas u Rusiji, da vidiš, bre, šta je zemlja, svega ima od baćuške do babuške”.