Gala Pučinijano

Dnevnik

Kao i novosadski, i muzički život Beograda u poslednjih nekoliko dana protekle godine, odlikovao se brojnim novogodišnjim koncertima svih velikih prestoničkih asambala, a Opera i teatar „Madelinianum“ u Zemunu, obeležila je i svoj 11. rođendan. S godinama rasta i obnavljanja, uključujući i rekonstrukciju zgrade, sada i svog orkestra, ova pozorišna kuća dobijala je na značaju, ne retko otvarajući vrata i za različita koncertna dešavanja (nedavno je održan klavirski resital povodom godišnjice državnosti republike Poljske).

Shodno slavljeničkoj prilici, i svečano rođendansko veče „Madlenianuma“ zamišljeno je u duhu atmosfere čuvenih operskih kuća, s programom koji privlači publiku širom sveta, a učešće dvoje prvorazrednih pevača koji su međunarodnu slavu stekli upravo zbog toga što se izražavaju u okviru sopstvene muzičke tradicije, odnosno italijanskog belkanta, kao i dirigenta mlađe generacije i istog porekla, dalo je koncertu posebnu zanimljivost.

Razumljivo je što su sopranistkinja Danijela Desi, trenutno jedna od najboljih interpretatorki verističkog repertoara, koja nastupa pod vođstvom najuglednijih svetskih dirigenata i njen operski i životni partner, Fabio Armiliato, vodeći italijanski tenor poslednje decenije i čest gost njujorškog „Metropolitena“ i najvećih svetskih operskih scena, oboje specijalisti za muziku Đakoma Pučinija, za svoj zajednički nastup kod nas (Armilijata smo upoznali pre desetak godina u Centru „Sava“ u daleko skromnijem izdanju) odabrali isključivo arije i duete (ljubavne, iz izbora objavljenog u izdanju kuće „Filips“) ovog italijanskog veriste, ali i majstora nežne i tople osećajnosti.

Tako smo nakon orkestarskog uvoda (Tregenda iz opere „Vile“) prvo čuli proosećan lirski izliv Danijele Desi kao Toske, umetnice izuzetne vokalne tehnike, čiste dikcije i intonacije i muzikalne i kultivisane interpretacije, osobina koje su je krasile i kao sugestivnu, najtananije iznijansiranu Madam Baterflaj i požrtvovanu Liu („Turandot“), a naizmenično, u takođe tri arije, i Fabija Armilijata, punog, sočnog, zaobljenog, srčanog i u jednom dahu vođenog glasa.

Pleneći podjednako i kao Kavaradosi i Kalaf, izuzetni tenor i njegova sjajna partnerka vrhunac su dosezali u strastvenim, moćnim, ali i istančanim, s likovima saživljenim duetima („Madam Baterflaj“, „Toska“ i „Manon“), a zasluga za njihovo doživljeno tumačenje u značajnoj meri pripada i dirigentu Albertu Veroneziju, respektabilnom poznavaocu Pučinijevog opusa i direktoru Fondacije Festivala „Pučini“.

Doprinos dirigenta koji diše i muzicira s pevačima, dajući im orkestrom adekvatnu podršku, ali ga na pravi način koristeći i kao odgovarajući dramaturški činilac, takođe stavljamo na visoko mesto. U šest samostalnih tačaka, preludijumima i intermecima kojima obiliju Pučinijeva ostvarenja, novoformiran, odnosno obnovljen operski orkestar „Madlenianuma“ pokazao je dobar potencijal, ali i potrebu za definitivnom konsolidacijom, potpunom preciznošću i razgovetnošću artikulacije, a sastav profesionalnih muzičara i iskusnog koncertmajstora, kao i rad stalnih dirigenata mlađe generacije, pružaju garanciju da se to i ostvari.

Marija Adamov

Poslato 05.01.2009