Sloga je brana za krizu

Večernje novosti

Mirko Cvetković

SRBIJA 2009. godine mora da uđe u mirnije političke vode. Glavne reči treba da budu kompromis i stabilnost, a ne sukobi, podele, kampanja i izbori.

Ulazimo i u godinu najveće ekonomske krize koju ne pamti moderni svet. Zbog toga su nam više nego ikad potrebni solidarnost, jedinstvo i štedljivost, a ne štrajkovi, bahatost i izazivanje haosa.

Mirko Cvetković, predsednik Vlade Srbije, za božićno izdanje “Večernjih novosti”, upućuje te dve optimističke ali i upozoravajuće poruke - građanima, radnicima, sindikatima, političkim strankama, kolegama u Vladi, opozicionim prvacima.

- Svetska ekonomska kriza koja nam kuca na vrata nije nikakva televizijska šala. Stvar je velika i ozbiljna. Svet tako nešto nije doživeo od tridesetih godina prošlog veka, i to niko ne sme da krije. Vlada Srbije, svi mogu da budu potpuno uvereni, ima snage i kapacitete da drži tu krizu pod kontrolom. Mere koje smo preduzeli i koje ćemo preduzeti omogućiće da Srbija prođe kroz krizu bez velikih teškoća - gladi i siromaštva. Neće nam biti laka ova godina, ali sve ćemo učiniti da ne bude ni teža.

* Može li kriza da ugrozi zacrtane državne poslove u ovoj godini?

- Sigurno je da će kriza imati uticaja na sve prioritete, pa i na put Srbije ka Evropskoj uniji. Kriza je već zahvatila Evropu, koja će zbog toga mnogo više biti zaokupljena sama sobom.

* Dokle će Srbija da odmakne na tom putu ka Briselu?

- Planiramo, već u aprilu, da podnesemo zahtev za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU. Nastavićemo da usvajamo evropske zakone u parlamentu Srbije i tako ćemo da se pripremamo za punopravno članstvo.

* Predsednik Tadić je poručio da je i naš glavni zadatak u vreme krize da očuvamo radna mesta. Imaju li zaposleni razlog da strepe?

- Sve ćemo učiniti da u ovoj godini očuvamo broj radnih mesta. Naravno, negde će biti otpuštanja, ali će biti i zapošljavanja. Ne smemo da vodimo politiku očuvanja radnih mesta koja nisu produktivna. Država će da stvara ambijent koji će kreirati efektivna radna mesta koja donose poslodavcima profit, državi poreze, a zaposlenima sigurnost. Taj podsticajni karakter smo predvideli budžetom za ovu godinu. Na primer, za nastavak velikih radova na Koridoru 10 izdvojili smo više novca iz budžeta. Za taj lanac poslova javiće se mnogobrojna preduzeća koja će da otvaraju i nova radna mesta.

* Ovim budžetom gotovo niko od njegovih korisnika nije zadovoljan?

- Tačno je da nisam naišao ni na jednog budžetskog korisnika koji je rekao da je zadovoljan budžetom. To je zaokret u fiskalnoj politici. On pokazuje restriktivnost i štedljivost, što je obeležje celog paketa mera borbe protiv nadolazeće krize. To se odražava na količinu novca koji pripada budžetskim korisnicima i prirodno je da budu nezadovoljni.

* Ipak, i takav budžet na kraju su svi u Vladi prihvatili, čak je i opozicija omogućila njegovo izglasavanje...

- Pojedinačno su svi bili nezadovoljni novcem odvojenim za njihove potrebe, ali, s druge strane, svi shvataju da se ovako postavljeni okviri budžeta ne smeju premašiti. Postoji opšta saglasnost unutar Vlade o celini budžeta. I opozicija je pokazala odgovornost i omogućila u poslednjem momentu izglasavanje budžeta u parlamentu, na čemu im se iskreno zahvaljujem.

* Rekli ste da je budžet, pored restriktivnosti, napravljen i kao podsticaj za privredu. Kako?

- Predvideli smo novac koji će da se, po potrebi, ubrizgava u likvidnost privrede. Iz Fonda za razvoj blizu 200 miliona evra odvojiće se u podsticajne kredite za mala i srednja preduzeća. Zatim, predviđeni su krediti Evropske investicione banke u visini od oko 250 miliona evra. Dalje, pola milijarde evra budžet daje garanciju Narodnoj banci da bi ona finansijski podržavala određena izvozna preduzeća, a i preduzeća koja svojom proizvodnjom mogu da zamene uvoz. Cilj je da se poboljša spoljnotrgovinski bilans.

* Sa sindikatima i poslodavcima niste uspeli da se dogovorite o opštem kolektivnom ugovoru.

- Suština je da ne postoje realni izvori da se pokriju zahtevi sindikata o isplati regresa i toplog obroka. To je dodatak od sedam hiljada dinara mesečno, što, u odnosu na prosečnu zaradu od 33.000 dinara,

predstavlja povećanje zarada za više od 20 odsto. Tih para nema. Ponudili smo im realnu opciju, tačnije, da ne primenjujemo sporne tačke ugovora koje imaju finansijske implikacije dok ne prođe kriza. Sindikati su zahtevali automatsku primenu, a poslodavci su od nas zatražili da povučemo potpis, i to smo morali i da učinimo.

* Kako dalje?

- Očekujem da se već prvog dana posle praznika nastave pregovori i da dođemo do realno ostvarivog opšteg kolektivnog ugovora.

* Šta bi se desilo da ste prihvatili zahteve sindikata?

- To bi bio uvod u hiperinflaciju ili u masovno otpuštanje radnika. Ili bismo morali da štampamo novac, ili bi poslodavci zbog nedostatka para morali da smanjuju broj radnih mesta. Mnoga mala preduzeća morala bi da se gase, a mi već imamo brojne najave stečaja. Stvari su tu surovo jednostavne. Nema nikakve mudrosti u poruci da ne mogu da se povećaju zarade usred najveće ekonomske krize.

* Prema najavama sindikata, sprema se izliv radničkog nezadovoljstva na ulice?

- Na ulicama se ne reševa ništa. Time samo može da se postigne haos. Država ima jasan stav da tokom 2009. godine realan nivo zarada ostane isti, tačnije da se plate faktički povećavaju u skladu sa inflacijom. U ovom trenutku, bolju ponudu od te radnici i sindikati ne mogu da dobiju. Na ulici se ne zarađuju regres, topli obrok, pa ni plate. Neka svi dobro razmisle o tome.

* Kakva je sudbina posla sa “Fijatom” u vreme kada auto-industriju u svetu možda i najviše pogađa kriza?

- Kada smo pregovarali sa “Fijatom”, predviđeno je da ovo ne bude proizvodna godina već godina za investiranje. Mi ulažemo u infrastrukturu, Italijani u montažu, a proizvodnja počinje iduće godine. Kriza zbog toga neće ugroziti projekat, osim ako “Fijat” ne uđe u toliko duboke teškoće da kaže - sačekajmo, nemamo novca.

* Znači, ne isključujete ni tu opciju?

- Nemamo nikakve naznake da do toga može da dođe. A nema ni logike, jer će i “Fijatu” biti potrebna jeftina proizvodnja koju u Srbiji može da ostvari. Ne mogu da budem sto odsto siguran da neće biti zastoja, ali nemam nikakve najave da bih dao drugačiji odgovor.

* Jeste li, posle svega, zadovoljni prodajom NIS ruskom “Gaspromnjeftu”?

- Vrlo sam zadovoljan. To je veoma važan posao za Srbiju.

* Mnogi su, čak i unutar Vlade, zamerali da je NIS prodat budzašto?

- S obzirom na kretanja cena naftnih kompanija u svetu, cena dobijena za NIS u ovom trenutku je adekvatna.

* Odustalo se od potpisivanja sva tri ugovora naftno-gasnog aranžmana s Rusijom?

- Došlo se do zaključka da ne možemo da potpišemo sva tri ugovora, jer nema dokumentacije za preostala dva. Rešili smo da izvučemo maksimum iz sva tri posla i ceo aranžman će, uveren sam, biti povoljan za Srbiju. Dogovoreni su jasni rokovi i u drugoj polovini 2010. godine moći ćemo da potpišemo i ugovor za izgradnju gasovoda.

* Jeste li po imenovanju očekivali da će se u Srbiji otvoriti za kratko vreme ovoliko frontova i afera?

- Kreatori negativne slike o Vladi prilično glasno nas prozivaju. Više puta sam ponovio da su to uglavnom nasleđeni problemi koje ova vlada nastoji da reši.

* Pričalo se da je Vlada stala na stranu ministra odbrane Šutanovca u sporu s načelnikom Generalštaba Zdravkom Ponošem?

- Ministar Šutanovac je usmeno informisao članove Vlade i izneo svoj osvrt na stanje u Vojsci.

* Znači, nije se o tome glasalo, o čemu se spekulisalo?

- Formalno, nije postojao na dnevnom redu nikakav papir o kome bi se glasalo.

KRAJ PREGLASAVANJU

* POČELO je preglasavanje unutar Vlade, hoće li se nastaviti?

- Ne očekujem da se više preglasavamo na sednicama Vlade. Samo je o prodaji NIS bilo preglasavanja, jer su ministri iz G 17 plus bili ”protiv”. To je prevaziđeno, posao je završen. Idemo dalje.

IZBORI NISU DOBRA OPCIJA

* Sve više se pominje mogućnost rekonstrukcije Vlade, pa i novih izbora?

- O rekonstrukciji ne razmišljamo, a vanredni izbori su najlošija opcija po zemlju. Bez obzira na to što sva istraživanja govore da bi DS prošao bolje nego na prošlim izborima, smatram da bi izbori izazvali veliki zastoj u mogućnosti da uspešno iznesemo teret krize. Oko fundamentalnih stvari za sada nema sporova. Ako bi neko rekao - neću da podnesemo molbu za kandidaturu u EU, automatski bi se izgubio smisao njegovog opstanka u Vladi.

* Vaš potpredsednik Dinkić tvrdi da postoji kriza autoriteta u Vladi?

- Ne vidim problem niti sa autoritetom ministara niti sa svojim autoritetom.

ČVRSTO ZA KOSOVO

* Kako ćete nastaviti odbranu naših interesa na Kosovu i Metohiji?

- Ostaćemo na čvrstim pozicijama neprihvatanja nezavisnosti Kosova i Metohije. Takođe, očekujemo po nas povoljan stav Međunarodnog suda pravde o jednostranom proglašenju nezavisnosti. Cilj nam je da što više pomognemo našim sugrađanima na KiM da lakše prevaziđu svakodnevne teškoće.